Како избећи сиду

МНОГЕ владе и приватне агенције имају образовне кампање да би помогле људима сазнати како да избегну сиду. Међутим, оно што често недостаје у таквим саветима је што се не узима у обзир морал. Ретко се апелује на то да се такви поступци избегавају зато што су морално неисправни.

Обзиром на то је ТВ коментатор Тед Копел рекао једној класи дипломаца: „Ми смо уствари сами себе убедили да ће нас слогани спасти. Фиксајте се [дрогом] ако морате, али употребљавајте чисте игле. Уживајте у сексу где год и с ким год хоћете, али употребљавајте кондом. Не! Одговор је — не. Не зато што то није промишљено или паметно или зато што бисте могли завршити у затвору или умрети у одељењу за сиду, него зато што је то погрешно, зато што смо као род рационалних људских бића утрошили пет хиљада година . . . тражећи истину и моралне апсолуте. Истина у својој најчистијој форми није пристојно тапшање по рамену, него крајњи прекор. Мојсије са горе Синај није донео Десет предлога.“

Начин да се избегне сида

Епидемија сиде је могла да се избегне. Њујорк тајмс магазин каже: „Ово је прва епидемија у историји човечанства чије сузбијање у потпуности зависи од тога да знамо да се понашамо.“

Да бисмо избегли сиду, основно правило мора бити следеће: живи моралним животом. То значи: нема полних односа ван брака и нема незаконите употребе дроге. Да, мора да се промени образац понашања, јер како извештава часопис Сајенс њуз, „очигледно је понашање оно што преноси вирус који изазива сиду“.

Врло мало оних који живе моралним животом добије сиду. Истина, можда је један брачни партнер моралан, а други није, па се зарази сидом и пренесе је на недужног партнера. Наравно, недужни брачни партнер који сумња да онај други чини неморал или узима дрогу, има право да предузме кораке да се заштити. Од недужног се не захтева да такорећи изврши самоубиство.

У токијским новинама Асахи шимбун цитира се изјава неких здравствених радника: „Ако водите уредан живот, нећете оболети. Зато нема разлога да се буде претерано забринут у вези болести. Али ако желите да се ’забављате’, чините то на властити ризик, ризик да почините самоубиство.“ Шоко Нагаја из министарства здравља саветује: „Упознајте свог партнера.“

Али, да ли је заиста могуће, ’упознати свог партнера’ у овом попустљивом свету који је огрезао у неморалу? Како да будемо сигурни да наш партнер није сексуално неморалан и да не узима дрогу, и на тај начин изложен сиди?

Потребно је образовање које потиче људе да мрзе оно што је морално неисправно. А без обзира на данашње попустљиве ставове, полни однос изван брака је неморалан, исто као и незаконита употреба дроге. Све то може донети болест и прерану смрт.

Нема гаранције

У једној земљи се 93 посто интервјуисаних 18 и 19-годишњака, младића и девојака, изјаснило да има полне односе. Само 25 посто мушкараца и 20 посто жена рекло је да никад нису користили кондон — медицинско средство које препоручују неки медицинари за спречавање сиде. У једној другој земљи проучавањем се утврдило да мушки хомосексуалци, након што буду дијагнозирани као позитивни на сиду, једино смање број партнера у року од шест месеци са 12 на 5. Више њих осећа се сигурним због повећане употребе кондома.

Али, да ли је употреба кондома гаранција? Разни здравствени радници процењују да се стопа неуспеха кондома креће од 2 до 10 посто или више, с тим да су кондоми израђени од природног материјала мање делотворни од оних од латекса. Канадски Фајненшел пост извештава: „Џек Лејтн, председник Здравственог одбора Торонта, каже да стопа неуспеха профилактика (кондома) у спречавању трудноће износи и до 30 посто.“

Бет Об, пишући за јамајкански Дејли глинер, каже: „Кондом данас није ништа сигурнији него што је то и пре био. Уствари је још мање сигуран, јер је вирус сиде мањи од људске сперме, па зато лакше исклизне, и док жена само пар дана сваког месеца може затруднети, сиди је изложена кад год има однос са зараженим мушкарцем. Кондом није сигуран.“ А начелник санитетске службе Куп упозорава да кондоми имају „необично велику“ стопу неуспеха онда кад их употребљавају хомосексуалци.

Дакле, та средства не представљају гаранцију да се неће добити сида. Уместо тога, најбољу заштиту представља живот по високим библијским моралним мерилима.

Да ли је крв сигурна?

Све док 1985. није почело тестирање крви, хиљаде (а можда и стотине хиљада, кад укључимо Африку) људи добило је сиду зараженом крвљу. На неким местима тај број је још увек велик. Један прошлогодишњи извештај из Африке каже: „Скоро једно од сваких 15 централноафричке деце која примају трансфузију због маларичне анемије може због тога бити заражено вирусом сиде, како је утврђено у једној студији. Трансфузије су сада у том подручју други највећи узрок преноса сиде.“

У земљама Запада тврди се да је крв сада практично сигурна. Али, колико сигурна? Код уобичајених тестирања на сиду антитела су та која откривају присутност вируса. Али, како пише Економист, „антителима која су издвојена приликом тестирања потребно је времена да се појаве“. Људи који дају крв могу имати вирус сиде, али се код њих можда још нису развила антитела. Дакле, иако су проглашени као да немају сиду, они имају вирус и могу га пренети даље онда кад се њихова крв користи за трансфузију. А њујоршки Центар за трансфузију крви процењује да ће око 90 посто оних који примају трансфузију чак само једне јединице крви заражене сидом бити заражено вирусом сиде.

