„Господ, Бог милостив и милосрдан“

„Господ, Господ, Бог милостив и милосрдан, спор на гнев и обилан добротом и верношћу“ (ИЗЛАЗАК 34:6).

1. (а) Коју утеху Библија пружа онима који виде да је онај кога воле застранио од чистог обожавања? (б) Како Јехова гледа на оне који греше?

„МОЈА кћерка ми је рекла да више не жели да буде члан хришћанске скупштине“, каже један хришћански отац. „Данима, недељама, чак месецима након тога, осећао сам изједајући, тупи бол. Било је горе него да сам мртав.“ Стварно је жалосно кад видиш да онај кога волиш застрани од пута чистог обожавања. Да ли си имао такво искуство? Ако јеси, утешиће те чињеница да те Јехова разуме (Излазак 3:7; Исаија 63:9). Али како он гледа на оне који греше? Библија показује да их Јехова милосрдно позива да опет дођу у његову наклоност. Он је преклињао бунтовне Јевреје из Малахијиног времена: „Вратите се к мени и ја ћу се вратити ка вама“ (Малахија 3:7).

2. Како Библија показује да је милосрђе суштински део Јеховине личности?

² Кад је Мојсије био на гори Синај, било му је наглашено Божје милосрђе. Ту се Јехова открио као „Бог милостив и милосрдан, спор на гнев и обилан добротом и верношћу“ (Излазак 34:6). Ова објава истиче да је милосрђе суштински део Јеховине личности. Он „неће да ко погине, него сви да дођу на покајање“, писао је хришћански апостол Петар (2. Петрова 3:9). Наравно, Божје милосрђе није безгранично. Он „не сматра кривога за правога“, речено је Мојсију (Излазак 34:7; 2. Петрова 2:9). Међутим, ’Бог је љубав‘, а милосрђе је један јако битан аспект те особине (1. Јованова 4:8; Јаков 3:17). Јехова „не држи до века гнева свога“, и ’воли милосрђе‘ (Михеј 7:18, 19).

3. Како се Исусово гледиште о милосрђу разликовало од гледишта књижевника и фарисеја?

³ Исус је био савршен одраз свог небеског Оца (Јован 5:19). Кад је био милосрдан према грешницима, он тиме није оправдавао њихове грехе већ је показивао иста нежна осећања каква је показивао и према онима који су били физички болесни. (Упореди с Марком 1:40, 41.) Да, Исус је милосрђе сврстао у „најпретежније“ ствари Божјег Закона (Матеј 23:23). За разлику од њега, погледајмо књижевнике и фарисеје, чије су законске представе о правди обично у потпуности изостављале милосрђе. Кад су видели да се Исус меша с грешницима, приговарали су: „Овај прима грешнике и једе с њима“ (Лука 15:1, 2). Исус је својим тужиоцима одговорио помоћу три приче, које наглашавају Божје милосрђе.

4. Која је два поређења Исус испричао, и шта је тиме хтео да каже?

⁴ Прво, Исус је испричао причу о једном човеку који је оставио 99 оваца да би потражио ону једну која се изгубила. Шта је тиме хтео да каже? „[Биће] већа радост на небу за једног грешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајања.“ Затим је Исус испричао о једној жени која је тражила изгубљену драхму и радовала се кад ју је пронашла. Како је то применио? „Бива радост пред анђелима Божјим за једног грешника који се покаје.“ Треће поређење Исус је испричао у облику параболе.a Многи ту параболу сматрају најбољом кратком причом која је икада испричана. Осматрање ове параболе помоћи ће нам да схватимо и опонашамо Божје милосрђе (Лука 15:3-10).

Бунтован син напушта дом

5, 6. Како је млађи син из Исусовог трећег поређења показао огромно нецењење?

⁵ „Један човек имаше два сина. Млађи од њих рече оцу: Оче, дај ми део од имања који има да ми припадне. И отац им подели имање своје. После неколико дана млађи син покупи све своје и оде у далеку земљу, и онамо просу своје имање живећи раскалашно“ (Лука 15:11-13).b

⁶ Овај млађи син је показао огромно нецењење. Најпре је тражио своје наслеђе, а онда је то проћердао „живећи раскалашно“. Израз „живећи раскалашно“ превод је грчке речи која значи „распуштено живљење“. Један изучавалац каже да ова реч „значи крајње одбацивање карактера“. Овај младић из Исусове параболе се с правом често назива расипник, што је реч која описује особу која је необуздано екстравагантна и растрошна.

