Бољи свет — ускоро!

„НОСТАЛГИЈА за рајем је међу снажним носталгијама које изгледа прогоне људска бића. Она може бити најснажнија и најупорнија од свих. Извесна чежња за рајем доказана је на сваком нивоу религиозног живота“, каже The Encyclopedia of Religion.

Изгледа да све културе имају заједничку жељу да живе у једном бољем свету, као да жале за првобитним идеалом који више не постоји. То указује на могућност првобитног раја, али где? Неки психоаналитичар може рећи да та тежња открива жељу да се поново пронађе изгубљена сигурност мајчине утробе. Ипак, то објашњење не уверава изучаваоце који проучавају историју религије.

„Носталгија за рајем“ — зашто?

Да ли постојање такве носталгије, као што неки сугеришу, служи само за то да се тешкоће и пролазна природа људског постојања учине подношљивијим? Или постоји друго објашњење?

Зашто човечанство чезне за бољим светом? Библија пружа објашњење које је јасно колико и једноставно: Човечанство долази из једног бољег света! Првобитни рај је заиста постојао. Божја реч описује га као „врт“ смештен у одређеном региону на Средњем истоку, благословљен ’свакојаким дрвећем лепим за гледање и добрим за јело‘. Бог га је поверио на бригу првом људском пару (Постање 2:7-15). То је био идеалан амбијент у коме су људи могли да буду заиста срећни.

Зашто ти рајски услови нису потрајали? Због побуне најпре једног духовног створења а затим тог људског пара (Постање 2:16, 17; 3:1-6, 17-19). Тако је човек изгубио не само Рај већ и савршенство, здравље и бескрајан живот. Стање које је почело да преовладава сигурно није побољшало људски живот. Насупрот томе, оно је прогресивно дегенерисало до садашње ситуације, која је гора него икада пре (Проповедник 3:18-20; Римљанима 5:12; 2. Тимотеју 3:1-5, 13).

Потрага за рајем — историја једне идеје

Као што може да се замисли, „носталгија за рајем“ има веома дугу историју. Сумерани су се сећали времена у коме је хармонија владала у целом свемиру: „Није било страха, терора, човек није имао супарника... Цели свемир, народ једногласно, Енлилу у једном језику давали су хвалу“, присећала се једна древна месопотамска песма. Неки, попут древних Египћана, надали су се да ће достићи бољи свет након своје смрти. Они су веровали да бесмртна душа достиже оно што је било названо поља Ару. Али, бар у почетку, та нада је била отворена само за аристократију; сиромашни нису могли да сањају о достизању блаженог света.

У једном другачијем религиозном подручју, Хиндус већ вековима чека долазак бољег доба света (југе). Према наукама хиндуизма, четири југе се понављају у непрестаном циклусу, а ми тренутно живимо током најгоре. Нажалост, та кали југа (мрачно доба), са свим својим патњама и злом, трајаће, према некима, целе 432 000 година. Упркос томе, верни хиндус чека златно доба, крита југу.

С друге стране, Грци и Римљани су сањали о достизању митских Острва среће, у Атлантском океану. И многи писци, као што су Хесиод, Вергилије и Овидије, говорили су о чудесном првобитном златном добу, надајући се да ће оно једног дана бити обновљено. При крају првог века пре н. е., латински песник Вергилије предвидео је непосредни долазак новог и трајног aetas aurea (златног доба). У наредним вековима, „не мање од шеснаест римских царева тврдило је да је њихова владавина поново успоставила Златно доба“, каже The Encyclopedia of Religion. Али, као што данас добро знамо, то је била само политичка пропаганда.

Многи Келти тежили су за оним о чему су размишљали као о светлој земљи на једном острву (или у једном архипелагу) иза мора, где су веровали да људи живе у савршеној срећи. Према једној легенди, краљ Артур, иако смртно рањен, наставио је да живи након што је пронашао чудесно острво названо Авалон.

