Свет их не беше достојан
„Били су каменовани, искушењима подвргнути, ... и свет их не беше достојан“ (Јеврејима 11:37, 38, НС).
1, 2. Под каквим су околностима очували интегритет Јеховини сведоци из давних времена и како утичу њихова дела на Божје слуге данас?
ЈЕХОВИНИ СВЕДОЦИ из давних времена очували су свој интегритет према Богу упркос многих кушњи, које им је нанело неправедно људско друштво. На пример: Божје слуге су биле каменоване и мачем побијене. Подносили су злостављања и невоље. Зато је апостол Павле рекао: „Свет их не беше достојан“
(Јеврејима 11:37, 38, НС).
2 Дела богобојазних људи пре потопа и дела патријарха и Мојсија јачају веру и потичу Јеховине савремене сведоке да служе Богу у вери. А шта је са другима који се спомињу у Јеврејима 11. и 12. глави? Како нам користи разматрање фасета њихове вере?
Вера судија, царева и пророка
3. Како показују догађаји у вези са Јерихоном и Равом да се вера мора доказати делима?
3 Вера није само лично убеђење; она мора да се докаже делима или поступцима. (Читај Јеврејима 11:30, 31) После Мојсијеве смрти, Израелци су вером добијали битку за битком у Ханану. Међутим, од њих се захтевало напрезање. На пример, вером Исуса Навина и других „падоше јерихонски зидови кад се седам дана обилазило око њих“.Али, „вером проститутка Рава не погибе са онима који су непослушно поступали“ (НС). Зашто? „Јер је мирољубиво примила уходе“ и доказала своју веру тиме што их је сакрила од Хананејаца. Равина вера имала је солидну основу, јер је почивала на извештајима који су говорили да је ‘Јехова исушио воду Црвеног мора пред Израелцима’ и дао им победу над аморејским царевима Сионом и Огом. Рава је учинила одговарајуће промене у моралном погледу и за своју активну веру била је награђена тако што су она и њен дом били сачувани када је Јерихон пао и што је постала преткиња Исуса Христа (Исус Навин 2:1—11; 6:20—23; Матеј 1:1, 5; Јаков 2:24—26).
4. Шта истичу искуства Гедеона и Варака у погледу испољавања вере у случајевима опасности?
4 Вера се изражава и потпуним ослањањем на Јехову у случају опасности. (Читај Јеврејима 11:32) Павле је признао да не би имао довољно времена када би „почео причати о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефти, Давиду као и Самуилу и осталим пророцима“ (НС), чија дела речито сведоче о вери и ослањању на Бога у опасним ситуацијама. На пример, Јехова је судију Гедеона, због његове вере, оспособио да са четом од само 300 људи разбије војну снагу Мидијанаца — угњетавача (Судије 7:1—25). Охрабрени од пророчице Деворе, судија Варак и пешадијска војска од 10.000 слабо наоружаних људи победили су далеко већу Јавинову војску, којој је припадало и 900 борних кола под заповешћу Сисаре (Судија 4:1 до 5:31).
5. На који начин су Самсон и Јефта показали веру која је изражавала потпуно ослањање на Јехову?
5 Други пример вере из времена судија у Израелу био је Самсон — велики непријатељ Филистејаца. На крају су га, додуше, Филистејци заробили и ослепели. Но, ипак је Самсон многе од њих убио када је ишчупао стубове дома у коме су свом лажном богу Дагону принели велику жртву. Да, Самсон је умро заједно са тим Филистејцима, али он није био очајни самоубица. У вери се ослонио на Јехову и молио га за снагу која му је била потребна да би се осветио овим непријатељима Бога и свог народа (Судије 16:18—30). Такође је и Јефта, коме је Јехова дао победу над Амонцима, показао веру која је изражавала потпуно поверење у Јехову. Само таква вера помогла му је да испуни заклетву коју је дао Богу посвећујући своју кћер за службу Јехови као доживотну девицу (Судије 11:29—40).
6. Како је Давид показао своју веру?
6 Давид је, такође, имао веру коју је вредно поменути. Био је још младић када се борио против филистејског дива Голијата. „Ти идеш на ме с мачем, с копљем и са џилитом“, рекао је Давид, „а ја идем на те у име Јехове над војскама“ (НС). Давид се ослонио на Јехову, убио је филистејског дива и постао храбар ратник који се борио за интересе Божјег народа. Давид је, због своје вере, био човек пријатан Јеховином срцу (1. Самуилова 17:4, 45—51; Дела апостолска 13:22). Самуило и остали пророци показивали су целог свог живота огромну веру и ослањали су се потпуно на Бога (1. Самуилова 1:19—28; 7:15—17). То су изванредни узори за Јеховине савремене слуге — младе и старе.
