8. Шта у суштини Павле саветује према 1. Коринћанима 7:12-16?

⁸ Нагласак лежи на очувању брака, чак и онда ако је само један партнер верник. Павле је писао: „Ако који брат има жену која није верница, и она се приволи живети с њим, да је не оставља. И жена ако има мужа који није верник, и он се приволи живети са њом, да га не оставља. . . . Ако ли се онај који није верник раздваја, нека се раздвоји, јер брат или сестра у том случају нису везани. Бог нас позва да у миру живимо. Јер шта знаш, жено, да ли ћеш ти мужа спасити? — или шта знаш, мужу, да ли ћеш ти жену спасити?“ (1. Коринћанима 7:12-16, Ба). Ако се неверник одлучи да иде, хришћанин ће га пустити. Али верник неће покренути развод брачне заједнице, јер се нада да још може придобити неверника за хришћанску веру. Евникија, Тимотејева мајка је очегледно остала са својим мужем који није био верник, али је посредовала библијску поуку свом сину (2. Тимотеју 1:5; 3:14, 15).

„Ако ли се онај који није верник раздваја, нака се раздвоји, јер брат или сестра у том случају нису везани. Бог нас позва да у миру живимо“ (1. КОРИНЋАНИМА 7:15, Ба)

4. а) Изнеси укратко шта је Павле саветовао ожењеним хришћанима према 1. Коринћанима 7:10-16. б) Када се може казати: „Бог нас позва да у миру живимо.“?

⁴ Као што смо видели у предходним чланцима, апостол Павле је позвао ожењене хришћане да не напуштају свог брачног партнера (1. Коринћанима 7:10-16). С обзиром на Павлове речи, хришћанин би требао да помогне свом неверном брачном партнеру у духовном погледу, ако се он одлучи да остане са њим (1. Петрова 3:1-4). Његово обраћање би много допринело у томе да од дома направе место одмора и мира. Ипак шта би могао да учини хришћанин ако се његов неверни брачни партнер толико супротставља његовој вери, да се одлучио на одвајање? Ако би верник покушао да примора неверника да остане, тада би могли да настану тако непријатни односи да би хришћанин потпуно остао без мира. Стога, у интересу мира верник може да допусти невернику да се одвоји (Матеј 5:9). Само ако неверни брачни партнер одлази, може се рећи: „Бог нас позва да у миру живимо.“ Али са овим речима се не допушта оправдање одвајања два хришћанска брачна партнера, које је уследило из небиблијских разлога или на лакоуман начин.

5. Која питања сада заслужују поближе осматрање?

⁵ Код сваког одвајања или развода улогу играју сасвим индивидуални фактори, и нема никакве „формуле“ која би могла да се употреби у сваком случају. Али пред каквим би проблемима могао да стоји хришћанин који се одвојио или развео? Како може да изађе на крај са њима? И како могу други да му помогну?

Емоционалне и сексуалне потребе

6. Како је са проблемима ако дође до одвајања или развода?

⁶ Библијски допуштеним одвајањем или разводом се отклањају неки проблеми. Али таквим кораком се у суштини само мења једна врста за другу врсту проблема. На пример, једна разведена хришћанка је рекла: „Не могу се довољно захвалити Јехови да сада имам мир.“ Ипак је додала: „Није једноставно васпитавати децу сам. И понекад се човек осећа врло усамљен и утучен. У сексуалном погледу такође није лако. Мора се навикнути на сасвим друкчији живот.“a

7. Зашто би хришћанин требао брижљиво да размисли о последицама одвајања или развода?

⁷ Ако на хришћанину остаје избор, тада он треба брижљиво да размисли о могућим последицама одвајања или развода. На пример, требале би се узети у обзир емоционалне потребе жене, као што је жудња за друштвом човека. (Упореди 1. Мојсијева 3:16). Разведена жена се предаје нади да ће можда опет моћи да се уда. Неки желе да се реше брака који им кида нерве. Али да ли су такође спремни да се задовоље са тим да можда неће имати прилику поново да ступе у брак?

8. а) С обзиром на 1. Коринћанима 7:11 о чему би уз молитву требали да размисле хришћански брачни парови који одвојено живе? б) Које потребе се не смеју потценити ако се намерава одвајање или развод?

⁸ Павле је писао: „Али ако би се стварно раздвојила, тада нека остане неудата или нек се поново помири са својим мужем“ (1. Коринћанима 7:11, НС). Са извесним напором је жени можда могуће да се опет подноси или ’помири’ са својим мужем. Ако су се брачни партнери одвојили, требали би озбиљно и у молитви да размисле о помирењу. Сем тога не смеју заборавити да полни нагон може да представља опасност. Према свој вероватноћи како ће тада Бог да гледа на обоје, ако су због свог пропуста да се измире наведени на неморалне поступке? Искуство једне крштене жене може да опише ту опасност. После свог развода она се спријатељила са једним светским човеком. Ускоро је затруднела и одузета јој је заједница. Додуше, касније је била поново примљена, али њено искуство подвлачи нужност да будемо опрезни и да се у молитви ослонимо на Јехову, да не би ’згрешили Богу’ (1. Мојсијева 39:7-12). Не смеју се потценити емоционалне и сексуалне потребе ако се размишља о одвајању или разводу.

