4, 5. Који је аспект Исусовог мисаоног става истакнут у Римљанима 15:1-3, и како га хришћани могу опонашати?

⁴ Шта се све подразумева под тим да имамо мисаони став какав је имао Христ Исус? Петнаесто поглавље Павловог писма упућеног Римљанима помаже нам да одговоримо на то питање. У првих неколико стихова тог поглавља, Павле указује на једну Исусову изванредну особину када каже: „Ми дакле који смо јаки треба да носимо слабости оних који нису јаки, а не да угађамо себи. Нека свако од нас угађа свом ближњем у ономе што је добро за његово изграђивање. Јер ни Христ није угађао себи; него као што је написано: ’Ружења оних који су ти се ругали пала су на мене‘“ (Римљанима 15:1-3).

6. На који начин можемо опонашати Исусову реакцију на противљење и прекоравање?

⁶ Још једна фина црта Исусове личности био је образац размишљања и поступања који је увек био позитиван. Он никада није дозволио да негативан став других утиче на његов изврстан став према служењу Богу; ни ми то никада не треба да дозволимо. Када су Исуса прекоравали и прогонили зато што је верно обожавао Бога, он је то стрпљиво подносио без притужби. Знао је да они који покушавају да угађају ближњем „у ономе што је добро за његово изграђивање“ могу очекивати противљење света који нити верује нити то разуме.

7. Како је Исус показао да је стрпљив, и зашто и ми треба да будемо стрпљиви?

⁷ Исус је показао исправан став и на друге начине. Он никада није показао нестрпљивост према Јехови, већ је мирно чекао на испуњење његових намера (Псалам 110:1; Матеј 24:36; Дела апостолска 2:32-36; Јеврејима 10:12, 13). Сем тога, Исус никада није био нестрпљив са својим следбеницима. Он им је рекао: „Учите од мене“; а пошто је био „благе нарави“, његове поуке су биле изграђујуће и окрепљујуће. Будући да је био „понизна срца“, никада није био надмен нити арогантан (Матеј 11:29). Павле нас подстиче да опонашамо ове аспекте Исусовог става када каже: „Задржите у себи такав мисаони став какав је био и у Христу Исусу, који, иако је био у Божјем обличју, није размишљао о отимању, наиме, да треба да буде једнак Богу. Не, већ се одрекао самог себе и узео обличје роба поставши као и други људи“ (Филипљанима 2:5-7).

8, 9. (а) Зашто морамо радити на развијању несебичног става? (б) Зашто не треба да се обесхрабримо ако не можемо савршено да следимо Исусов пример, и како је у томе Павле био добар узор?

⁸ Лако је рећи да желимо да служимо другима и да њихове потребе ставимо испред сопствених. Међутим, кад поштено испитамо свој мисаони став онда можемо открити да наше срце и није баш потпуно наклоњено томе. Зашто није? Као прво зато што смо наследили себичне особине од Адама и Еве; као друго, зато што живимо у свету у коме се велича себичност (Ефешанима 4:17, 18). Да бисмо изградили несебичан став често је потребно да развијамо образац размишљања који је сасвим супротан нашој несавршеној природи. За то су потребни одлучност и труд.