После ове приче, Исус је испричао још једну. Овог пута је показао да верске вође нису само оманули у томе што нису служили Богу. Они су заправо били зли. Због тога је Исус испричао следећу причу: „Један човек је засадио виноград и поставио ограду око њега, ископао је место за винску пресу и подигао стражарску кулу. Дао га је у закуп виноградарима и отпутовао у туђину. Кад је дошло време, послао је једног роба к виноградарима да узме од њих део виноградског рода. Али они су га ухватили, истукли и послали назад празних руку. Послао им је и другог роба. Њему су разбили главу и осрамотили га. Послао је и трећег, а њега су убили. Тако и многе друге, од којих су неке истукли, а неке побили“ (Марко 12:1-5).

Да ли ће они који су слушали Исуса разумети ову причу? Можда су се сетили Исаијиних отрежњавајућих речи: „Виноград Јехове над војскама дом је Израелов, људи су Јудини расадник који је волео. Правди се надао, а ево, закон се крши“ (Исаија 5:7). Исусова прича је доста слична овим речима. Власник винограда је Јехова, а виноград представља израелски народ, који је ограђен и заштићен Божјим Законом. Јехова је слао пророке да поуче његов народ и помажу му да доноси добар плод.

Овим речима су несвесно себи изрекли пресуду, јер они спадају у те ’виноградаре‘ у Јеховином ’винограду‘, то јест израелском народу. Плод који је Јехова с правом очекивао од ’виноградара‘ укључивао је и веру у његовог Сина, Месију. Исус је након тога погледао право у њих и рекао: „Зар никада нисте читали ове речи из Писма: ’Камен који су градитељи одбацили постао је главни угаони камен. То је Јеховино дело, и дивно је у нашим очима‘?“ (Марко 12:10, 11). Затим је јасно нагласио суштину својих речи: „Зато вам кажем: Божје краљевство узеће се од вас и даће се народу који доноси његове плодове“ (Матеј 21:43).