Осећај усамљености може да буде надвладан

9. Како може да се помогне хришћанима који живе одвојено или су разведени да изађу на крај са усамљеношћу?

⁹ Ако је одвајање или развод неизбежан, тада се мора суочити са тешкоћама које одатле произлазе. Тежак проблем за неке хришћане који живе одвојено или су разведени је усамљеност. Какву помоћ могу други да пруже у том погледу? Скупштинске старешине а и остали могу да покажу интерес за духовно добро таквих особа и траже начин да их охрабре. (Упореди 1. Солуњанима 5:14.) Поред осталог могли би повремено да их позовемо са њиховом децом на уобичајени ручак или у изграђујуће друштво са властитом породицом. Није потребно да се припреми свечана гозба, јер је „боље у љубави и трава за храну, него во угојен у љутини“ (Приче Соломонове 15:17, Ба). У таквој прилици би могли међу осталим да испричамо искуства из службе проповедања или да се заједно припремимо за хришћански састанак.

10, 11. а) На који други начин би могло да се помогне хришћанину који живи одвојено или је разведен? б) Зашто се ту препоручује опрезност?

¹⁰ Ономе ко је разведен или живи одвојено можеш да помогнеш да боље изађе на крај са усамљеношћу, ако га позовеш заједно са његовом породицом да иде у службу проповедања са твојом породицом. Наравно да други не могу да замене место недостајућег родитеља, али једна разведена хришћанка је рекла: „Тешкоће које сам имала у одгајању деце без мужа су биле знатно смањене преко старешина и слуга у скупштини, који су покушали да ми пруже помоћ на практичан начин.“

¹¹ Али постоји разлог за опрезност. Једна сестра је признала: „Пошто је мој син био без оца, један брат је на врло љубазан начин показао интерес за њега. . . . Док сам посматрала како је он био добар и дарежљив према мом сину у мени су се пробудиле неисправне жеље. Било је као код Давида који је жудио за нечим што му није припадало“ (2. Самуилова 11:1-4). Иако није дошло до полног неморала ова жена се ипак стидела својих мисли и кокетног понашања. Она се молила Јехови за опроштење и прекинула је дружење са тим братом. Како ово добро описује нужност да се сузбију неисправне жеље и „клоните се сваковрсног зла“ (1. Солуњанима 5:22, Ча; Галатима 5:24).

12. С каквим позитивним корацима може неко надвладати осећај усамљености?

¹² Осећај усамљености може да се савлада ако за друге нешто чинимо. „Ако смо стално запослени да помажемо другима, тада нема места за самосажаљевање и самоћу“, рекла је једна разведена сестра. Да би онај који је разведен или живи одвојено био стално запослен, могао би једне вечери да позове у госте једну породицу у духовно изграђујуће друштво. Уколико ти то из финансијских или других разлога није могуће, ти би могао да посетиш и охрабриш болесне и друге. Можда ти је могуће да одеш у куповину за старије или да обавиш разне кућне послове. Дај на такав начин од себе и имаћеш све већи доказ да ’давање више усрећује него узимање’ (Дела апостолска 20:35).

13. Која даљња помоћ постоји да изађемо на крај са усамљеношћу?

¹³ Даљња помоћ да изађемо на крај са усамљеношћу јесте да редовно учествујемо са браћом у вери на делу службе проповедања. „Понекад чезнем за мужем“, рекла је једна сестра, „али са повећаном службом проповедања и што сада могу потпуно слободно да се дружим са браћом и сестрама, ови осећаји наступају врло ретко и краткотрајни су.“ Из редовне службе проповедања од куће до куће произлазе поновне посете и библијски студији са интересентима, од којих неки могу да постану Божје крштне слуге. Додуше, савлађивање усамљености није наш разлог за учествовање у служби проповедања, али то може да буде дејство од радосне и благословљене активности (Приче Соломонове 10:22).

14. Које активности могу добро да се одразе на хришћане који живе одвојено или су разведени?

¹⁴ За све чланове Јеховиног народа у духовном погледу може бити благослов ако учествују у служби проповедања и хришћанским састанцима, као и ’тражење најпре Царства’ (Матеј 6:33). Ове добре активности имају дивно дејство на Јеховине слуге уопште. Зато кроз њих могу да буду изграђени и хришћани који живе одвојено или који су разведени. На овај начин се неће решити сви проблеми, али они се појављују у другом светлу.

Молитва игра битну улогу

15. Од каквог значаја може да буде молитва у животу оних који опет морају да се привикну да живе сами?

