Тежити за оданошћу Богу као крштени хришћани

А ти, човече Божји. . . тежи за праведношћу и оданошћу Богу (1. ТИМОТЕЈУ 6:11, НС)

1. Како би одговорио на питање који је најважнији дан у твом животу? Зашто тако одговараш?

КОЈИ је најважнији дан у твом животу? Ако си крштени Сведок Јехове, несумњиво ћеш одговорити: ’Па, дан мог крштења!’ Заиста, крштење је најважнији корак у твом животу. То је спољни знак, да си извршио потпуно и неограничено предање Јехови, да ћеш вршити његову вољу. Твојим крштењем је обележен датум кад си постављен као слуга највишег Бога, Јехове.

2. (а) Са чим би могло да се упореди крштење, да би се показало да то није последњи корак на твом хришћанском путу? (б) Које си важне припремне кораке предузео пре крштења?

² Ипак, да ли је крштење последњи корак који предузимаш на свом хришћанском путу? Далеко од тога! На пример: У многим земљама церемонија венчања обележава крај раздобља планирања и припреме (а обично и удварања). У исто време обележава и почетак заједничког живота као венчаног пара. Тако је и твоје крштење врхунац раздобља припреме током ког предузимаш одређени број важних припремних корака. Стекао си спознање о Богу и Христу (Јован 17:9). Почео си да показујеш веру у Јехову правог Бога, у Христа свог Спаситеља и у Библију Реч Божју (Дела апостолска 4:12; 1. Солуњанима 2:13; Јеврејима 11:6). Показао си ту веру тако што си се покајао за свој пређашњи начин поступања и обратио се да би поступао праведно (Дела апостолска 3:19). Затим си донео одлуку да се предаш Јехови да вршиш његову вољу (Матеј 16:24). Коначно си се крстио (Матеј 28:19, 20).

3. (а) Како можемо да покажемо да наше крштење обележава почетак живота у преданој служби Богу? (б) Каква се питања појављују, и зашто би одговори требали живо да нас интересују?

³ Твоје крштење, међутим, није крај, него почетак живота у преданој светој служби Богу. Како је приметио један библичар, хришћански живот не сме да буде ’почетни грч после ког следи хронична тромост’. Како, дакле, у свом случају можеш да покажеш да крштење не представља само ’почетни грч’? Тако да настојиш да идеш животним путем оданости Богу. Шта је то оданост Богу? Зашто је важно тежити за њом? Како можеш да је негујеш још потпуније у свом животу? Одговори би требали живо да нас интересују, јер морамо бити особе које се препознају по ’делима оданости Богу’ ако желимо да преживимо дан Јеховиног суда који се приближава (2. Петрова 3:11, 12, НС).

4. У каквој је позицији био Тимотеј и шта му је Павле ипак саветовао?

⁴ Негде између 61. и 64. године н.е. апостол Павле је написао своје прво надахнуто писмо хришћанском ученику Тимотеју. Пошто је описао опасности до којих може да доведе љубав према новцу, Павле је написао: ”А ти, човече Божји, бежи од тога. Него тежи за . . . оданошћу Богу“ (1. Тимотеју 6:9-11, НС). Занимљиво је да је у то време Тимотеј вероватно био у својим раним 30-им годинама. Већ је много пропутовао са апостолом Павлом и добио је овлашћење да у скупштинама именује надгледнике и слуге помоћнике (Дела апостолска 16:3; 1. Тимотеју 5:22). Међутим, Павле је саветовао том преданом и крштеном, зрелом хришћанину да тежи за оданошћу Богу.

5. Које је значење израза ”оданост Богу”?

⁵ Шта је Павле мислио изразом ”оданост Богу”? Изворна грчка реч (еу·сеʹбеиа) може дословно да се преведе као ”дужно поштовање“. О значењу те речи читамо: ”Еу·сеʹбеиа се повремено у записима тог времена појављује у смислу који указује на личну верску оданост . . . али уобичајеније значење у популарном грчком језику римског периода било је ’лојалност’ . . . за хришћане је еу·сеʹбеиа највиша врста оданости Богу“ (Хришћанске речи, Christian Words од Нигела Турнера). Дакле, онако како се употребљава у Библији, израз ”оданост Богу“ односи се на поштовање или оданост с лојалношћу Јехови Богу лично.