7. а) Ко ‘је поразио у борби царства’? б) Ко је ‘спровео правду’ вером?
7 Вером можемо успешно да се суочимо са сваком кушњом интегритета и све извршимо што је у складу са божанском вољом. (Читај Јеврејима 11:33, 34). Када је Павле навео даљна дела вере, очигледно је мислио на јеврејске судије, цареве и пророке, јер је управо пре тога неке споменуо поименично.Вером су судије као Гедеон и Јефта, ‘поразили у борби царства’. То је исто учинио и цар Давид који је покорио Филистејце, Моавце, Сирце, Едомце и друге народе (2. Самуилова 8:1—14). Поштене судије ‘спроведоше правду’ такође вером и праведни савети Самуила и других пророка потакли су бар неке да избегавају да греше или одступе од тога (1. Самуилова 12:20—25; Исаија 1:10—20).
8. Које је обећање примио Давид и како се оно испунило?
8 Давид је припадао онима који вером „постигоше обећања“. Јехова му је обећао: „Сам твој престо постаће чврсто утврђен до у недогледно време“ (2. Самуилова 7:11—16). Бог је испунио то обећање када је 1914. године успоставио Месијанско Царство (Исаија 9:6, 7; Данило 7:13, 14).
9. Под каквим су условима ‘била затворена уста лавовима’?
9 Пророк Данило суочио се успешно са кушњом интегритета када се и даље, по обичају, дневно молио Богу иако је цар то забранио. Вером је Данило, као чувар интегритета, ‘затворио лавовима уста’, то јест Јехова га је заштитио у лавовској јами, у коју је био бачен, те је тако остао жив (Данило 6:4—23).
10. Ко је вером ‘зауставио силу огњену’ и шта ћемо бити у стању да учинимо ако имамо такву веру?
10 Данилова три јеврејска друга, Седрах, Мисах и Авденаго, зауставила су, такорећи, „силу огњену“. Када им се претило смрћу у преусијаној пећи, рекли су цару Навуходоносору да неће служити боговима вавилонског монарха и обожавати кип који је тај цар подигао — без обзира на то хоће ли их Бог спасти или неће. Јехова није угасио ватру у огњеној пећи, али се постарао да не буду озлеђени ватром (Данило 3:1—30). Таква вера ставља и нас у положај да можемо сачувати интегритет према Богу све до смрти од руку непријатеља (Откривење 2:10).
11. а) Ко је ‘умакао оштрици мача’ вером? б) Ко је ‘постао снажан’ вером? в) Ко је ‘постао храбар у рату’ и ‘растерао туђинске војске’?
11 Давид ‘је умакао оштрици мача’ људи цара Саула (1. Самуилова 19:9—17). Пророци Илија и Јелисије избегли су смрт мачем (1. Царевима 19:1—3; 2. Царевима 6:11—23). Али, ко је ‘у слабости постао снажан’? Гедеон је сматрао да су он и његови људи преслаби да би ослободили Израел од Мидијанаца. Али, Бог га је ‘учинио снажним’ тиме што му је омогућио да победи — и то са само 300 људи (Судије 6:14—16; 7:2—7, 22). Самсон је у слабости (пошто му је била коса одсечена) ‘постао снажан’ преко Јехове и отерао у смрт многе Филистејце (Судије 16:19—21, 28—30; упореди Судије 15:13—19). Можда је Павле мислио и на цара Језекију који ‘је у слабости постао снажан’ и то војно и физички (Исаија 37:1 до 38:22). Међу Божјим слугама који „у рату посташе храбри“ били су судија Јефта и цар Давид (Судије 11:32, 33; 2. Самуилова 22:1, 2, 30—38). А међу онима који „растераше туђинске војске“ налазио се и судија Варак (Судије 4:14—16). Сви ти подвизи треба да нас увере да вером можемо успешно да се суочимо са сваким испитом интегритета и извршимо све што је у складу са Јеховином вољом.
Други са узорном вером
12. а) Које ,,жене примише своје мртве васкрсењем’’? б) У ком погледу ће бити „боље“ васкрсење неких верних људи?