¹⁵ Једној хришћанки која је морала поново да се навикне да сама живи била је помоћ, како каже, „запосленост у служби проповедања . . . и посећивање болесних, старијих и неделотворних“. Али је додала: „Увек кад се осећам усамљена ја идем у посете и молим за снагу, јер знам да је Сотона марљиво запослен.“ Да, срдачна молитва је битна ако желимо да сачувамо интегритет према Богу. Хришћани који живе одвојено или су разведени могу у својим молитвама поред осталог да се моле за Јеховин дух и самосавладавање, плод духа, да би били у стању да држе полни нагон под контролом (Лука 11:13; Галатима 5:22, 23; Колошанима 3:5 6). За жене које су одвојене или разведене је можда проблем да доносе одлуке које је раније доносио њихов муж. И за то би требали да се моле за Божју помоћ, да донесу мудре одлуке и да изађу на крај са различитим кушњама (Јаков 1:2-8).

16. Шта може да се каже о осећајима кривице који наступају у вези са одвајањем или разводом?

¹⁶ Осећајем кривице може се доспети у велико искушење. Један хришћанин је признао: „Осећаји кривице који наступају у току развода, чак ако и ниси кривац, могу бити поразни.“ Наравно, осећаји кривице су разумљиви ако је из неоправданог одбијања вршења брачне дужности, дошло до одвајања или развода (1. Коринћанима 7:3-5). Али ако је одвајање или развод уследио из библијских разлога и након размишљања уз молитву, било би погодно молити Јехову за помоћ при савлађивању неправедних осећаја кривице. Уз то да кажемо, да скупштинске старешине савесно треба да пазе на доделу библијског савета и да свом савету не придају тако велику вредност, да код хришћанина настану осећаји кривице, ако је пристао или проузроковао по Библији допуштено одвајање или развод.

Сачувани „миром Божјим“

17. Шта може да помогне свим хришћанима да буду срећни и постојани у данашњем проблемима мученом свету?

¹⁷ Хришћани који живе одвојено или су разведени, често имају необичне проблеме. Ипак то је у одређеној мери, јер се ’исте ствари у вези патњи испуњавају на целом нашем братству у свету’ (1. Петрова 5:6-11). На пример, сви који служе Јехови су прогоњени, и већина хришћана се бори са финансијским и здравственим проблемима или са разочарењима и искушењима. Зато хришћанин који живи одвојено или је разведен треба као и сви остали Јеховини сведоци стално да задовољава своје духовне потребе проучавањем Библије, редовним посећивањем састанака, службе проповедања, испуњеним животом свете службе и блиским односом са Јеховом у молитви (Матеј 5:3). Ако не би тако чинили, то би угрозило духовно добро сваког хришћанина. Супротно томе, сваки лојални Јеховин сведок који ’најпре тражи Царство’ добија знатну меру среће и унутрашње стабилности у овом проблемима мученом свету.

18. О којим питањима и корацима треба озбиљно да размисле хришћански брачни партнери који живе одвојено?

¹⁸ Наша духовна стабилност зависи од личне примене Божје речи. Уколико као хришћанин живиш одвојено од твог брачног партнера, који је такође предан Богу, да ли си узео к срцу Павлов савет из 1. Коринћанима 7:10-16? Нарочито ако је одвајање уследило пре много времена, добро би било да помирење буде предмет озбиљних молитви. Ти би се такође могао питати: Шта Јехова очекује од мене као ожењене особе? Зар хришћански брачни партнери не би требали да доведу свој живот у сагласност са божанским захтевима који важе за ожењене? Да ли можда зато нисмо благословени, јер не схватамо озбиљно наше брачно обећање? Замисли, колико се добра може постићи, ако би о тој ствари понизно разговарао са својим партнером, ако би се озбиљно молио и марљиво потрудио да примењујеш Божју реч у животу. Како би било лепо, ако би вас двоје решили ваше брачне проблеме и ако би опет могли заједно да се радујете животу у дому одмора и мира!

19. Шта могу да уживају све Јеховине слуге према Филипљанима 4:6, 7?

¹⁹ Постоји нешто драгоцено што требају све верне Јеховине слуге и чему се такође могу радовати: „мир Божји који превазилази сваку мисао“. Као хришћани, тај мир можемо имати ако уважимо Павлове речи: „Не будите забринути ни за шта, него у свему молитвом и преклињањем заједно са захвалом изнесите своје молбе Богу; и мир Божји који превазилази сваку мисао, чуваће ваша срца и мисаоне снаге преко Исуса Христа“ (Филипљанима 4:6, 7, НС).

20. а) Шта је „мир Божји“? б) Шта треба ми да радимо без обзира на наше породично стање?

²⁰ Овај мир је од Бога добијена мирноћа и опуштеност, којима се можемо радовати чак и под најтежим околностима. Он потиче од блиског односа са Јеховом и знања да чинимо оно што је њему допадљиво. Онај ко има мир Божји, допушта да га Божји дух мотивира и неће га бриге надвладати. Зашто? Зато јер зна да му се ништа неће десити без Божјег допуштења (Ефесцима 4:30; упореди Дела апостолска 11:26). Зато, ценимо „мир Божји“, било да смо неожењени или ожењени, да живимо одвојено или да смо разведени. Нека би имали исто уверење као Давид, који је рекао: „У миру хоћу да легнем и спавам, јер ти Јехова, да, ти једини, пушташ ме да живим у сигурности“ (Псалам 4:8, НС).