6. Како хришћанин пружа доказ о оданости Богу?

⁶ Та оданост Богу, међутим, није само осећај пун обожавања. Као што је ’вера без дела мртва’, тако и оданост Богу у животу треба да буде нечим изражена (Јаков 2:26). У свом делу Новозаветне речи (New Testament Words), Вилиам Беркли пише: ”Не изражавају (еу·сеʹбеиа и сродне речи) само осећај страхопоштовања и поштовања, него подразумевају и обожавање које доликује том страхопоштовању, као и живот делотворне послушности који доликује том поштовању.“ Еу·сеʹбеиа се дефинише и као ”врло практична свесност Бога у сваком аспекту живота“ (The Second Epistle General of Peter and the General Epistle of Jude, од Михаела Грина). Хришћанин, дакле, у свом начину живота мора да пружи доказ о својој личној привржености Јехови (1. Тимотеју 2:2; 2. Петрова 3:11).

Потребно је неуморно напрезање

7. Шта је Павле мислио кад је саветовао Тимотеја да ’тежи’ за оданошћу Богу, иако је био крштен?

⁷ Шта је, међутим, потребно да се развије и показује оданост Богу? Да ли је довољно само крштење? Видели смо да је Тимотеј, иако је био крштен, био саветован да ’тежи за њом’ (дословно: ”следи је“)a (1. Тимотеју 6:11, Kingdom Interlinear). Очигледно је, да Павле није указивао да ученику Тимотеју недостаје оданост Богу, него је у њега усађивао потребу да настави да тежи за њом, искрено и ревно (Упореди Филипљанима 3:14). Јасно је, да је то требао да буде животни пут. Тимотеј је, као сви крштени хришћани, могао да настави да напредује у показивању оданости Богу.

8. Како је Петар показао да је за крштене хришћане потребно неуморно напрезање да би могли да наставе да теже за оданошћу Богу?

⁸ Потребно је неуморно напрезање да би неко као крштени хришћанин наставио да тежи за оданошћу Богу. Пишући крштеним хришћанима који су имали изглед да ’постану учесници божанске природе’, апостол Петар је рекао: ”Да, управо зато допринесите томе свим својим искреним напрезањем и тако допуните своју веру крепошћу, своју крепост спознањем, своје спознање самосавладавањем, своје самосавладавање истрајношћу, своју истрајност оданошћу Богу“ (2. Петрова 1:4-6, НС). Очигледно, да је потребна одређена мера вере да бисмо се пријавили за крштење. Међутим, након крштења не можемо да застанемо и будемо задовољни само ознаком хришћанства. Уместо тога, док напредујемо у хришћанском живљењу, треба да наставимо да развијамо друга добра својства, укључујући оданост Богу, којом се може допунити наша вера. За то је, како је рекао Петар, потребно искрено напрезање с наше стране.

9. (а) Како грчка реч за ’допуну’ показује степен потребног напрезања да се развије оданост Богу? (б) Шта нас Петар подстиче да чинимо?

⁹ Грчка реч коју Петар употребљава за ’допунити’ (е·пи·кхо·ре·ге’о) има занимљиво порекло и показује степен потребног напрезања. Изведена је из именице (кхо·ре·гос’) која дословно значи ”вођа збора“. Односило се то на онога ко је плаћао све трошкове увежбавања и одржавања збора у приређивању неке представе. Такви људи добровољно су преузимали ту одговорност, из љубави према свом граду и плаћали су трошкове из властитог џепа. Такав човек био је поносан што може великодушно да потроши новац, да би омогућио све што је потребно за једну отмену представу. Та реч је добила значење ”снабдети, обилно обезбедити“ (Упореди 2. Петрова 1:11). Тако нас Петар саветује да се снабдемо, не само одређеном мером оданости Богу, него најпотпунијим могућим изразом тог драгоценог својства.

