Можеш пронаћи утеху у временима тескобе
КАКО треба да гледамо на осећања тескобе? Ако смо предани Јехови, треба ли да их сматрамо необичним зато што имамо своју дивну наду и своје духовно богатство? Значе ли таква осећања да смо духовно неприкладни за службу Богу?
„Илија је био човек с осећањима попут наших“, писао је ученик Јаков (Јаков 5:17, NW). Иако је Бог користио Илију на необичан начин, чак је и тај верни пророк осећао тескобу. „Већ ми је свега доста, Јахве!“ узвикнуо је једном приликом Илија. „Узми душу моју, јер нисам бољи од отаца својих“ (1. Краљевима 19:4, Ст). Човек Јов који је чувао беспрекорност, верна жена Ана и друге лојалне Јеховине слуге искусиле су тескобу. Чак је и богобојазни псалмиста Давид молио: „Намножише се муке срца мога. Изведи ме из тескобе моје!“ (Псалам 25:17).
То што Јехова користи људе у својој служби не ослобађа их свих брига. Још увек имају људске слабости и осећања, и могу под искушењима искусити тескобу (Дела апостола 14:15). Ипак Божје слуге имају бољу помоћ него остали кад се суочавају с емоционалним притиском. Размотримо неколико библијских примера да бисмо видели шта је неким појединцима помогло да надвладају своју душевну депресију и осећања тескобе.
Тескобни апостол налази утеху
Апостол Павле је знао шта значи бити депресиван. „Заиста“, рекао је „кад смо дошли у Македонију, наше слабо људско биће није имало никаква мира... извана борбе — изнутра зебње. Али Бог, који тјеши потиштене, утјеши нас Титовим доласком“ (2. Коринћанима 7:5, 6, Ст). Павлову депресију проузроковало је неколико тескобних ситуација које су се појавиле истовремено. Имао је „извана борбе“ — жестоко прогонство које је довело у опасност сам живот. (Упореди 2. Коринћанима 1:8.) Осим тога, имао је и „изнутра зебње“ у облику брига за скупштине, као што је она у Коринту.
Неколико месеци раније, Павле је писао своје прво писмо хришћанима у Коринту. У њему је осудио неколико врло лоших околности у скупштини и очито је био забринут како ће Коринћани реаговати на његово писмо. Међутим, Павле је био утешен кад је из Коринта дошао Тит с повољним извештајем о њиховој реакцији. На сличан начин може Јехова користити неког од својих савремених слугу да нам донесе добре вести и ублажи нашу тескобу.
Како гледати на од Бога додељене задатке
Неки хришћани су донекле у тескоби с обзиром на своју службу. Заиста, неки од Јеховиних слугу мисле да су од Бога додељени задаци претешки да би их могли испунити. На пример, Мојсије се осећао неспособним да буде Божји заступник у корист Израелаца у Египту. Између осталог је рекао да није речит говорник (Излазак 3:11; 4:10). Али, с поуздањем у Бога и с Ароном као својим говорником, Мојсије је почео испуњавати свој задатак.
Током времена, Мојсије више није био зависан од Арона. Слично томе, неки испочетка сматрају хришћанску службу тешком, али они добијају школовање и постају вешти еванђелизатори. Многи млади Сведоци Јехове су, на пример, одрасли и постали пуновремени проповедници као пионири и мисионари. Утешно је знати да се увек можемо ослонити на Јехову да оспособи хришћанске слуге и опуномоћи их да испуне своје од Бога додељене задатке (Захарија 4:6; 2. Коринћанима 2:14-17; Филипљанима 4:13).
