„Ево мог слуге кога сам изабрао, мог вољеног, који је по вољи душе моје! На њега ћу ставити свој дух, и он ће обзнанити народима шта је правда. Неће се свађати, нити ће викати, глас се његов неће чути на улицама. Стучену трску неће сломити, и фитиљ који тиња неће угасити, све док правду не доведе до победе. У његово име уздаће се народи“ (Матеј 12:18-21; Исаија 42:1-4).

Шта је значило да се он ’неће свађати, да неће викати, да се глас његов неће чути на улицама‘? Док је лечио људе, Исус није допуштао ни њима ни демонима да „шире глас о њему“ (Марко 3:12). Није желео да се вест о њему бучно објављује по улицама, нити да се преносе преувеличане приче о његовим делима.