1. На који начин је Христ поверио ученицима своју „имовину“?

КАД је 33. године наше ере Христ напустио своје ученике и вратио се на небо, повери им своју имовину’. То је укључивало да буду „посланици уместоХриста“, и да наставе дело проповедања које је он започео и да га прошире „до најудаљенијих делова Земље“. Пре него што их је оставио упутио их је да праве „ученике од људи из свих народа“. Имамо ли доказе да је посматрао како они извршавају тај задатак? Свакако! (Матеј 25:14; 2. Коринћанима 5:20; Дела апостолска 1:8; Матеј 28:19).

Господар и његов роб

4. Како је Христ отпутовао и како се вратио „након дуго времена“?

⁴ Пошто је Христ себе описао као човека који кад је „намеравао да отпутује, сазвао је своје робове и поверио им своју имовину“, додао је: „Након дуго времена, дошао је господар тих робова и с њима средио рачуне“ (Матеј 25:14, 19, НС). Године 33. наше ере ’Христ је узашао на небо’, где је сео ’с десне стране Божје’ (1. Петрова 3:22, СТ). „Након дуго времена“, наиме на крају свог устоличења године 1914. Христ је почео да ’влада усред својих непријатеља’, збацивши на Земљу сотону и његове демоне (Псалам 110:1, 2; Откривење 12:7—9). После тога је обратио пажњу својим робовима. Дошло је време да и с њима среди рачуне. Више него икада раније, он је сада њихов активни вођа.