10, 11. (а) Зашто је потребно напрезање да би се развила и показивала оданост Богу? (б) Како можемо да победимо у тој борби?

¹⁰ Али, зашто је потребно такво напрезање да би се развила и показивала оданост Богу? Због борбе против палог тела. Пошто је ”склоност срца човечјега зла од младости његове“, није лако тежити за животом делотворне послушности Богу (1. Мојсијева 8:21, НС; Римљанима 7:21-23). ”Сви који желе да живе одано Богу, у заједници са Христом Исусом биће и прогоњени“, каже апостол Павле (2. Тимотеју 3:12, НС). Да, хришћанин који се труди да живи на начин који се допада Богу, мора да буде другачији од света. Он има другачија мерила и другачије циљеве. Као што је упозорио Исус, то изазива мржњу злог света (Јован 15:19; 1. Петрова 4:4).

¹¹ Али, можемо да победимо у тој борби, јер ”зна Јехова како да избави из кушње људе одане побожности“ (2. Петрова 2:9, НС). Међутим, и ми морамо да учинимо свој део, да бисмо наставили да тежимо за оданошћу Богу.

Развијање оданости Богу

12. Како Петар показује шта је потребно да би се развијала оданост Богу у већој мери?

¹² Како, дакле, можеш ту оданост Богу да развијеш у већој мери? Апостол Петар пружа кључ. У 2. Петровој 1:5, 6, наводећи својства којима се мора допунити наша вера, испред оданости Богу наводи спознање. Раније је у истом поглављу писао: ”Јер нам је његова божанска моћ даровала све што се тиче живота и оданости Богу, кроз тачно спознање онога који нас је позвао“ (2. Петрова 1:3, НС). Петар тако повезује оданост Богу са тачним спознањем о Јехови.

13. Зашто је тачно спознање од пресудне важности у развијању оданости Богу?

¹³ Заиста, без тачног спознања немогуће је развити оданост Богу. Зашто? Па, рекли смо да је оданост упућена Јехови лично и показује се нашим начином живота. Тачно спознање о Јехови је, дакле, од пресудне важности, јер подразумева да га упознамо лично, блиско, да потпуно упознамо његова својства и његове путеве. Штавише, подразумева и тежњу за опонашањем (Ефесцима 5:1). Што више напредујемо у учењу о Јехови и одражавању његових путева и својстава у свом животу, то ћемо га боље упознати (2. Коринћанима 3:18; упореди 1. Јованова 2:3-6). То, опет, доводи до дубљег цењења Јеховиних драгоцених својстава, до потпуније мере оданости Богу.

14. Да би се стекло тачно спознање, шта треба да укључује наш програм личног проучавања, и зашто?

¹⁴ Како се стиче тачно такво спознање? Нема попречних путева. Да бисмо стекли тачно спознање морамо марљиво да проучавамо Божју реч и на Библији темељена издања. Такво лично проучавање треба редовно да укључује програм читања Библије, као нпр. код распореда у вези са Теократском школом проповедања (Псалам 1:2). Будући да је Библија дар од Јехове, начин на који приступамо личном студију одражава колико ценимо тај дар. Шта твоје личне навике проучавања откривају о дубини твог цењења Јеховиних духовних припрема? (Псалам 119:97).

15, 16. (а) Шта нам може помоћи да развијемо духовни апетит за лично проучавање Библије? (б) Ако лично проучавање Библије доводи до развијања оданости Богу, шта треба учинити после прочитаног дела из Библије?

¹⁵ Мора се признати да проучавање и читање није свима лако. Али, с временом и уз напрезање ти можеш да развијеш духовни апетит за лично проучавање Библије (1. Петрова 2:2). Кад с цењењем размишљаш о свему што је Јехова учинио, шта чини и шта ће још учинити у твоју корист, твоје ће те срце покренути да сазнаш све што можеш о њему (Псалам 25:4).

