Једногласно смо одлучили

1, 2. (а) Која су се озбиљна питања појавила пред водећим телом хришћанске скупштине у првом веку? (б) Шта је тој браћи помогло да дођу до исправног закључка?

У ВАЗДУХУ се осећа напетост. Апостоли и старешине окупљени у соби у Јерусалиму гледају једни у друге схватајући да је дошао одлучујући тренутак. Питање обрезања је покренуло још нека важна питања. Да ли су хришћани под Мојсијевим законом? Да ли између хришћана јеврејског и нејеврејског порекла треба да се прави нека разлика?

² Одговорна браћа узимају у обзир много тога. Разматрају Божју пророчанску Реч као и сведочанства из прве руке која потврђују да Јехова прихвата хришћане нејеврејског порекла. Отворено износе своје мишљење. Има толико чињеница у вези са овим питањем да је очигледно да им Јеховин дух пружа вођство. Да ли ће га ти људи следити?

3. Како нам може користити разматрање 15. поглавља Дела апостолских?

³ Требаће им права вера и храброст да у овој ситуацији прихвате вођство светог духа. Ризикују да још више распире мржњу јудејских верских вођа. Отпор им пружају и људи унутар скупштине који би желели да се Божји народ поново држи Мојсијевог закона. Шта ће водеће тело урадити? Да видимо. Док будемо анализирали овај библијски запис видећемо како су ти људи оставили пример по коме данас поступа Водеће тело Јеховиних сведока. То је образац по коме и ми као прави хришћани треба да поступамо када доносимо одлуке или се суочавамо с проблемима.

„То је у складу са оним што је записано у Пророцима“ (Дела апостолска 15:13-21)

4, 5. Шта је Јаков цитирао из Божје пророчанске Речи?

⁴ Ученик Јаков, Исусов полубрат, узео је реч.a По свему судећи је он водио тај састанак. Изгледа да је он сажето изнео закључак до ког су сви дошли. Свим присутнима је рекао: „Симеон је детаљно испричао како је Бог први пут обратио пажњу на људе из других народа да би од њих створио народ који ће носити његово име. То је у складу са оним што је записано у Пророцима“ (Дела 15:14, 15).

⁵ Оно што је рекао Симеон, то јест Симон Петар, и чињенице које су изнели Варнава и Павле, вероватно су подсетили Јакова на стихове који се односе на предмет њиховог разговора (Јов. 14:26). Након што је рекао да је то „у складу са оним што је записано у Пророцима“, Јаков је цитирао речи из Амоса 9:11, 12. Та књига припада хебрејском делу Светог писма који обично носи назив „Пророчке књиге“ (Мат. 22:40; Дела 15:16-18). Запазићеш да се оно што је Јаков рекао донекле разликује од онога што стоји у Амосовој књизи. Јаков је вероватно цитирао из Септуагинте, превода хебрејског дела Светог писма на грчки језик.

6. Како је Свето писмо помогло браћи да дођу до одређеног закључка?

⁶ Јехова је преко пророка Амоса прорекао да ће доћи време када ће он подигнути „Давидову сеницу“, што је повезано са успостављањем Месијанског Краљевства. Да ли ће Јехова у то опет укључити само Израелце? Не. Пророчанство још каже да ће међу „онима који носе [Божје] име“ бити људи „из свих народа“. Немојмо изгубити из вида да је Петар управо посведочио да Бог „није направио никакву разлику између нас [хришћана јеврејског порекла] и њих [хришћана нејеврејског порекла], него је и њихова срца очистио посредством вере“ (Дела 15:9). Другим речима, Бог жели да и Јевреји и нејевреји буду наследници у Божјем Краљевству (Римљ. 8:17; Еф. 2:17-19). Нигде се у овим надахнутим пророчанствима не каже да нејевреји најпре морају да се обрежу или да постану прозелити.

7, 8. (а) Шта је Јаков предложио? (б) Како треба да разумемо Јаковљеве речи?

⁷ Подстакнут тим стиховима из Светог писма и упечатљивим извештајима које је чуо, Јаков је предложио следеће: „Зато сматрам да не треба оптерећивати оне из других народа који су поверовали у Бога, него им треба написати да се уздржавају од онога што је жртвовано идолима, од блуда, од меса удављених животиња и од крви. Јер још од древних времена у сваком граду има оних који објављују Мојсијеве речи. Његови списи се сваког сабата наглас читају у синагогама“ (Дела 15:19-21).