Утеха кад смо у тескоби због ожалошћености
Можда смо утучени зато што жалимо што нисмо учинили више у Божјој служби. Један брат који је годинама био неактиван почео је опет учествовати у служби проповедања. Кратко време након тога озбиљно се разболео и био трајно привезан за постељу. Снужден, брат је рекао: „Раније, док сам могао бити активан, избегавао сам одговорност. Сада, кад желим бити активан, не могу.“
Зар не би било мудро да чинимо сада најбоље што можемо, уместо да трошимо емоционалну енергију на то што је било у прошлости? Исусова телесна полубраћа Јаков и Јуда постали су верници тек након његове смрти и ускрсења. Ако су због тога можда жалили, то их није спречавало да буду Божје слуге па чак и писци Библије.
Никад не занемаруј молитву
Кад су депресивни, Божји поданици треба усрдно да се моле. У ствари, Писма садрже многе молитве изговорене у време тескобе (1. Самуелова 1:4-20; Псалам 42:8). Неки можда мисле: ’Толико сам депресиван да не могу да се молим.‘ Зашто не би онда размишљао о Јони? Док је био у утроби рибе, рекао је: „Кад у мени душа моја клону, тада поменух Господа, и молитва моја дође до те, у твој свети храм... Али ћу ја теби гласом хвале жртву принети, испунићу ти завете своје. Од Господа је спас“ (Јона 2:5-10). Да, Јона се молио и Бог га је утешио и спасао.
Иако је једна сестра у Шведској била много година пионир, одједном се осећала одбаченом и исцрпљеном, упркос вредној и корисној служби. Своју снужденост је у молитви споменула Јехови. Неколико дана касније добила је телефонски позив од једног брата из подружнице Watch Tower Societya. Упитао ју је да ли би могла тамо помагати отприлике један дан недељно у вези с проширењем Бетела. Сестра је касније рекла: „Атмосфера у Бетелу и могућност да видим дело проширења и учествујем у њему дала ми је додатну снагу која ми је требала.“
Ако смо депресивни, добро је сетити се да је молитва један начин борбе против депресије (Колошанима 4:2). Као одговор на наше молитве, Јехова може отворити врата која воде у већу активност у његовој служби или може благословити нашу службу повећаном продуктивношћу (1. Коринћанима 16:8, 9). У сваком случају, „господњи благослов обогаћује, и не прати га никаква мука“ (Изреке 10:22, Ст). То ће сигурно подигнути наше расположење.
Да ли си у тескоби због сумњи?
Понекад неко од Јеховиних слугу може имати сумње. Ако би нам се то догодило, не треба одмах да закључујемо да смо изгубили Божју наклоност. Исус није одбацио апостола Тому зато што је посумњао у извештај очевидаца о ускрсењу његовог Господара. Уместо тога, Исус је љубазно помогао Томи да надвлада своје сумње. И како је само Тома био узбуђен кад је схватио да је Исус жив! (Јован 20:24-29).
„Безбожни људи“ који су се увукли у хришћанску скупштину првог века, проузроковали су својим лажним учењем, гунђањем и тако даље, код неких тескобне сумње. Због тога је ученик Јуда написао: „Наставите... показивати милосрђе некима који имају сумње; спашавајте их грабећи их из ватре“ (Јуда 3, 4, 16, 22, 23, NW). Да би и даље примали Божји милосрдни обзир, требало је да Јудини суобожаваоци — посебно скупштинске старешине — показују милосрђе онима који су сумњали а који су били вредни таквог милосрђа (Јаков 2:13). Њихов вечни живот био је угрожен, јер су били изложени опасности од „ватре“ вечног уништења. (Упореди Матеј 18:8, 9; 25:31-33, 41-46.) И каква је само радост кад суверници који сумњају постану духовно јаки након што им је доброхотно пружена помоћ!