7. Ко данас личи на расипника, и зашто многи такви појединци траже независност у ’далекој земљи‘?

⁷ Има ли данас оних који личе на овог расипника? Да, има. Нажалост, релативно мало њих је напустило сигуран ’дом‘ нашег небеског Оца, Јехове (1. Тимотеју 3:15). Неки од њих сматрају да су у Божјем домаћинству и сувише ограничени, да их Јеховино будно око више контролише него што их штити. (Упореди с Псалмом 32:8.) Погледајмо једну хришћанку која је одгајана по библијским начелима али се касније препустила алкохолу и дроги. Осврћући се на то мрачно време свог живота, она каже: „Хтела сам да докажем да ја могу и боље да живим. Хтела сам да радим шта ми се прохте, и нисам хтела да ми ико говори нешто друго.“ Попут расипника, ова млада жена је тражила независност. Нажалост, због својих небиблијских поступака морала је да буде избачена из хришћанске скупштине (1. Коринћанима 5:11-13).

8. (а) Која се помоћ може пружити онима који желе да живе супротно Божјим мерилима? (б) Зашто особа треба озбиљно да се замисли над својим избором у погледу обожавања?

⁸ Стварно је жалосно кад суверник показује жељу да живи супротно Божјим мерилима (Филипљанима 3:18). Кад се то деси, старешине и други који имају духовне способности настоје да исправе преступника (Галатима 6:1). Међутим, нико није присиљен да узме Христов јарам, то јест да постане његов ученик (Матеј 11:28-30; 16:24). Чак и млади, кад постану пунолетни, морају донети личну одлуку што се тиче обожавања. На крају крајева, сви ми имамо слободну вољу и свако од нас ће дати Богу рачун за себе (Римљанима 14:12). Наравно, такође ћемо ’пожњети оно што смо посејали‘ — лекција коју ће расипник из Исусове параболе ускоро научити (Галатима 6:7, 8).

Очај у далекој земљи

9, 10. (а) Коју је промену околности доживео расипник, и како је реаговао на њу? (б) Прикажи како неки који данас напуштају право обожавање долазе у стање слично расипниковом.

⁹ „И кад потроши све, настаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у немаштини. Тад отиде да служи код једног човека у оној земљи, који га посла у своје поље да му чува свиње. Он жељаше наситити се рошчића које јеђаху свиње, али му их нико не даваше“ (Лука 15:14-16).

¹⁰ Иако је остао без ичега, расипник још није помишљао да се врати кући. Уместо тога, он је упознао једног човека који га је запослио, да му чува свиње. Пошто су према Мојсијевом закону свиње нечисте животиње, за Јевреје би овакав посао вероватно био неприхватљив (Левитска 11:7, 8). Али и да је расипника имало пекла савест, сада би то морао да потисне. Коначно, није могао очекивати да се његов послодавац, локални мештанин, секира око осећања неког пропалог странца. Стање расипника је слично искуству многих који данас одбацују прави пут чистог обожавања. Такви се често уплету у активности које су им раније биле понижавајуће. На пример, један младић се у својој 17. години побунио против свог хришћанског васпитавања. „Неморал и дрога су избрисали године библијског поучавања“, признаје он. Ускоро се овај младић нашао у затвору због оружане пљачке и убиства. Иако се касније духовно опоравио, какву је ужасну цену морао да плати за „неко време сладости греха“! (Упореди с Јеврејима 11:24-26.)

11. Како је дилема у којој се нашао расипник била још тежа, и како неки данас виде да су светски мамци ’ташта превара‘?

¹¹ Дилема у којој се нашао расипник била је још гора због чињенице да му ’нико није ништа давао‘. Где су били његови нови пријатељи? Сада кад је био без пребијене паре, он им је био „мрзак“ (Приче Соломунове 14:20, ДК). Слично томе, многи који данас застране од вере открију да су мамци и гледишта овог света ништа друго до ’ташта превара‘ (Колошанима 2:8). „Без Јеховиног вођства било ми је ужасно тешко и болно“, каже једна млада жена која је једно време напустила Божју организацију. „Покушала сам да се уклопим у свет, али била сам одбачена зато што у ствари нисам била попут њих. Осећала сам се као изгубљено дете коме је потребан отац да га води. Тада сам схватила да ми је потребан Јехова. Више нисам хтела да живим независно од њега.“ Расипник из Исусовог поређења дошао је до сличног закључка.