У древна времена и у Средњем веку, многи су мислили да врт с дословним уживањима, Еденски врт, још увек негде постоји, „на врху неприступачне планине или преко непрелазног океана“, објашњава историчар Жан Делимо (Jean Delumeau). Иако је италијански песник Данте веровао у небески рај, он је замишљао да земаљски рај још увек постоји на врху планине његовог Чистилишта, на антиподама града Јерусалима. Неки су веровали да он може да се пронађе у Азији, у Месопотамији, или на Хималајима. И средњовековне легенде о еденском рају биле су бројне. Многи су веровали да близу тог раја постоји дивно краљевство којим влада побожни Престер Џон. Захваљујући близини земаљског раја, живот у краљевству Престера Џона био је наводно дуг и блажен, трајни извор обиља и богатства. Други, имајући на уму древне грчке легенде, ипак су мислили да се острва раја могу пронаћи у Атлантику. Средњовековне мапе показивале су сигурност таквог веровања у постојање Еденског врта, указујући чак и на његову наводну локацију.

У 15. и 16. веку, морепловци који су прелазили Атлантик у ствари су тражили свет који је, у исто време, био и нов и древан. Они су мислили да ће на другој страни океана пронаћи не само Индију већ и Еденски врт. Кристофер Колумбо га је, на пример, тражио међу планинама умереног појаса и тропских земаља Јужне и Централне Америке. Европски истраживачи који су стигли у Бразил били су сигурни да изгубљени рај мора бити ту због благе климе и обиља хране и вегетације. Ипак, ускоро су били присиљени да препознају грубу стварност.

Утопије — идеална места?

Уместо да настоје да одреде идеалан свет у неком удаљеном делу земље, други су покушали да га испланирају. Тако је, 1516, енглески хуманиста Томас Мор описао острво Утопију, чудесно, дивно и толерантно место, далеко другачије од поквареног света који је знао. Други су такође покушали да испланирају боље светове, поштеније светове: у шестом веку пре н. е., Платон са својом Републиком; године 1602, италијански фратар Томазо Кампанела и његова високо организована Сунчева држава; само неколико година касније, енглески филозоф Франсис Бекон у приповедању „срећног и напредног стања“ своје Нове Атлантиде. У току векова, мислиоци свих врста (било верници или не) описивали су туцета и туцета Утопија. Међутим, мало их је, ако уопште ико, било схватано озбиљно.

Било је чак и оних који су покушали да изграде своје Утопије. На пример, године 1824. један богати Енглез, Роберт Овен, одлучио је да имигрира у Индијану, САД, да би остварио своје утопијске идеје у селу које је назвао Нова хармонија. Уверен да би се људи под исправним условима поправили, он је употребио скоро сва своја новчана средства настојећи да успостави оно што је замислио као нови морални свет. Али, резултати су показали да нови животни услови нису довољни да се створе нови људи.

Скоро све политичке идеологије тврде да човек мора да планира свет према властитом спознању и властитом осећању о томе шта је исправно да би остварио жељени рај на земљи. Ипак, парадоксално је да покушаји да се остваре такве тежње резултују ратовима и револуцијама, као што је Француска револуција 1789. и Бољшевичка револуција 1917. Уместо да остваре рајске услове, такви напори често доводе од повећања бола и патње.

Тежње, планови, Утопије и покушаји да се остваре — то је прича о једном разочарању за другим. У данашњем времену, неки говоре о „распршеним сновима“ и „крају ере утопија“, позивајући нас да научимо „да живимо без утопија“. Да ли постоји икаква нада да ћемо видети бољи свет, или је он предодређен да остане само сан?

