53. библијска књига — 2. Солуњанима
Писац: Павле
Место писања: Коринт
Писање завршено: отприлике 51. н. е.
1. Како се може одредити време и место писања друге посланице Солуњанима и шта је Павла навело да је тако брзо напише?
СВОЈУ другу посланицу хришћанима у Солуну апостол Павле је написао убрзо након прве, такође у Коринту. То знамо по томе што су, поред њега, иста браћа, Силван и Тимотеј, поздравила скупштину у Солуну. Сви они су као проповедници ране хришћанске скупштине доста путовали, а нема записа о томе да су се сва тројица икада поново нашла заједно након што су били у Коринту (2. Сол. 1:1; Дела 18:5, 18). Тема и начин писања указују на то да је Павле сматрао да је веома важно да што пре исправи погрешна размишљања неких појединаца у тој скупштини.
2. Шта служи као доказ надахнутости Друге Солуњанима?
2 Надахнутост ове посланице једнако је добро потврђена као и надахнутост Прве Солуњанима. И њу је цитирао Иринеј (из другог века н. е.), као и други раноцрквени писци, укључујући и Јустина Мученика (такође из другог века), који је очигледно указивао на 2. Солуњанима 2:3 када је писао о „[греху] човека безакоња“. Ова посланица се налази у истим старим пописима библијских књига у којима се налази и Прва Солуњанима. Иако је данас нема у папирусу Честер Бити бр. 2 (P46), скоро је сигурно да се налазила на прва два од седам листова који недостају после Прве Солуњанима.
3, 4. (а) Који се проблем појавио у солунској скупштини? (б) Када и где је ова посланица написана и шта је Павле њоме хтео да постигне?
3 С којом сврхом је написана ова посланица? Из савета које је Павле дао Солуњанима видљиво је да су неки појединци у тој скупштини тврдили да ће Господова присутност одмах наступити, те да су ревно заговарали ту своју теорију и да су тиме стварали велики немир у скупштини. Изгледа да је некима то чак служило као изговор да ништа не раде (2. Сол. 3:11). У својој првој посланици, Павле је говорио о Господовој присутности. Када су ти појединци чули шта је Павле написао, несумњиво су извртали његове речи и тумачили их другачије него што је он то желео. Такође је могуће да су речи неке посланице која се погрешно приписивала Павлу биле протумачене као доказ да је „Јеховин дан већ ту“ (2:1, 2).
4 Изгледа да је Павле чуо за то, вероватно од онога ко је однео Солуњанима његову прву посланицу, па се много забринуо и одлучио да помогне својој вољеној браћи да исправе то погрешно размишљање. И тако је 51. н. е. Павле, заједно са своја два сарадника, послао из Коринта писмо скупштини у Солуну. Осим што је указао на погрешна гледишта о Христовој присутности, Павле је бодрио и подстицао браћу да буду непоколебљива у истини.
САДРЖАЈ ДРУГЕ СОЛУЊАНИМА
5. За шта су Павле и његови сарадници захваљивали Богу, у шта су уверили Солуњане и за шта су се молили?
5 Појављивање Господа Исуса (1:1-12). На почетку посланице, Павле и његови сарадници су најпре захвалили Богу на томе што су чули да Солуњани расту у вери и међусобној љубави. Бог ће праведно пресудити када их прогласи достојнима Краљевства јер су показали истрајност и веру у прогонствима. Павле је написао да ће Бог узвратити невољу онима који наносе невољу скупштини, а онима који је трпе донеће олакшање. То ће се догодити ’кад се с неба појави Господ Исус са својим моћним анђелима, кад дође да буде прослављен са својим светима‘ (1:7, 10). Павле је затим рекао да се он и његови сарадници увек моле за Солуњане да их Бог сматра достојнима свог позива и да се име Господа Исуса прослави у њима и они у јединству с њим.
6. Шта мора доћи пре Јеховиног дана и како ће то доћи?
6 Пре Исусове присутности треба да дође отпад (2:1-12). Павле је саветовао браћу да се не узнемиравају због било какве изјаве о томе да је Јеховин дан већ дошао, јер „тај дан неће доћи док прво не дође отпад и не открије се човек безакоња, син уништења“. Они су знали „шта га задржава“, али тајна тог безакоња већ је деловала у то време. Павле је рекао да ће се безаконик, када буде уклоњен онај који га је тада још задржавао, ’открити, али Господ Исус ће га убити дахом својих уста и уништити показивањем своје присутности‘. Затим је објаснио да безаконикову присутност омогућује Сатана својим деловањем, а пропраћена је силним делима и преваром. Бог допушта да заблуда делује на оне који не прихватају љубав према истини, да би веровали лажи (2:3, 6, 8).
