Шта се смело радити на сабат?

Поново је био сабат, и Исус се поново налазио у једној синагоги, вероватно у Галилеји. Тамо је био један човек са усахлом десном руком (Лука 6:6). Писмозналци и фарисеји су помно мотрили на Исуса. Зашто? Показали су шта их заправо занима, када су га упитали: „Да ли се сме лечити на сабат?“ (Матеј 12:10).

Јудејске верске вође су сматрале да је на сабат дозвољено лечење само ако је живот у опасности. Због тога, оно није било дозвољено када неком није био угрожен живот, као код прелома костију или уганућа. Јасно је да писмозналци и фарисеји нису испитивали Исуса зато што су били искрено забринути за овог убогог човека. Они су заправо тражили нешто на основу чега би могли оптужити Исуса.

Међутим, он је видео њихово погрешно размишљање — екстремно и небиблијско гледиште о томе шта спада у кршење сабата (Излазак 20:8-10). Раније је већ био критикован због тога што је чинио добра дела на сабат. Сада је поново учинио нешто због чега ће изазвати гнев својих противника. Наиме, позвао је човека са усахлом руком, рекавши: „Стани на средину“ (Марко 3:3).

Затим се обратио писмозналцима и фарисејима: „Ако би некоме од вас једина овца коју има на сабат упала у јаму, ко је од вас не би дохватио и извадио?“ (Матеј 12:11). На овци се могло зарадити и зато је не би оставили у јами до следећег дана, јер би могла угинути и тако би претрпели новчани губитак. Поред тога, у Писму стоји: „Праведник се брине за душу животиње своје“ (Пословице 12:10).

Затим је Исус изнео логичну паралелу: „Колико је човек вреднији од овце! Дакле, на сабат се сме чинити добро“ (Матеј 12:12). Према томе, Исус није кршио сабат када је неког излечио. Верске вође нису могле да оповргну овако смисаоно и самилосно објашњење и зато су остале неме.

Исус се згрозио и веома ражалостио због њиховог погрешног размишљања. Тада је погледао око себе и болесном човеку рекао: „Испружи руку“ (Матеј 12:13). Човек је испружио руку и она је постала здрава. Због тога је он био пресрећан, али како су на овај догађај реаговали Исусови противници?

Уместо да су се радовали што је човеку сада рука здрава, фарисеји су отишли и „са Иродовим присталицама одмах почели да се договарају како да га [Исуса] погубе“ (Марко 3:6). Овој политичкој странци су вероватно припадали и чланови једне верске групе, такозвани садукеји. Они и фарисеји обично нису били у добрим односима, али овог пута су се удружили против Исуса.