Расипник долази к себи

12, 13. Који фактори данас помажу некима да дођу к себи? (Види оквир.)

¹² „Тад он дође к себи и рече: Колико најамника у оца мога имају изобила хлеба, а ја умирем од глади! Устаћу, ићи ћу оцу свому, па ћу му рећи: Оче, сагреших и небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој, — прими ме као једнога од својих најамника. И уста, и отиде оцу своме“ (Лука 15:17-20).

¹³ Расипник је ’дошао к себи‘. Он се једно време био препустио јурњави за задовољствима, као да је у неком свету маште. Али сада је био дубоко свестан свог правог духовног стања. Да, иако је био пао, за овог младића је још било наде. На њему се могло наћи још добра (Пословице 24:16; упореди с 2. Летописа 19:2, 3). Шта је с онима који данас напуштају Божје стадо? Да ли би било разумно закључити да за све њих више нема наде, да у сваком случају њихов бунтовни пут доказује да су сагрешили против Божјег светог духа? (Матеј 12:31, 32). Не обавезно. Неке од њих ужасно мучи тај њихов тврдоврати начин поступања, и многи од њих с временом дођу к себи. „Никада, ни један једини дан, нисам заборавила на Јехову“, каже једна сестра, размишљајући о времену кад је била ван Божје организације. „Увек сам се молила да ме некако и некада поново прими у истину“ (Псалам 119:176).

14. Шта је расипник решио, и како је тиме показао понизност?

¹⁴ Али шта они који су застранили могу да ураде у вези са својом ситуацијом? У Исусовој параболи, расипник је решио да се врати кући и моли оца да му опрости. Расипник је решио да каже: „Прими ме као једнога од својих најамника.“ Најамник је био слуга који се унајмљивао за један дан и могао је да буде отпуштен већ следећег дана. То је био статус нижи чак и од статуса роба који је, у одређеном смислу, био као члан породице. Зато расипник није имао на уму да тражи пређашњи статус, да га отац опет прими за сина. Био би и те како спреман да прихвати најнижи положај како би из дана у дан доказивао оцу да жели да му опет буде лојалан. Међутим, расипника је чекало изненађење.

Срдачан пријем

15-17. (а) Како је отац реаговао кад је видео свог сина? (б) Шта је означено хаљином, прстеном и обућом које је отац обезбедио за сина? (в) Шта је показано тиме што је отац организовао гозбу?

¹⁵ „Кад је он још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се. И потрчавши, загрли га и пољуби га. Рече му син: Оче, сагреших и небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој. А отац рече слугама својим: Донесите најлепшу хаљину, и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге, и приведите теле угојено и закољите, да једемо и да се веселимо. Јер је овај мој син мртав био и врати се у живот, и изгубљен био и нађе се. И стадоше се веселити“ (Лука 15:20-24).

¹⁶ Сваки родитељ који воли своју децу чезне да његово дете опет буде духовно здраво. Зато можемо замислити расипниковог оца како сваког дана гледа низ пут испред његове куће, тескобно се надајући да ће му се син вратити. Сада види свог сина како иде тим путем! Младић очигледно није изгледао као кад је одлазио. Па ипак, отац га препознаје кад је он „још подалеко био“. Он не гледа подерану одећу и снуждено лице; он види свог сина, и зато му трчи у сусрет!

¹⁷ Кад је отац стигао до свог сина, загрлио га је и пољубио. Онда је заповедио својим робовима да сину донесу хаљину, прстен и обућу. Ова хаљина није била само неки прости одевни предмет, већ је била ’најлепша‘ — можда богато извезена одора каква се давала уваженом госту. Пошто роб обично није носио прстен и обућу, отац је јасно показао да је сина дочекао као пуноправног члана породице. Али отац је урадио још нешто. Наредио је да припреме гозбу како би прославили повратак његовог сина. Јасно је да овај човек није опраштао свом сину преко воље или само зато што је то морао јер му се син вратио; он је желео да му опрости. То га је обрадовало.

18, 19. (а) Чему те парабола о расипнику учи у вези с Јеховом? (б) Као што је показао својим опхођењем према Јуди и Јерусалиму, како Јехова „чека“ на повратак грешника?