7. Како су браћа могла да буду непоколебљива и заштићена од Злога?
7 Бити непоколебљиви у вери (2:13–3:18). Павле наставља: „Ми смо дужни да увек захваљујемо Богу за вас, браћо коју Јехова воли, јер вас је Бог, због ваше вере у истину, од почетка изабрао за спасење посветивши вас духом.“ Ради тога им се проповедала добра вест. Зато им је Павле рекао да буду непоколебљиви и да се држе предања којима су били поучени, како би их Исус Христ и Отац, који их је волео и дао им вечну утеху и наду, ’учврстили у сваком добром делу и речи‘ (2:13, 17). Замолио их је да се моле за њега и његове сараднике, „да се Јеховина реч брзо шири и да се слави“ (3:1). Уверио их је да ће их Господ, који је веран, учврстити и чувати од Злога, а затим је изразио жељу да Господ усмери њихова срца на љубав према Богу и на истрајност која им је потребна док служе Христу.
8. Која је опомена уследила и у чему су Павле и његови сарадници били добар пример?
8 Затим је уследила опомена: „Заповедамо вам, браћо, у име Господа Исуса Христа, да се клоните сваког брата који живи неуредно, а не по предању које сте примили од нас“ (3:6). Павле их је подсетио на добар пример који су им пружили он и његови сарадници, који су као мисионари ноћ и дан напорно радили да им не би били на терету. Зато су с правом могли да им заповеде док су били код њих: „Ако неко неће да ради, нека и не једе.“ Али сада су чули да неки од њих неуредно живе и ништа не раде, него се мешају у оно што их се не тиче. Таквима су заповедили да сами зарађују за свој хлеб (2. Сол. 3:10; 1. Сол. 4:11).
9. Који је савет Павле дао о чињењу онога што је исправно и о томе како се опходити с непослушнима, и како је закључио посланицу?
9 Солуњани су добили савет да не посустају у чињењу онога што је исправно. А ако неко не би послушао оно што је Павле написао у посланици, требало је да га скупштина обележи и браћа се више не би дружила с њим, да би се постидео, али је ипак требало да га опомињу као брата. Павле је на крају изразио жељу да им Господ мира „увек и на сваки начин да мир“ и закључио је посланицу пишући поздрав својом руком (2. Сол. 3:16).
ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА
10. Наведи нека основна учења и начела која су изнесена у Другој Солуњанима.
10 Ова кратка надахнута посланица Солуњанима дотиче се многих хришћанских учења, а сва су корисна за разматрање. Наведимо нека темељна учења и начела која су у њој изнесена: Јехова је Бог који спасава своје слуге и који их посвећује духом и вером у истину (2:13); хришћани морају подносити невоље да би били достојни Божјег Краљевства (1:4, 5); у време присутности Господа Исуса Христа хришћани ће се сакупити к њему (2:1); Јехова праведно суди и осудиће оне који се не покоравају доброј вести (1:5-8); они који су позвани биће прослављени у јединству с Христом Исусом, по Божјој незаслуженој доброти (1:12); позвани су посредством проповедања добре вести (2:14); вера је животоважна (1:3, 4, 10, 11; 2:13; 3:2); хришћанин треба да ради како би могао да се издржава док проповеда; ако неко не ради, може се улењити и почети да се меша у оно што га се не тиче (3:8-12); љубав према Богу повезана је са истрајношћу (3:5). Ова кратка посланица је права ризница духовно изграђујућих мисли!
11. Које је важно учење изнесено у овој посланици и шта је засигурано у вези с Краљевством?
11 Павле је у овој посланици показао искрену заинтересованост за духовну добробит своје браће у Солуну и за јединство и напредак скупштине. Помогао им је да схвате у које време ће доћи Јеховин дан тако што им је објаснио да се најпре мора појавити „човек безакоња“ и сести у „Божјем храму приказујући се као бог“. Међутим, они који су „проглашени достојнима Божјег краљевства“ могу бити потпуно уверени да ће се Господ Исус у право време појавити с неба и извршити освету у пламеној ватри ’кад дође да буде прослављен са својим светима и да му се у тај дан диве сви који су исказивали веру‘ (2:3, 4; 1:5, 10).