⁸ Будући да је Јаков можда водио састанак, да ли је тиме што је рекао „зато сматрам“ желео да истакне свој ауторитет над осталима и да самовољно одлучи шта треба учинити? Ни у ком случају! Јаков није донео одлуку у име свих, већ је само дао предлог шта да се учини на основу чињеница које су изнете и онога што Свето писмо каже о томе.

9. Од какве је користи био Јаковљев предлог?

⁹ Да ли је Јаковљев предлог био добар? Очигледно јесте, јер су га апостоли и старешине касније прихватили. Од какве је то било користи? С једне стране, хришћани нејеврејског порекла не би били оптерећени тиме што би им се наметало држање одредаба Мојсијевог закона (Дела 15:19). С друге стране, овом одлуком би се показало поштовање према савести хришћана јеврејског порекла који су годинама слушали како се Мојсијеви списи „сваког сабата наглас читају у синагогама“b (Дела 15:21). Та одлука би сигурно зближила хришћане јеврејског и нејеврејског порекла. Поврх свега, Јехова Бог би био задовољан том одлуком јер је она у складу с његовом намером. То је стварно био одличан начин да се реши проблем који је угрожавао јединство и добробит читаве скупштине Божјег народа. А то је изванредан пример и за данашњу хришћанску скупштину.

10. Како данашње Водеће тело поступа попут водећег тела из првог века?

¹⁰ Као што је споменуто у претходном поглављу, данашње Водеће тело Јеховиних сведока, попут водећег тела из првог века, у свему тражи вођство од Јехове, Врховног Владара, и Исуса Христа, Поглавара скупштинеc (1. Кор. 11:3). На који начин? Алберт Шродер, који је био члан Водећег тела од 1974. године па све док није завршио свој земаљски живот у марту 2006, рекао је следеће: „Водеће тело се састаје сваке среде и састанак започиње молитвом за вођство Јеховиног духа. Заиста се улаже труд да све што се ради и свака одлука која се донесе буде у складу с Божјом Речју, Библијом.“ Слично томе, Милтон Хеншел, дугогодишњи члан Водећег тела који је завршио свој земаљски живот у марту 2003, поставио је следеће важно питање полазницима 101. разреда Библијске школе Галад: „Постоји ли још нека организација на свету у којој њени водећи људи траже савет у Божјој Речи, Библији, пре него што донесу важне одлуке?“ Одговор је јасан.

Изабрали су неке људе и послали их (Дела апостолска 15:22-29)

11. Како је одлука водећег тела пренета скупштинама?

¹¹ Водеће тело у Јерусалиму је донело једногласну одлуку што се тиче обрезања. Међутим, да би браћа у скупштинама поступала на исти начин, ту одлуку им је требало пренети јасно и у позитивном и охрабрујућем духу. Како се то могло најбоље извести? О томе читамо следеће: „Тада су апостоли и старешине, заједно с целом скупштином, одлучили да између себе изаберу неке људе и да их пошаљу с Павлом и Варнавом у Антиохију. Изабрали су Јуду званог Варсава и Силу, којима су биле поверене одговорности међу браћом.“ Сем тога, саставили су једно писмо и послали га по њима како би могло да се прочита у свим скупштинама у Антиохији, Сирији и Киликији (Дела 15:22-26).

12, 13. Зашто је било добро што су браћа послала (а) Јуду и Силу? (б) писмо водећег тела?

¹² Као они „којима су биле поверене одговорности међу браћом“, Јуда и Сила су у потпуности одговарали улози представника водећег тела. Доласком четворочлане делегације било је сасвим јасно да порука коју носе није само одговор на постављено питање већ изричито упутство водећег тела. Присуство Јуде и Силе зближило је водеће тело и остале хришћане јеврејског порекла из Јерусалима с хришћанима нејеврејског порекла из других скупштина. То је стварно било мудро и обзирно, и сигурно је допринело миру и јединству међу Божјим народом.

¹³ То писмо је пружило јасна упутства хришћанима нејеврејског порекла не само што се тиче обрезања већ и што се тиче тога шта морају радити да би имали Јеховину наклоност и његов благослов. Кључни део тог писма гласи: „Јер свети дух и ми одлучили смо да не стављамо никакав додатни терет на вас, осим овога што је неопходно: да се уздржавате од онога што је жртвовано идолима, од крви, од меса удављених животиња и од блуда. Ако се од свега овога чувате, биће вам добро. Срдачан поздрав!“ (Дела 15:28, 29).