12 У веру спада и нада у васкрсење — нада која нам помаже да сачувамо свој интегритет према Богу. (Читај Јеврејима 11:35). Зато што су веровале „жене примише своје мртве васкрсењем“. Вером и посредством Божје силе васкрсао је Илија сина једне удовице из Сарепте, а Јелисије је повратио у живот сина једне Сунамке (1. Царевима 17:17—24; 2. Царевима 4:17—37). „Други бише мучени (дословно: „ударани штаповима“), јер не прихватише избављење неком откупнином — да би постигли боље васкрсење“ (НС). Очигледно су ти Јеховини сведоци, који нису по имену наведени у Писму, били мучени до смрти зато што су одбили да прихвате избављење које би захтевало од њих да учине компромис у погледу своје вере. Њихово васкрсење биће „боље“, јер они неће морати поново да умру (као што су морале особе које су васкрсли Илија и Јелисије), а и васкрснуће под царском владавином Исуса Христа, ‘вечног оца’, који својом откупном жртвом нуди прилику за бескрајан живот на Земљи (Исаија 9:6; Јован 5:28, 29).
13. а) Ко је подносио ‘ругање и бичевање’? б) Ко је био у ‘оковима и тамници’?
13 Ако имамо веру, бићемо у стању да издржимо прогонства. (Читај Јеврејима 11:36—38). Када смо прогањани, биће нам од користи да се подсетимо на наду у васкрсење и себи предочимо да ће Бог да нас јача као што је јачао оне који ‘поднесоше кушње (или испите вере) ругањем и бичевањем, а уз то у оковима и тамници’. Израелци „су се (непрестано) ругали својим пророцима, док се није подигао Јеховин гнев на његов народ“ (2. Дневника 36:15, 16, НС). Вером су подносили Михеј, Јелисије и друге Божје слуге „ругања“ (1. Царевима 22:24; 2. Царевима 2:23, 24; Псалам 42:3). „Бичевање“ је било познато у данима израелских царева и пророка Јеремију су ‘ударали’ његови противници, а не само шамарали да би га понизили. Његова искуства као искуства пророка Михеја и Ананије могу нам пасти на памет када читамо о ‘оковима и тамници’ (Јеремија 20:1, 2; 37:15; 1. Царевима 12:11; 22:26, 27; 2. Дневника 16:7, 10). Пошто савремени Јеховини сведоци имају сличну веру, били су у стању да издрже сличне патње „правде ради“ (1. Петрова 3:14).
14. а) Ко је био међу онима који су били ‘каменовани’? б) Ко је можда био ‘преструган’?
14 „Бише каменовани“, писао је Павле. Један такав човек вере био је Захарија, син свештеника Јодаја. Обавијен светим духом, он се изразио против отпадника из Јуде. Шта је то имало за последицу? На заповест цара Јоаса каменовали су га завереници у предворју Јеховиног дома (2. Дневника 24:20—22; Матеј 23:33—35). Павле је додао: ‘Били су искушењима подвргнути, престругани’. Можда је мислио на пророка Михеја који ‘је био подвргнут испиту’, а по једном јудејском предању изгледа да је Исаија био преструган на пола за време владавине цара Манасије (1. Царевима 22:24—28).
15. Ко је био ‘злостављан’ и ‘лутао по пустињи’?
15 Други „помреше од мача“, рецимо, као Божји пророци који су били Илијини савременици и које је зли цар Ахав ‘добио мачем’ (1. Царевима 19:9, 10). Илија и Јелисије припадали су оним мужевима вере ‘који се потуцаху у овчијим кожусима и козјим кожама, оскудни, невољни и злостављани’ (1. Царевима 19:5 —8, 19; 2. Царевима 1:8; 2:13; упореди Јеремију 38:6). Нису само Илија и Јелисије ‘лутали по пустињама, горама, пећинама и земаљским јазбинама’, када су били прогоњени, него и 100 пророка које је Авдија сакрио, по педесет, у једну пећину и хранио их хлебом и водом кад је идолопоклоничка царица Језавеља почела да ‘убија Јеховине пророке’ (1. Царевима 18:4, 13; 2. Царевима 2:13; 6:13, 30, 31). То су заиста били изванредни — чувари интегритета! Никакво чудо што је Павле писао: „Свет (неправедно људско друштво) их не беше достојан“ (НС).
16. а) Зашто прехришћански Јеховини сведоци још нису примили испуњење обећања’? б) У вези са чим ће ‘доћи до савршенства’ Јеховиних сведока из прехришћанске ере?