¹⁸ Што се тиче овог дела параболе о расипном сину, шта из тога учимо о Богу кога имамо предност да обожавамо? Као прво, учимо да је Јехова „милостив и милосрдан, спор на гнев и обилан добротом и верношћу“ (Излазак 34:6). Стварно, милосрђе је Божја истакнута особина. То је његов нормалан начин реаговања према онима који су у потреби. Затим, Исусова парабола нас учи да је Јехова ’спреман да опрости‘ (Псалам 86:5, NW). Он, да тако кажемо, пажљиво посматра сваку промену срца код грешних људи која би пружила основу да им покаже милосрђе (2. Летописа 12:12; 16:9).

¹⁹ Размислимо, на пример, о томе како се Бог опходио према Израелу. Јехова је надахнуо пророка Исаију да Јуду и Јерусалим опише како су ’болесни од пете до главе‘. Ипак, он је такође рекао: „Чека Господ да се смилује на вас, и зато ће се узвисити да вас помилује“ (Исаија 1:5, 6; 30:18, ДК; 55:7; Језекиљ 33:11, курзив наш). Попут оца из Исусове параболе, Јехова, да тако кажемо, ’гледа низ пут‘. Он горљиво очекује да се врате они који су напустили његову кућу. Зар то није оно што бисмо очекивали од једног оца пуног љубави? (Псалам 103:13).

20, 21. (а) На који начин данас многе привлачи Божје милосрђе? (б) Шта ће бити осмотрено у наредном чланку?

²⁰ Јеховино милосрђе сваке године привлачи многе да дођу к себи и врате се правом обожавању. Какву то само радост доноси онима који их воле! Погледајмо на пример оног хришћанског оца кога смо поменули на почетку. На срећу, његова кћерка се духовно опоравила и сада служи као пуновремени проповедник. „Нема веће среће у овом старом систему ствари“, каже он. „Сузе радоснице су замениле сузе жалоснице.“ Свакако, и Јехова се радује! (Пословице 27:11).

²¹ Али ту није крај параболе о расипнику. Исус је наставио своју причу како би Јеховино милосрђе упоредио с крутим, осуђивачким ставом који је био уобичајен међу књижевницима и фарисејима. Како је то урадио — и шта то значи за нас — биће осмотрено у наредном чланку.

[Фусноте]

Преглед

◻ Како се Исусов став према милосрђу разликовао од става фарисеја?

◻ Ко данас личи на расипника, и како?

◻ Које су околности навеле расипника да дође к себи?

◻ Како је отац показао милосрђе према покајничком сину?

[Оквир на 11. страни]

ОНИ СУ ДОШЛИ К СЕБИ

Шта је некима који су некада били избачени из хришћанске скупштине помогло да дођу к себи? Следећи коментари бацају светло на ту ствар.

„У срцу сам још увек знала где је истина. Године проучавања Библије и посећивања хришћанских састанака значајно су утицале на мене. Како бих могла окренути леђа Јехови? Није он мене оставио; ја сам оставила њега. На крају сам признала колико грешим и колико сам тврдоглава и да је Јеховина Реч све време била у праву — ’пожећеш оно што посејеш‘“ (К. В.).

„Моја девојчица је проговорила и то ме је дирнуло у срце пошто сам желела да је поучавам о томе ко је Јехова и како да му се моли. Нисам могла да спавам, и тако сам се касно једне вечери одвезла у парк и горко плакала. Плакала сам, и први пут након доста времена помолила се Јехови. Знала сам само да ми је Јехова опет потребан у животу и надала сам се да ће ми опростити“ (Г.Х.).

„Кад би се повео разговор о религији, ја сам говорила да ако бих морала да бирам религију која научава истину, постала бих Јеховин сведок. Онда бих рекла да сам била Сведок, али да нисам могла да живим по томе, и зато сам престала. Схватајући то, често сам осећала кривицу и била несрећна. На крају сам признала: ’Тако сам несрећна. Морам да предузмем неке драстичне промене‘“ (К.Н.).

„Пре 35 година, мој муж и ја били смо искључени. Онда смо 1991. доживели пријатно изненађење кад су нас посетила двојица старешина која су нас обавестила о могућности да се вратимо Јехови. Били смо пресрећни кад смо након шест месеци, били поново примљени. Мој муж има 79 година а ја 63“ (К.А.).