14. Захваљујући чему су Јеховини сведоци уједињени у данашњем разједињеном свету?

¹⁴ Данас више од 8 000 000 Јеховиних сведока у преко 100 000 скупштина широм света имају иста веровања и држе се истих мерила понашања. Како је такво јединство могуће, нарочито кад узмемо у обзир превирања и поделе у данашњем свету? У суштини, то јединство је резултат јасног и одлучног вођства које Исус Христ, Поглавар скупштине, пружа преко верног и разборитог роба, то јест преко Водећег тела (Мат. 24:45-47). Јединство такође проистиче из тога што Јеховини сведоци широм света спремно прихватају смернице Водећег тела.

„Охрабрили су се и обрадовали“ (Дела апостолска 15:30-35)

15, 16. Како је била прихваћена одлука водећег тела о питању обрезања и шта је допринело томе?

¹⁵ Извештај из Дела апостолских нам даље каже да су та браћа из Јерусалима по доласку у Антиохију „окупили браћу и предали им писмо“. Како су тамошња браћа реаговала на смернице водећег тела? „Кад су га [писмо] они прочитали, охрабрили су се и обрадовали“ (Дела 15:30, 31). Сем тога, Јуда и Сила су „охрабрили [...] и ојачали браћу многим речима“. За њих двојицу се каже да су били „пророци“, попут Варнаве, Павла и других који су тако названи, јер се тај израз односи на оне који објављују Божју вољу (Дела 13:1; 15:32; Изл. 7:1, 2).

¹⁶ Јехова је очигледно благословио све што је било учињено да би се питање обрезања добро решило. Шта је у томе играло пресудну улогу? Несумњиво то што је водеће тело јасно и у право време пружило смернице засноване на Божјој Речи и вођству светог духа, као и то што је одлука пренета скупштинама у духу љубави.

17. Како се приликом посета покрајинских надгледника у данашње време следи пример постављен у првом веку?

¹⁷ По узору на пример из првог века, данашње Водеће тело Јеховиних сведока пружа правовремене смернице суверницима широм света. Донете одлуке се саопштавају скупштинама на јасан и директан начин. Један од начина је приликом посета покрајинских надгледника. Та самопожртвована браћа посећују скупштине и пружају јасне смернице и охрабрење. Попут Павла и Варнаве, они проводе много времена у служби тако што поучавају људе и тако што заједно с многим другима објављују „добру вест о Јеховиној речи“ (Дела 15:35). Попут Јуде и Силе, они храбре и јачају браћу многим речима.

18. Шта ће Јеховином народу и даље гарантовати његов благослов?

¹⁸ Шта се може рећи о скупштинама? Шта ће скупштинама широм света помоћи да сачувају мир и јединство упркос томе што је данашњи свет разједињен? Сетимо се да је управо ученик Јаков касније написао: „Мудрост одозго је најпре чиста, затим мирољубива, разумна, спремна да послуша [...] А праведност се сеје у миру и њен плод ће убрати они који граде мир“ (Јак. 3:17, 18). Не можемо рећи да ли је Јаков имао у мислима састанак у Јерусалиму када је то написао. Али на основу разматрања догађаја записаних у 15. поглављу Дела апостолских са сигурношћу можемо рећи да Јехова даје свој благослов само кад међу браћом владају јединство и дух сарадње.

19, 20. (а) Шта показује да су у скупштини у Антиохији завладали мир и јединство? (б) На шта су се Павле и Варнава после тога усредсредили?

¹⁹ Било је очигледно да су у скупштини у Антиохији завладали мир и јединство. Браћа из Антиохије нису побијала оно што су рекла браћа из Јерусалима, већ су показала да веома цене то што су Јуда и Сила дошли код њих. У Делима апостолским читамо: „Након што су тамо провели неко време, браћа су их у миру испратила и они су се вратили код оних који су их послали“, то јест назад у Јерусалимd (Дела 15:33). Можемо бити сигурни да су се и браћа у Јерусалиму радовала када су им њих двојица пренели утиске са овог путовања. Захваљујући Јеховиној незаслуженој доброти, њихова мисија је била успешна!

²⁰ Павле и Варнава, који су остали у Антиохији, усредсредили су се на проповедање и тако пружили браћи добар пример, баш као што то данас раде покрајински надгледници кад посећују скупштине које су им додељене (Дела 13:2, 3). То је прави благослов за Јеховин народ! Међутим, како је Јехова даље користио и благосиљао та два ревна проповедника? То ћемо видети у следећем поглављу.