Римски намесник Сирије Цестије Гал на челу 30 000 војника већ три месеца маршира према југу како би угушио јеврејски устанак. Његова војска стиже до Јерусалима у време Празника сеница и брзо заузима предграђе. Зелоти, којих је бројчано мање, траже заклон у храмској тврђави. Римски војници убрзо почињу да поткопавају храмски зид. Јевреји су престрављени. Пагански војници сада скрнаве најсветије јудејско место! Међутим, хришћани који су у граду присећају се Исусових речи: ’Кад видите да гадост која пустоши стоји на светом месту, тада они који буду у Јудеји нека беже у горе‘ (Матеј 24:15, 16). Да ли ће они показати веру у Исусове пророчанске речи и бити подстакнути да поступе у складу с њима? Као што ће се видети, њихов живот је зависио од тога. Али како?

Изненада и из необјашњивих разлога, Цестије Гал повлачи своје трупе и упућује се према обали, а зелоти крећу у потеру за њима. Зачудо, невоље у граду су накратко престале! Показујући веру у Исусово пророчанско упозорење, хришћани беже из Јерусалима у Пелу, неутралан град који се налази у брдима с друге стране Јордана. Они одлазе у право време. Зелоти се ускоро враћају у Јерусалим и присиљавају становнике који су остали да им се придруже у побуни.a За то време, сигурни у Пели, хришћани чекају даљни развој догађаја.