Зашто Јехова допушта патњу?

10, 11. (а) Шта се према Римљанима 8:19-22 догодило ’свем стварству‘? (б) Како можемо утврдити ко је тај који је стварство подложио ништавности?

¹⁰ Један део посланице коју је апостол Павле упутио Римљанима баца светло на ову важну тему. Павле је написао: „Стварство са жељним ишчекивањем чека откривање Божјих синова. Јер стварство је подложено ништавности, не својом вољом, него преко онога који га је подложио, на основу наде да ће и са̂мо стварство бити ослобођено од ропства распадљивости и имати славну слободу Божје деце. Јер знамо да све стварство заједно уздише и у боли је заједно све до сада“ (Римљанима 8:19-22).

¹¹ Да бисмо схватили суштину ових стихова, прво морамо да одговоримо на нека кључна питања. На пример: Ко је стварство подложио ништавности? Неки сматрају да је то урадио Сатана, други да је то урадио Адам. Али то није могао урадити ниједан од њих. Зашто? Зато што је онај који је стварство подложио ништавности то урадио „на основу наде“. Да, он пружа наду да ће верни људи на крају бити ’ослобођени од ропства распадљивости‘. Такву наду нису могли да пруже ни Адам нити Сатана. То је могао да уради једино Јехова. Стога је јасно да је он тај који је стварство подложио ништавности.

12. До које је забуне дошло што се тиче идентитета ’свег стварства‘, и како се може решити то питање?

¹² Међутим, шта је „све стварство“ о ком се овде говори? Неки кажу да се израз „све стварство“ односи на читаву природу, укључујући и биљке и животиње. Али да ли се биљке и животиње надају да ће добити „славну слободу Божје деце“? Не (2. Петрова 2:12). Стога се израз „све стварство“ може односити само на људе. То је стварство које је погођено грехом и смрћу због побуне у Едену и коме је очајнички потребна нада (Римљанима 5:12).

13. Како је побуна у Едену утицала на човечанство?

¹³ Како је конкретно та побуна утицала на човечанство? Павле описује њене последице једном једином речју: ништавност.a Према једном делу, ова реч описује „бескорисност неког предмета који не врши функцију за коју је направљен“. Људи су били створени да живе вечно и да као савршена, уједињена породица заједно брину о рајској земљи. Уместо тога, они живе кратко, с пуно бола и разочарања. Баш како је Јов рекао: „Краткога је века и пун је чемера човек од жене рођен“ (Јов 14:1). То је заиста ништавност!

14, 15. (а) Шта нам доказује да је Јеховина осуда над човечанством била праведна? (б) Зашто је Павле рекао да стварство ’није својом вољом‘ подложено ништавности?

¹⁴ Сада долазимо до кључног питања: Зашто је „судија целе земље“ подложио човечанство оваквом болном животу пуном разочарања? (Постање 18:25). Да ли је праведно то што је урадио? Па, присети се шта су учинили наши прародитељи. Побунивши се против Бога, они су стали на страну Сатане, који је довео у питање Јеховину сувереност, што је имало далекосежне последице. Својим поступцима су подржали тврдњу да ће људима бити боље без Јехове, под вођством једног бунтовног духовног створења. Осудивши ове побуњенике, Јехова им је у ствари дао оно што су тражили. Дозволио је људима да под утицајем Сатане владају једни над другима. Која би одлука под таквим околностима била праведнија од одлуке да се човечанство подложи ништавности, али на основу наде?

¹⁵ Наравно, то није била ’воља‘ стварства. Ми смо рођени као робови греха и распадљивости без икакве могућности избора. Међутим, Јехова је милосрдан и због тога је дозволио Адаму и Еви да живе и да имају потомство. Иако смо, као њихови потомци, подложени ништавности греха и смрти, имамо прилику да урадимо оно што Адам и Ева нису урадили. Можемо слушати Јехову и увидети да је његова врховна власт праведна и савршена, док људско владање одвојено од Њега доноси само патњу, разочарање и ништавност (Јеремија 10:23; Откривење 4:11). Сатанин утицај само још више погоршава стање. Људска историја потврђује ове чињенице (Проповедник 8:9).

16. (а) Зашто можемо бити сигурни да Јехова није одговоран за патњу коју видимо у данашњем свету? (б) Коју је наду Јехова с пуно љубави пружио верним људима?

¹⁶ Јасно је да је Јехова имао оправдане разлоге да човечанство подложи ништавности. Међутим, да ли то значи да је Јехова узрок ништавности и патње које данас погађају свакога од нас? Па, замисли једног судију који неком криминалцу изриче праведну казну. Тај осуђеник може доста патити док издржава своју казну, али да ли с правом може рећи да је судија узрок његове патње? Наравно да не може! Надаље, Јехова никада не проузрокује зле ствари. Јаков 1:13 каже: „Бог [се] не може искушавати злим стварима нити он сам икога искушава.“ Сетимо се и тога да је Јехова објавио ову осуду „на основу наде“. Он се с љубављу постарао да верни потомци Адама и Еве доживе крај ништавности и да се радују ’славној слободи Божје деце‘. Верно човечанство кроз читаву вечност никада неће морати да страхује да ће све стварство можда поново запасти у болно стање ништавности. Јеховино праведно управљање ситуацијом ће једном засвагда потврдити праведност његовог суверенитета (Исаија 25:8).