-
Нека се скупштина изграђујеСтражарска кула – 2007 | 15. април
-
-
10. Према Матеју 18:15-17, како је требало решавати озбиљне проблеме?
10 Исус је указао да ће постојати таква организованост. Сети се извештаја из Матеја 18:15-17, где је он рекао да ће се понекад можда појавити неки проблеми између двојице Божјих слугу, где ће један на неки начин сагрешити другом. Особа којој је учињено нешто нажао требало би да приђе особи која је згрешила и насамо јој ’укаже на преступ‘, не укључујући никога другог у то. Ако се тим кораком не би решио проблем, могле би бити замољене да помогну једна или две особе које су упознате са чињеницама. Шта ако се ствар још увек не би решила? Исус је рекао: „Ако не послуша ни њих, реци скупштини. А ако не послуша ни скупштину, нека ти буде као незнабожац и као порезник.“ Када је Исус то рекао, Јевреји су још увек сачињавали „Божју скупштину“, тако да су се његове речи примењивале првенствено на њих.a Међутим, након што је основана хришћанска скупштина, Исусово упутство је налазило своју примену у њој. То је још један показатељ да ће Божји народ бити организован као скупштина, како би се сваки хришћанин као појединац изграђивао и добијао вођство.
11. Како је требало да старешине буду укључене у решавање проблема?
11 Прикладно је да старешине, то јест надгледници представљају локалну скупштину у решавању проблема или разматрању случајева када је почињен грех. То је у складу са критеријумима које испуњавају старешине, који се наводе у Титу 1:9. Истина, те старешине су биле несавршени људи, попут Тита кога је Павле послао скупштинама да ’исправи оно што је мањкаво‘ (Титу 1:4, 5). Они који се данас препоручују за старешине морају пре тога доказати своју веру и преданост. Тако други у скупштини имају разлог да имају поверење у смернице и вођство које се пружа преко њих.
-
-
Нека се скупштина изграђујеСтражарска кула – 2007 | 15. април
-
-
a Библијски изучавалац Алберт Барнс приметио је да је Исусова смерница да се ’каже скупштини‘ могла да значи „онима који су били овлашћени да испитују такве случајеве — представницима цркве, то јест онима који су деловали у њихово име. У јеврејској синагоги су постојале старешине које су сачињавале судско веће пред којим су се водили такви случајеви“.
-