Хришћани и бољи свет

Нови свет никако није сан — то је сигурна нада! Исус Христ, Оснивач хришћанства, знао је да овај садашњи свет није најбољи од свих могућих светова. Он је научавао да ће земљу наследити особе благе нарави и да ће се на њој вршити Божја воља (Матеј 5:5; 6:9, 10). И он и његови ученици знали су да овај садашњи свет контролише Божји непријатељ, Сатана Ђаво, и да је то основни разлог за многе невоље човечанства (Јован 12:31; 2. Коринћанима 4:4; 1. Јованова 5:19; Откривење 12:12). Верни Јевреји чекали су дан у коме ће Бог једном заувек ослободити земљу ратова, бола и болести да би је населио љубитељима мира и правде. На исти начин, хришћани из првог века с поуздањем су чекали да овај садашњи свет буде замењен новим системом ствари, ’новим небом и новом земљом‘ (2. Петрова 3:13; Псалам 37:11; 46:9, 10 [46:8, 9, Даничић-Караџић]; Исаија 25:8; 33:24; 45:18; Откривење 21:1).

Кад је Исус Христ висио на мученичком стубу, он је поновио обећање о бољем свету једном злочинцу који је показао извесну меру вере у Њега: „[Исус] му је рекао: ’Заиста ти кажем данас, Бићеш са мном у Рају‘“ (Лука 23:40-43, New World Translation). Шта је тај злочинац разумео под тим речима? Да ли је Исус указивао да ће злочинац ’бити с њим‘ на небу тог истог дана, као што би изгледало да имплицирају извесни католички и протестантски преводи Библије? Не, Исус није мислио на то, пошто је након свог васкрсења рекао Марији Магдалени да Он ’још није отишао горе Оцу‘ (Јован 20:11-18, Чарнић). Иако су били поучавани од Исуса три и по године, пре Пентекоста 33. н. е. чак ни његови апостоли нису размишљали о небеском рају (Дела апостола 1:6-11). Тај злочинац је разумео оно што би разумела огромна већина Јевреја који су живели у то време: Исус је обећавао један бољи свет који ће доћи на рајској земљи. Један немачки изучавалац је признао: „Наука о казни у загробном животу једноставно се не појављује у Старом Завету.“

Да ће бити рај на нашој земљи потврдио је апостол Павле у свом писму Јеврејима. Охрабрујући своје сувернике да не ’занемаре велико спасење које је почело да се говори кроз Исуса Христа‘, Павле потврђује да је Јехова Бог дао Исусу власт над ’настањеном земљом [грчки oikumene] која ће доћи‘ (Јеврејима 2:3, 5, NW). У Хришћанским грчким писмима, израз oikumene увек указује на земљу настањену људским бићима, а не на небески свет. (Упореди Матеј 24:14; Лука 2:1; 21:26; Дела апостола 17:31 [све NW].) Зато ће Божје Краљевство којим влада Христ Исус исказивати власт над настањеном земљом. То ће заиста бити идеално место за живот!

Иако је са̂мо Краљевство небеско, оно ће ипак интервенисати у земаљским стварима. С каквим резултатима? Болести, ужаси, сиромаштво и смрт постаће далека успомена. Нестаће чак и фрустрација и незадовољства (Откривење 21:3-5). Библија каже да ће ’Бог отварати руку своју и обилно ситити све што живот има‘ (Псалам 145:16). Проблеми као што су незапосленост и загађење имаће практично и трајно решење (Исаија 65:21-23; Откривење 11:18). Али, изнад свега, захваљујући Божјем благослову, доћи ће до тријумфа истине, правде и мира — особина које су изгледа скоро нестале! (Псалам 85:8-14 [85:7-13, ДК]; Галатима 5:22, 23).

Да ли је све то сан, Утопија? Не, ова најкритичнија од свих времена у којима живимо показују да се налазимо у ’последњим данима‘ овог света и да је зато нови свет близу (2. Тимотеју 3:1-5). Да ли би волео да живиш тамо? Научи како је то могуће проучавајући Библију с Јеховиним сведоцима. Бољи свет је близу, много ближе него што смо икада сањали. То није Утопија — то је стварност!

[Слика на 7. страни]

Бољи свет — ускоро стварност