Ускрсење

Дефиниција: Анастасис, грчка реч која је преведена као „ускрсење“, дословно значи „поновно устајање“ и односи се на подизање из мртвих. Шири израз „ускрсење (из) мртвих“ често се користи у Писму (Мат. 22:31; Дела 4:2; 1. Кор. 15:12). Хебрејски израз је техијат хаметим, и значи „оживљавање мртвих“. Ускрсење подразумева враћање особе у живот, с њеном личношћу и животним искуством, што је Бог сачувао у сећању. У складу са оним што је Божја воља за неку особу, она ће се вратити у живот било у људском или у духовном телу, а при том ће имати исту личност и сећања као када је умрла. Ускрсење мртвих је диван израз Јеховине незаслужене доброте; открива његову мудрост и моћ и представља средство путем ког ће он остварити своју првобитну намеру са Земљом.

Да ли је ускрсење поновно сједињење нематеријалне душе с физичким телом?

Наравно, да би то било могуће, људи би морали имати нематеријалну душу која се може одвојити од физичког тела. Библија то не научава. То учење је узето из грчке филозофије. Оно што Библија научава о души размотрено је на странама 103-106. Докази о пореклу веровања хришћанског света у нематеријалну, бесмртну душу налазе се на странама 107, 108.

Да ли је Исус ускрснут у физичком телу и да ли он сада има такво тело на небу?

1. Петр. 3:18: „Христ је једном заувек умро за грехе, праведник за неправеднике, да би вас довео к Богу, он који је убијен у телу, али је оживљен у духу.“ (Исус је ускрснут из мртвих у духовном телу. У грчком тексту је направљен контраст између речи „тело“ и „дух“, и обе су употребљене у истом падежу; дакле, ако се преведе „духом“, такође треба да се преведе и „телом“, или ако се употреби израз „у телу“, такође треба да се каже и „у духу“.)

Дела 10:40, 41: „Бог га је [Исуса Христа] трећи дан ускрснуо и дао му да се покаже људима, али не целом народу, него сведоцима које је Бог унапред одредио.“ (Зашто га и други људи нису видели? Зато што је био духовно створење и када се, попут анђела у прошлости, материјализовао како би био видљив људима, чинио је то само у присуству изабраних сведока.)

1. Кор. 15:45: „Тако је и написано: ’Први човек, Адам, постао је жива душа.‘ Последњи Адам [Исус Христ, који је био савршен као и Адам кад је створен] постао је дух који даје живот.“

Како треба разумети стихове из Луке 24:36-39 што се тиче тела у ком је Исус ускрснут?

Лука 24:36-39: „Док су [ученици] о томе разговарали, Исус је стао међу њих и рекао им: ’Мир вама.‘ А они су, уплашени и пуни страха, помислили да виде духа. Зато им је рекао: ’Зашто сте се препали? Зашто се сумње јављају у вашим срцима? Погледајте моје руке и моје ноге. То сам ја. Опипајте ме и видећете, јер дух нема месо и кости као што видите да ја имам.‘“

Пошто људи не могу видети духа, ученици су очигледно мислили да виде утвару или да имају визију. (Упореди с Марком 6:49, 50.) Исус их је уверио да није у питању утвара; видели су његово тело од крви и меса, могли су да га дотакну и чак да опипају његове кости; такође су га видели и како једе. Слично томе, у прошлости су се анђели материјализовали како би их људи видели; јели су, а неки су се чак женили и имали децу (Пост. 6:4; 19:1-3). Након ускрсења Исус се није увек појављивао у истом физичком телу (можда да би им урезао у мисли чињеницу да је он сада дух), и зато га нису одмах препознали чак ни његови најближи сарадници (Јов. 20:14, 15; 21:4-7). Међутим, тиме што им се више пута појављивао у физичким телима и затим говорио и радио оно по чему су могли препознати да је то он, ојачао им је веру у то да је заиста ускрснут из мртвих.

Да су ученици заиста видели Исуса у оном телу у ком је сада на небу, Павле не би касније указао на прослављеног Исуса као на ’тачну слику Божјег бића‘, пошто је Бог дух и никада није био у телу (Јевр. 1:3; упореди с 1. Тимотеју 6:16).

Док читамо извештаје о Исусовом појављивању након ускрсења, разумећемо их исправно ако задржимо на уму 1. Петрову 3:18 и 1. Коринћанима 15:45, цитиране на страни 418.

Види и стране 146, 147, под насловом „Исус Христ“.

Ко ће бити ускрснут на небо с Христом и шта ће они тамо радити?

Лука 12:32: „Не бој се, мало стадо, јер је воља вашег Оца да вам да краљевство.“ (У ову групу не спадају сви који исказују веру; тај број је ограничен. Они ће бити на небу са одређеном сврхом.)

