Вавилон велики је пао и осуђен

„ПАДЕ, паде Вавилон велики, који је вином свога страснога блуда напојио све народе!“ — „Паде, паде, Вавилон велики и поста стан демонима, тамница свих нечистих духова и тамница свих птица нечистих и мрских“ (Откривење 14:8; 18:2, др Стефановић).

Какво ли чудно пророчанство! „Вавилон велики је пао!“ Објашњење овог симболичног пророчанства већ вековима је жарко интересовало Истраживаче Библије. Зашто би требало и тебе да интересује? Зато, јер ће се по библијском пророчанству судбина Вавилона великог ускоро одразити над целим човечанством. У издањима Куле стражаре од 1. априла и 1. мајаa 1989. ова утицајна блудница јасно је идентификована као Сотонино светско царство криве религије.b

Али на који начин је пао и када?

Вавилон је пао, али није уништен

Да би разумели шта је мишљено са падом Вавиона великог, добро је да знамо шта се десило 539. пре н. е. када је стари Вавилон пао. У то време су се Израелци, Божји народ, налазили већ близу 70 година у заробљеништву. Но сада су очекивали према речима њихових пророка ослобођење (Јеремија 25:11, 12; 29:10). Колико су само били срећни Јевреји када је Кир, Персијанац срушио Вавилон, и њима прогласио слободу и допустио да се врате у свој свети град Јерусалим! (Исаија 45:1-4).

Моћ Вавилона над Јеврејима је додуше прекинута, али то није значило и крај старог Вавилона. Историчарка Џоан Ојтис пише: у својој књизи Вавилон: „Кир је тријумфално ушао у Вавилон, забранио пљачкање и поставио једног персијског намесника; дозволио је да и даље остају религиозни обреди и цивилна управа. . . . Гледајући споља, изгледало је као да се приватни живот вавилонског народа скоро ништа није изменио под владавином Персијанаца. Религиозни обреди су сачувани и трговина је даље цветала.“ Значи Вавилон је пао али је још увек постојао, додуше са том великом разликом да Израелци, народ Божји, више није био заробљен. Они су се вратили у Јерусалим да обнове право обожавање.

Касније 331. пре н. е. када је грчки војсковођа Александар Велики ушао у Вавилон, народ му је изразио срдачну добродошлицу. Он је одлучио да Вавилон учини својим источним главним градом, али је умро пре него што је остварио своје амбиције. То показује да је Вавилон у оно време још увек био раскошан град.

Тим што је Вавилон 539. пре н. е. пао, није престао да егзистира. Још је вековима постојао. Како се то одразило на савремено испуњење пророчанстава о Вавилону великом?

Вавилон велики је пао

Слично је и са симболичним Вавилоном, светским царством криве религије. Почетком 20. века пре 1919. Истраживачи Библије, како су се тада називали Јеховини сведоци, морали су да буду ослобођени из духовног ропства неких погледа и обичаја кривих религија. Додуше они су одступили од неких кривих учења као што су тројство и бесмртност душе, али су се још увек држали вавилонских обичаја. Многи су развијајући карактер — развили један самодопадљив став. Неки су вршили обожавање људи, правећи култ личности од Чарлс Т. Расела, првог председника Друштва Куле стражаре, Библије и трактата. Славили су рођендане и Божић и ако за то нису имали библијски темељ. У својим мислима су крсту још увек придавали важно место. Неки су чак носили значку са крстом и круном, други су тежили за угледом као што је обичај у тзв. хришћанству. 1917. кратко након смрти Расела, наступила је значајна промена.

Те године је Друштво Кула стражара објавило један коментар за Откривење под насловом Свршена је тајна. Ова књига је раскринкавала свештенство тзв. хришћанства и указала је на њихово мешање у први светски рат који је баш харао Европом. Неколико протестанских свештеника, заступници Вавилона великог у Канади скренули су својим пријатељима, политичарима пажњу на ову књигу и Истраживаче Библије приказали као државне непријатеље. 12. фебруара 1918. у Канади су забранили Друштво Кула стражара.

