Решавање озбиљних несугласица

„Ако сагреши брат твој, иди и покарај га насамо. Ако те послуша, добио си брата свога. Ако те не послуша, узми са собом још једнога или двојицу, да се све сврши према речима два или три сведока. Ако ли ни њих не послуша, кажи цркви; а ако не послуша ни цркве, да ти буде као паганац и цариник“ (Матеј 18:15-17).

Шта ако је Јевреј (или касније, хришћанин) наишао на озбиљне потешкоће са суобожаваоцем Јехове? Требало је да онај ко је мислио да се против њега греши предузме први корак. Требало је да о тим стварима приватно поразговара с преступником. Ако не покушава да прикупи подршку за своју страну ситуације, сигурно ће бити више вероватноће да добије свог брата, нарочито ако је по среди само неспоразум који би се брзо могао разјаснити. Све би се могло средити много лакше кад би они који су директно укључени били једини који знају о тој ствари.

Могућност да непокајнички преступник буде искључен показује да се Матеј 18:15-17 не односи на мање несугласице. Исус је указивао на озбиљне увреде, али ипак такве врсте које би се могле решити између само два појединца којих се то тиче. На пример, увреда би могла бити клеветање, што озбиљно повређује репутацију жртве. Или би се то могло односити на финансијске ствари, јер наредни стихови садрже Исусову илустрацију о немилосрдном робу коме је опроштен велики дуг (Матеј 18:23-35). Зајам који није отплаћен у додељено време могао би да буде само пролазна потешкоћа која би се лако могла решити између та два појединца. Али то би могло постати озбиљан грех, наиме, крађа, ако онај који је узео зајам тврдоглаво одбија да отплати оно што дугује.