Откр. 20:4, 6: „Видео сам престоле. Онима што су сели на њих дато је да суде... Срећан је и свет свако ко има удео у првом ускрсењу. Над њима друга смрт нема власти, него ће бити Божји и Христови свештеници и владаће као краљеви с Христом хиљаду година.“

Види и стране 224-231, под насловом „Небо“.

Да ли ће они који ускрсну у небески живот имати прослављено физичко тело?

Фил. 3:20, 21: ’Господ Исус Христ ће наше понижено тело преобликовати да буде попут његовог славног тела, силом којом може све да подложи себи.‘ (Да ли то значи да ће њихово физичко тело на крају бити прослављено на небу? Или то значи да ће уместо физичког тела које има своја ограничења добити прослављено духовно тело када буду ускрснути у небески живот? Одговор се налази у наредном стиху.)

1. Кор. 15:40, 42-44, 47-50: „Има небеских тела и земаљских тела, али другачија је слава небеских, а другачија слава земаљских. Тако је и ускрсење мртвих... Сеје се телесно тело, а ускрсава духовно тело... Први човек [Адам] потиче са земље и начињен је од земаљског праха, а други човек [Исус Христ] потиче с неба. Какав је онај који је начињен од праха, такви су и други који су начињени од праха, а какав је онај који је небески, такви су и други који су небески. И као што носимо обличје онога који је начињен од праха, носићемо и обличје онога који је небески. Али ово кажем, браћо: Тело и крв не могу наследити Божје краљевство.“ (Дакле, на небу не постоје две врсте тела нити је могуће с физичким телом отићи на небо.)

Како је Исус показао шта ће ускрсење значити за човечанство?

Јов. 11:11, 14-44: „[Исус је рекао својим ученицима:] ’Наш пријатељ Лазар је заспао, али идем да га пробудим.‘ Тада им је Исус отворено рекао: ’Лазар је умро‘... Кад је Исус стигао, рекли су му да је Лазар већ четири дана у гробу... Тада јој [Лазаревој сестри Марти] Исус рече: ’Ја сам ускрсење и живот‘... Повикао је на сав глас: ’Лазаре, изађи!‘ И умрли је изашао. Ноге и руке биле су му обавијене завојима, а лице му је било обавијено платном. Тада им је Исус рекао: ’Скините то с њега и пустите га нек иде.‘“ (Да је Исус позвао Лазара из стања блаженства у неком другом животу, то не би било добро дело. Међутим, то што је Исус ускрснуо Лазара из беживотног стања смрти било је добро дело и према њему и према његовим сестрама. Лазар је поново био жив.)

Мар. 5:35-42: „Дошли су неки људи из куће старешине синагоге и рекли: ’Кћи ти је умрла! Зашто да још мучиш учитеља?‘ Кад је Исус чуо тај разговор, рекао је старешини синагоге: ’Не бој се, само веруј‘... Узео [је] са собом дететовог оца и мајку и оне који су били с њим, и ушао је тамо где је било дете. Узео је девојчицу за руку и рекао јој: ’Талита кум‘, што значи: ’Девојчице, теби говорим, устани!‘ Девојчица је одмах устала и почела да хода, а имала је дванаест година. И били су ван себе од усхићења.“ (Када се током Христове хиљадугодишње владавине буде одвијало ускрсење, без сумње ће милиони родитеља и деце бити ван себе од радости што су поново заједно.)

Шта очекује оне који ће ускрснути на земљи?

Лука 23:43: „Заиста, кажем ти данас, бићеш са мном у рају.“ (Када Христ буде владао као Краљ, цела планета ће бити претворена у рај.)

Откр. 20:12, 13: „Видео сам мртве, велике и мале, како стоје пред престолом, и свици су се отворили. А отворио се и један други свитак — свитак живота. И мртвима је било суђено према њиховим делима на темељу онога што је написано у свицима... И свакоме је било суђено према његовим делима.“ (Отварање свитака се очигледно односи на време када ће људи бити поучавани Божјој вољи, у складу са оним што стоји у Исаији 26:9. Чињеница да је „свитак живота“ отворен указује на то да ће имена оних који буду послушни ономе што науче бити записана у том свитку. Они ће имати могућност да вечно живе као савршени људи.)

Види и стране 174-178, под насловом „Краљевство“.

Да ли ће неки бити ускрснути једноставно зато да би им била изречена осуда и да би затим били предати другој смрти?