Ако због тешких кушњи сумњамо да је Бог с нама, треба да будемо одређени у нашим молитвама. Молимо под таквим околностима Јехову истрајно за мудрост. Он даје великодушно не пребацујући нам што нам недостаје мудрости и што молимо за њу. Ми морамо ’непрестано тражити с вером, не сумњајући уопште‘, јер онај који сумња је „као морски талас који ветар носи и разбацује“ у сваком смеру. Такве особе неће добити ништа од Бога јер су неодлучне, ’непостојане‘ у молитви и на свим својим путевима (Јаков 1:5-8, NW). Имајмо дакле веру да ће нам Јехова помоћи да исправно гледамо на наше кушње и да их поднесемо. Можда ће суверници скренути нашу пажњу на библијске цитате или ћемо их ми запазити приликом проучавања Библије. Догађаји вођени Божјим провиђењем могу нам помоћи да увидимо шта треба да радимо. Можда ће анђели учествовати у томе да нас воде или ћемо примити вођство светог духа (Јеврејима 1:14). Најважније је да се молимо за мудрост с пуним поверењем у нашег Бога пуног љубави (Пословице 3:5, 6).
Имај на уму да Јехова даје утеху
Павле се у молитви уздао у Јехову и упознао га као Извор утехе. Апостол је писао: „Благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, Отац милосрђа и Бог сваке утехе, који нас теши у свакој невољи нашој, да бисмо утехом којом нас саме Бог теши могли утешити оне који су у каквој невољи“ (2. Коринћанима 1:3, 4).
Бог сваке утехе је свестан тескоба које доживљавају његове слуге и жели им пружити олакшање. У случају Павлове забринутости због Коринћана, олакшање је дошло кроз његовог хришћанског сарадника Тита. То је једна могућност како можемо данас бити утешени. Због тога треба кад смо депресивни избегавати да се издвајамо (Пословице 18:1). Дружење са сухришћанима је један од начина како нас Бог теши. Можда мислимо: ’Тако сам снужден да немам довољно снаге да будем са својом хришћанском браћом.‘ Међутим, треба да се боримо против таквих осећања и да не лишимо себе утехе коју нам суверници могу пружити.
Немој се предати!
Неки од нас можда нису доживели кушњу која је имала такав учинак да смо претрпели тешку депресију. Али, исцрпљујућа болест, смрт брачног друга или нека друга врло критична ситуација може нанети емоционалну тескобу. Ако би нам се то догодило, немојмо закључити да смо обавезно духовно болесни. Потиштена особа може бити врло оспособљена за службу Богу, може чак бити у стању да духовно помаже другима. Павле је подстицао браћу да ’теше депресивне душе‘, не мислећи сумњичаво да су учинили нешто неисправно и да су духовно болесни (1. Солуњанима 5:14). Иако депресија понекад има везе с преступом и кривицом, то није случај код оних који служе Богу из чиста срца. Њихово је обожавање, које је можда пропраћено врло великим тешкоћама, прихватљиво Јехови. Он их воли и подупире потребном помоћи и утехом (Псалам 121:1-3).
Они који сачињавају остатак духовног Израела били су године 1918. у великој тескоби због кушњи. (Упореди Галатима 6:16.) Њихова проповедничка организација била је скоро разорена, неки од њих били су неправедно затворени и многи од њихових пређашњих другова постали су нелојални отпадници који су се противили. Осим тога, верни помазаници нису разумели зашто је Бог дозволио да се све то догоди. Неко су време ’сејали у сузама‘, али нису се предали. Наставили су да служе Јехови а такође и да испитују сами себе. С којом последицом? Они се ’с песмом враћају носећи снопове своје‘ (Псалам 126:5, 6). Помазаници сада разумеју да је Бог дозволио такве кушње да би их очистио за њихово долазеће међународно дело жетве.
Ако постанемо тескобни зато што смо притиснути разним кушњама, можемо извући корист из искуства помазаног остатка. Уместо да се предамо, наставимо да чинимо оно што је исправно чак и ако то морамо чинити уз плач. С временом ће се наћи излаз из наших кушњи и ми ћемо се ’враћати с песмом‘. Да, имаћемо радост — плод Божјег светог духа — зато што смо истрајали у својим кушњама. Јехова ће се за нас сигурно показати као „Бог сваке утехе“.