¹⁶ Али, ако твоје лично проучавање Библије треба да доведе до тога да развијеш оданост Богу, не може ти бити циљ да једноставно пређеш одређени број страница или да мисли испуниш подацима. Уместо тога, кад прочиташ неки део из Божје речи, мораш одвојити времена да размишљаш о прочитаном постављајући себи слична питања: ’Шта ми то говори о Јеховиним дивним својствима и путевима? Како ја могу у томе да будем сличнији Јехови?’

17. (а) Шта учимо о Јеховином милосрђу из књиге пророка Осије? (б) Како би размишљање о Јеховином милосрђу требало да утиче на нас?

¹⁷ Размотримо један пример. Пре извесног времена на распореду Теократске школе проповедања била је књига Осије. После читања те библијске књиге могао си да се упиташ: ’Шта учим о Јехови као особи — његовим својствима и његовим путевима — из ове књиге?’ Начин на који су каснији библијски писци користили ту књигу показује да из Осије можемо много да научимо о Јеховином великом милосрђу (Упореди Матеј 9:13; са Осијом 6:6; Римљанима 9:22-26 са Осијом 1:10 и 2:21-23). Јеховина спремност да показује милосрђе према Израелу, предочена је Осијиним поступањем са женом Гомером (Осија 1:2; 3:1-5). Иако су крвопролиће, крађа, блуд и идолопоклонство били раширени у Израелу, Јехова је ’говорио с Израелом лепо’ (Осија 2:13, 14; 4:2). Јехова није био дужан да показује такво милосрђе, али је то чинио ”драге воље“ уколико су Израелци показивали искрено покајање и обраћали се од свог грешног пута (Осија 14:4; упореди Осија 3:3). Док на такав начин размишљаш о Јеховином изванредном милосрђу, то ће дирнути твоје срце и ојачати твоју личну приврженост њему.

18. Шта би могао да се упиташ након размишљања о Јеховином милосрђу које је истакнуто у књизи пророка Осије?

¹⁸ Али, потребно је још нешто: ”Срећни су милостиви, јер ће им бити указана милост“, рекао је Исус (Матеј 5:7, НС). Стога се после размишљања о Јеховином милосрђу, које је наглашено у књизи Осије, упитај: ’Како ја могу још боље да опонашам Јеховино милосрђе, у свом односу према другима? Ако брат или сестра који су погрешили или су ме увредили замоле за опроштење, опраштам ли им ”с добром вољом“?’ (Римљанима 12:8; Ефесцима 4:32). Ако служиш у скупштини као именовани старешина могао би да се упиташ: ’Како могу, док решавам правне ствари, боље да опонашам Јехову, који је ”веома милостив“, нарочито онда кад преступник показује доказе искреног кајања?’ (Псалам 86:5; Приче Соломунове 28:13). ’На шта треба да се ослањам у показивању милосрђа?’ (Упореди Осију 5:4 и 7:14).

19, 20. (а) До чега доводи темељно проучавање Библије? (б) Која је даљња помоћ у развијању оданости Богу, и о чему ће говорити следећи чланак?

¹⁹ Како само корисно постаје твоје лично проучавање Библије кад га спроводиш на тако темељан начин! Твоје ће се срце испунити цењењем Јеховиних драгоцених својстава. Тиме што непрестано тежиш да опонашаш та својства у свом животу ојачаћеш личну приврженост Јехови. На тај ћеш начин тежити за оданошћу Богу као предани, крштени слуга Јеховин (1. Тимотеју 6:11).

²⁰ Даљња помоћ у развијању тог драгоценог својства може се пронаћи у Исусу Христу — савршеном примеру оданости Богу. Како ће ти слеђење Исусовог примера помоћи у развијању и показивању оданости Богу? Следећи чланак говориће о тим и сличним питањима.

[Фуснота]

Како би одговорио?

◻ Зашто крштење није последњи корак који преузимаш на свом хришћанском путу?

◻ Шта значи ”оданост Богу“ и како пружаш доказе о њој?

◻ Зашто је потребно неуморно напрезање да би се развила оданост Богу?

◻ Како можеш да развијеш оданост Богу у већој мери?