9. У ком смислу ,,не може грешити“ духом помазани хришћанин и зашто је то тако?

⁹ Као следеће Јован спомиње разлику између деце Божје и деце ђавоље. (Прочитај 1. Јованова 3:9—12). Свако, „ко је од Бога рођен не греши непрестано“, не чини то из навике. Јеховино „репродуктивно семе“ или свети дух који проузрокује „ново рођење“ у небески живот, остаје у појединцу, осим ако се он одупире духу, чиме га „жалости“, тако да га Бог повлачи од њега (1. Петрова 1:3, 4, 18, 19, 23; Ефесцима 4:30). Духом помазани хришћанин „не може грешити“ ако жели да остане дете Божје. Као „ново створење“ с „новом личношћу“, он се бори против греха. Он је „умакнуо покварености која је због опаке пожуде у свету“ и не жели грешити из навике у дубини свог срца (2. Коринћанима 5:16, 17; Колошанима 3:5—11; 1. Петрова 1:4, СТ).

11. а) Која је даљња могућност препознати оне који нису деца Божја? б) Шта би требало у нама проузроковати размишљање о Кајиновом поступку?

¹¹ Исто тако ’не потиче од Бога ко не љуби брата својега’. Чињеница је да се „вест“ коју смо чули од „почетка“ нашег живота као Јеховини сведоци, састоји у томе да „љубимо један другога“ (Јован 13:34, НС). Ми нисмо „као Кајин“ који је показао да „потиче од злога“, тиме што је на насилнички начин — што је карактеристично за сотонске убице — „убио брата свога“ (1. Мојсијева 3:2—10; Јован 8:44). Кајин је убио Авеља зато „јер су његова дела била зла, а брата му праведна“. Размишљање о Кајиновом поступку сигурно би требало проузроковати да се чувамо сличне мржње према нашој духовној браћи.