Какво је значење Јована 5:28, 29? Тамо пише: „Сви који су у гробовима [ће] чути његов глас и изаћи ће — они који су чинили добро у ускрсење живота, а они који су чинили зло у ускрсење осуде.“ Оно што је Исус овде рекао треба разумети у светлу онога што је он сам касније открио Јовану. (Види Откривење 20:12, 13, што је цитирано на страни 421.) И онима који су раније чинили добро и онима који су чинили зло биће „суђено према њиховим делима“. Којим делима? Ако бисмо претпоставили да ће се људима судити на основу дела која су чинили у прошлом животу, то не би било у складу с Римљанима 6:7, где стоји: „Ко је умро, ослобођен је од свог греха.“ Такође не би било логично да људи ускрсну само зато да би поново били уништени. Зато је Исус, према Јовану 5:28, 29а, најпре указао на ускрсење, а затим је у другом делу 29. стиха рекао какав ће бити исход након што ускрснули постану савршени и након што им буде суђено.

Шта се у Откривењу 20:4-6 говори о онима који ће бити ускрснути на земљи?

Откр. 20:4-6: „И видео сам престоле. Онима што су сели на њих дато је да суде. Видео сам душе оних који су погубљени зато што су сведочили за Исуса и зато што су говорили о Богу... Они су оживели и владали као краљеви с Христом хиљаду година. (Остали мртви нису оживели док се није навршило хиљаду година.) То је прво ускрсење. Срећан је и свет свако ко има удео у првом ускрсењу. Над њима друга смрт нема власти, него ће бити Божји и Христови свештеници и владаће као краљеви с Христом хиљаду година.“

Заграде које се користе у преводима НС и ССП помажу читаоцу да оно што стоји испред заграде повеже са оним што стоји иза ње. Јасно је речено да „остали мртви“ немају удео у првом ускрсењу. То ускрсење је за оне који ће владати с Христом хиљаду година. Да ли то значи да нико од људи неће живети на земљи током тих хиљаду година осим оних који буду владали на небу с Христом? Не, јер у том случају не би било никог у чију би корист они служили као свештеници, а владали би над пустом планетом.

Ко су онда „остали мртви“? То су сви људи који су умрли због Адамовог греха, као и они који ће преживети велику невољу или ће се родити током Хиљадугодишње владавине, а којима ће бити потребно избављење од смртоносних последица греха. (Упореди с Ефешанима 2:1.)

У ком смислу они не ’оживљавају‘ док се не наврши хиљаду година? То се не односи на њихово ускрсење. То што ће ’оживети‘ значи много више него да ће само постојати као људи. То се односи на постизање људског савршенства, ослобађање од свих последица Адамовог греха. Запази да се ’оживљавање‘ у 5. стиху наводи одмах након што се у претходном стиху каже да су они који ће бити на небу „оживели“. У њиховом случају, то означава живот без последица греха; чак им се исказује толика част да добијају бесмртност (1. Кор. 15:54). Стога, за ’остале мртве‘ то мора значити савршен људски живот.

Ко ће бити ускрснут на земљи?

Јов. 5:28, 29: „Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути његов [Исусов] глас и изаћи ће.“ (Грчка реч преведена као „гробови“ није множина од тафос [гроб, гробно место] нити од адис [симболично место где се налазе мртви], већ датив множине именице мнимион [сећање, спомен-гроб]. Нагласак је на томе да преминула особа остаје упамћена. Они који су избрисани из Божјег сећања и послати у гехену због тога што су починили неопростиве грехе неће ускрснути, већ само они којих се Бог сећа, и они ће добити прилику да вечно живе (Мат. 10:28; Мар. 3:29; Јевр. 10:26; Мал. 3:16).

Дела 24:15: „Имам наду, коју имају и они, да ће Бог ускрснути и праведнике и неправеднике.“ (Ускрснуће и они који су живели у складу с Божјим праведним мерилима и људи који су у незнању чинили неправду. Библија не одговара на сва наша питања у вези с тим да ли ће ускрснути одређени појединци. Међутим, можемо се поуздати у то да ће Бог, који зна све чињенице, поступати непристрано. Његова правда подразумева и милосрђе, које не одступа од његових праведних мерила. Упореди с Постанком 18:25.)

Откр. 20:13, 14: „Море је предало мртваце који су били у њему и смрт и гроб предали су мртваце који су били у њима. И свакоме је било суђено према његовим делима. А смрт и гроб били су бачени у огњено језеро. То огњено језеро представља другу смрт.“ (Дакле, ускрснуће они који су умрли због греха који су наследили од Адама, било да почивају у мору или у гробу.)

Види и наслов „Спасење“.

Ако ће ускрснути милијарде људи, где ће сви они живети?

По једној веома слободној процени, број људи који су икада живели на земљи износи 20 000 000 000. Као што смо видели, неће сви ускрснути. Али чак и да претпоставимо да хоће, било би довољно места за све. Копнена површина Земље износи око 147 600 000 квадратних километара. Ако би се половина тога оставила за друге сврхе, још увек би било нешто мање од 0,37 хектара по особи, што је довољно да се произведе обиље хране. Узрок садашње несташице хране није у томе што планета не може да произведе довољно хране, него у ривалству политичких сила и у грамзивости трговачког система.

Види и стране 129, 130, под насловом „Земља“.