16 Вера нам пружа уверење да ће у Божје одређено време сви који га љубе примити ’испуњење обећања’. (Читај Јеврејима 11:39, 40). Претхришћански чувари интегритета ‘вером су добили сведочанство’ и ова чињеница јесте саставни део библијског извештаја. Али још нису примили ‘испуњење Божјег обећања’ васкрсењем и изгледом на вечан живот под царском владавином. Зашто нису? „Да они не дођу до савршенства без“ Исусових помазаних следбеника, за које је Бог ‘предвидео нешто боље’ — бесмртни живот на небу и предност владања са Исусом Христом. Помазани хришћани својим васкрсењем, које је отпочело после успоставе Царства 1914. године, ‘долазе до савршенства’ на небу пре него што ће бити васкрснути на Земљи Јеховини сведоци из претхришћанске ере (1. Коринћанима 15:50—57; Откривење 12:1—5). Ти рани сведоци ‘доћи ће до савршенства’ тек у вези са својим васкрсењем на Земљи, ослобођењем од ‘ропства распадљивости’ и са постизањем људске савршености захваљујући служби првосвештеника Исуса Христа и његових 144.000 небеских подсвештеника за време хиљадугодишње владавине (Римљанима 8:20, 21; Јеврејима 7:26; Откривење 14:1; 20:4—6).
Управи поглед на усавршитеља наше вере
17. 18. а) Шта морамо да радимо да бисмо били успешни у трци за вечним животом? б) Како је Исус Христ ‘усавршитељ наше вере’?
17 После образлагања дела прехришћанских Јеховиних сведока, Павле је указао на главни пример вере. (Читај Јеврејима 12:1—3). Какво је охрабрење ‘имати око себе тако велики облак сведока’! То нас подстиче да се ослободимо сваког терета који би нас спречавао да духовно напредујемо. То нам исто помаже да избегнемо грех губитком или недостатком вере и истрајно трчимо хришћанску трку за вечним животом. Међутим, да бисмо постигли свој циљ, морамо још више од тога да чинимо. Шта би то још било?
18 Ако желимо да наша трка за вечним животом у Божјем новом свету буде успешна, морамо да ‘управимо свој поглед на главног посредника (врховног вођу) и усавршитеља наше вере, Исуса’. Вера Аврама и других чувара интегритета, који су живели пре земаљске службе Исуса Христа, била је несавршена и непотпуна, јер нису разумели пророчанства о Месији, која се тада још нису испунила (Упореди 1. Петрову 1:10—12). Али, многа месијанска пророчанства испунила су се Исусовим рођењем, његовом службом, смрћу и његовим васкрсењем. Тако је вера преко Исуса Христа „дошла“ у смислу усавршења (Галатима 3:24, 25). Осим тога, Исус је остао и у свом небеском положају усавршитељ вере својих следбеника, када је о Духовима 33. н.е. излио свети дух на њих или давањем откривења која су им помогла да напредују у вери и даље је развијају (Дела апостолска 2:32, 33; Римљанима 10:17; Откривење 1:1, 2; 22:16). Колико смо ми захвални за тог ‘верног сведока’, тог ‘врховног вођу’ Јеховиних сведока! (Откривење 1:5; Матеј 23:10).
19. Зашто треба да ‘добро размотримо’ пример Исуса?
19 Пошто није нимало лако подносити ругања неверника, Павле је препоручио: „Добро размотрите оног (Исуса), који је издржао такво противљење од грешника, на штету њихових сопетвених интереса, да се не уморите и да вам душе не малаксају“ (НС). Да, ако упремо све очи у ‘верног сведока’, Исуса Христа, никада се нећемо уморити вршећи божанску вољу (Јован 4:34).
20. Шта си научио о вери разматрањем ставака из Јевреја 11:1—12:3?
20 Од ‘тако великог облака сведока’ можемо да научимо много тога о фасетама вере. На пример, вера једног Авеља помаже нам да продубимо цењење за Исусову жртву. Права вера нагони нас да будемо храбри сведоци, што видимо из примера Еноха који је смело објављивао Јеховину поруку. Вера ће нас потаћи да тачно следимо Божја упутства и служимо као проповедници правде, као што је то био случај код Ноја. Аврамова вера расветљава нам да је за нас неопходно да слушамо Бога, уздамо се у његова обећања иако се још нека нису испунила. Мојсијев пример показује нам да нам вера помаже да останемо неокаљани од овог света и лојално стојимо уз Јеховин народ. Подвизи судија, царева и пророка у Израелу доказују да вера у Бога може да нас сачува за време прогонства и кушњи. А колико смо тек захвални за то што највиши пример вере Исус Христ учвршћује нашу веру и чини је непоколебљивом! Зато и даље наставимо са Исусом као нашим вођом и посредством снаге нашег Бога, да показујемо издржљиву веру као Јеховини сведоци.
Шта би одговорио?
◻ Која дела прехришћанских сведока доказују да вера долази до изражаја у потпуном ослањању на Бога у случајевима опасности?
◻ Зашто можемо рећи да вером можемо успешно да се суочимо са сваким испитом нашег интегритета?
◻ Који доказ постоји да вером можемо да поднесемо прогонства?
◻ Зашто се Исус назива ‘усавршитељем наше вере’?
◻ Које су неке од многих фасета вере?