Др Харви Клаин из америчких Националних Здравствених института каже да може потрајати шест седмица до три месеца да се појаве антитела. За то време крв новозаражене особе можда нема антитела, или их нема довољно, да би се показала приликом тестирања.

Канадски Медикал пост пише: „Антитела, која се могу открити садашњим методама посматрања, могу се развити тек након шест месеци.“ Национални амерички институт за рак у једној студији је показао да се код неких појединаца не развијају антитела која се виде приликом тестирања све до 14 месеци након заразе вирусом сиде. Још новија открића, о којима пише британски медицински часопис Лансет, показују да се вирус сиде код некога може умножити и пре него што постане видљив приликом тестирања. Иако се чине напори да се развије метода тестирања којом би се открио вирус пре него што се појаве антитела, све то је још у повојима.

Један медицински извештај специјалиста с Универзитета Маинц у Савезној Републици Немачкој каже: „Медицина трансфузије мора прихватити чињеницу да више не постоји крв која је потпуно ослобођена ХИВ-а.“

Друге болести које се преносе крвљу

Ствар још више погоршава чињеница да се, осим сиде, и друга обољења чешће преносе трансфузијама крви. Др Клаин каже: „Сида је преузела сав публицитет. Али, већ 25 година је заиста најважнији проблем пост-трансфузијски хепатитис, а он је још и данас главни узрок смрти повезаних с трансфузијама крви.“

Један облик овог обољења зове се нон-А⁄нон-Б хепатитис. У САД га сваке године 190 000 људи добије путем трансфузије крви. Од њих око 10 000 умре или се појаве трајна оштећења. Вирус још није јасно идентификован и у овом тренутку не постоји за њега сигуран начин тестирања.

Зато француски медицински дневник Ле Котидијен ди медсен каже: „Можда су Јеховини сведоци у праву кад одбијају примену крвних производа, јер је истина да се знатан број патогених агенаса може пренети путем трансфундиране крви.“

На вама је избор

Свако лично по овом питању мора начинити избор. Ако изаберете да наставите с неморалним односима или незаконитом употребом дроге, морате се суочити с последицама: пожњећете штету, јер сте сејали морално неисправно.

Али, ко ће да утврди одговарајуће моралне вредности? Па, ко најбоље познаје нашу грађу и какве су последице повређивања тих моралних мерила? То свакако зна Створитељ људи. А он у својој надахнутој Речи, Библији јасно каже: „Бога не можете исмејавати. Јер, шта човек сеје, то ће и пожњети; јер ко сеје с обзиром на своје тело, из тела ће пожњети распадљивост“ (Галатима 6:7, 8, НС).

Нема сумње у то да је Створитељ човека одредио да су хомосексуалност, блуд и прељуба морално неисправни, а исто тако и незаконита употреба дроге. Његова Реч нам каже: „Немојте се заваравати: ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни мушкарци који се држе у неприродне сврхе, ни мушкарци који лежу с мушкарцима“ не могу очекивати Божје признање (1. Коринћанима 6:9, НС; види и 2. Коринћанима 7:1).

Библија упозорава: „Уздржавајте се од онога што је жртвовано идолима и од крви и од удављенога и од блуда“ (Дела апостолска 15:29, НС). Грчка реч која је овде употребљена за „блуд“ укључује сваку врсту полног односа осим оног између мужа и жене. А примећујете ли да ова заповест укључује и избегавање употребе крви?

Даљње речи из овог истог библијског цитата данас имају још већу снагу: „Ако се заиста овога брижљиво чувате, напредоваћете. Будите здрави!“ Помислите колико их је помрло и још ће умрети од сиде због неморалног сексуалног поступања и дроге, а хиљаде (у Африци можда и стотине хиљада) од заражене крви. Помислите и на стотине милиона оних чије је здравље угрожено другим полним обољењима, као и другим компликацијама које настају услед трансфузије крви и злоупотребе дроге.

Кад се све ово сабере, испада велики цех лошег здравља и превремене смрти. Обзиром на последице, увиђамо мудрост Створитељеве забране таквих поступака.

Професор Висенте Амато Нето, бразилски стручњак за заразне болести, каже: „Ја често кажем да је најбоља заштита од сиде да се постане Јеховин сведок јер припадници те религије нису ни хомосексуалци, ни бисексуалци, одани су свом браку — повезују га са стварањем потомства — не употребљавају дроге и, да употпуним слику, не прихватају трансфузију крви.“

Часопис Торонто лајф пише: „Једини јасан одговор на сиду је моногамија којој претходи целибат.“ А председник Академије медицинских навика Совјетског Савеза Валентин Покровски потврђује: „Борба против сиде не може се ограничити само на медицинске напоре. Здрав начин живота, чистоћа односа међу половима и брачна верност најбоље су средство за спречавање сиде.“

Да, прихватање Створитељевих мерила што се тиче људског понашања је најбољи начин за избегавање сиде.

[Истакнути текст на 13. страни]

„Мојсије са горе Синај није донео Десет предлога“

[Слика на 13. страни]

Сида се шири и путем трансфузије крви

[Слика на 15. страни]

Невиност приликом уласка у брак може спречити многе јаде, укључујући и сиду