Међутим, можда се питамо како се за људе који су гладни и жедни праведности или који тугују може рећи да су срећни. Па, такве особе реално гледају на услове који владају у свету. Оне „уздишу и кукају због свих гадости које се чине“ у наше време (Језекиљ 9:4). Наравно, то их не чини срећнима. Међутим, када сазнају да Бог намерава да оствари праведне услове на земљи и да донесе правду потлаченима, њиховој радости нема краја (Исаија 11:4).

Људи који тугују, који су гладни и жедни праведности и који су свесни својих духовних потреба разумеју колико је важно имати добар однос са Створитељем. Добар однос с другим људима доприноси срећи, али добар однос с Богом чини то још више. Заиста, они који истински воле оно што је исправно и који су спремни да прихвате Божје вођство, могу се стварно назвати срећнима.