Свештенство Сједињених Држава је сместа следило пример своје канадске браће и већ након неколико дана библијска издања Друштва Кула стражара била су заплењена у Лос Анђелесу. У мају 1918. издат је налог за хапшење новог председника Друштва Кула стражара и седморице других заступника. Необично брзо, већ у јуну ови хришћани су били изведени пред суд. Седморица су осуђени на 20 година затвора а један на 10 година. Како је реаговало свештенство? Мартин Марти пише у својој књизи Модерна америчка религија — сва њена иронија: „Свештенство се окренуло против Раселита (касније познати као Јеховини сведоци) и весело кликтало кад је дознало да су вође Јеховиних сведока нађени криви и осуђени на 20 година затвора.“ Заступници Вавилона великог су се смејали. Они су заборавили да онај који се последњи смеје, најслађе се смеје.

С тим је симболично вавилонско заробљеништво постало за неке од Божјег народа 1918. дословно заробљеништво. Настао је вал прогонства Истраживача Библије у Сједињеним Државама, Канади и другим земљама. Националистичко свештенство је организовало руље да би Истраживаче Библије истерали из својих места. Посипали су их катраном и перјем и тукли их колцима. Срамота је како ти судски списи сведоче о неправедном поступању са том мањином искрених хришћана.c

Тада 1919. је наступила неочекивана промена. Први светски рат се завршио у новембру 1918. Уложена је жалба због погрешне судске одлуке против јавних заступника Друштва Кула стражара. На незадовољство њихових религиозних непријатеља Ратефорд и његови другови били су ослобођени. Марти пише: „Није било веселог клицања код ортодоксних чланова цркава.“ Осуђеници су били коначно ослобођени осуде. Судија, католик пун предрасуда Мартин Т. Мантон (касније предложен од папе Пија XI за „Витеза светог Ђорђа великог“) одбио је кауцију за ту осморицу оптужених и тако проузроковао да су били противправно затворени девет месеци. Његов прави карактер се показао тек касније 1939. кад је након узимања мита морао у затвор.

После њиховог ослобађања из затвора 1919.год. Ратефорд и његови сарадници су се вратили у централу Друштва Кула стражара. Започели су са организовањем највећег похода објављивања Краљевства што је свет икада доживео. Истраживачи Библије су раскинули везе, што значи страх пред људима и сасвим јасно видели у каквом односу стоје према целокупној кривој религији. Вавилон велики, њихов непопустљиви непријатељ је пао и као такав морао је да буде разоткривен или раскринкан. Право обожавање је требало да буде поново успостављено међу народима.

Ови непоколебљиви хришћани су појачали своју проповедничку делатност од куће до куће. Они су разоткривали криву религију тако што су носили по улицама плакате са натписом: „Религија је замка и превара“ и „Служите Богу и Христу краљу“. Као у старом Вавилону, тако је крива религија и даље још увек постојала и даље деловала али за Јеховине сведоке је Вавилон велики пао. Они су били слободни од вавилонског ограничавања.

Утицај Вавилона нестаје

Данас, 70 година касније, може да се примети да је утицај Вавилона великог у многим земљама опао. Тачно је да у Сједињеним Државама изгледа као да је религија још увек у успону, где је онај емотивнији део становништва експлоатисан од телевизијских јеванђелиста и религиозних психолога, али у последње време су и неки од тих шарлатана откривени и тако доспели у немилост. Такође у Републици Кореји где се цркве хршћанства очигледно мешају у политику, наизглед цвета религија. Значи Вавилон велики још увек постоји и ако је већ „пао“.

Као последица светских ратова у земљама као што су Савезна Република Немачка, Данска, Шведска и Велика Британија ортодоксну религију ипак више не следи маса народа. Чак у католичким земљама као што су Италија, Шпанија и Француска опао је број посетилаца на мисама као и оних који желе да се исповедају. Све мање је оних који желе да буду свештеници. И сама чињеница да садашњи Папа сматра потребним да путује по свету више него било који његов претходник, јесте један знак да је црква у кризи.

Осим тога у већини социјалистичких земаља религија од 1917. године има подређену улогу и изгубила је њен некадашњи утицај на политику. Традиционална религија у целом свету даје повода за много мржње и проливања крви, тако да многи мисаони људи било на западу или истоку не желе више о религији ништа ни да чују. Да, симболично воде на којима Вавилон велики седи (то су људи који су под његовим утицајем) се исушују. Вавилон велики је осуђен и његово смакнуће непосредно предстоји (Откривење 16:12; 17:1, 15).

Зашто је Вавилон осуђен

Који разлог има Јехова да суди светском царству криве религије? Неки можда мисле да би он требао да се радује посматрајући многе школе и болнице које издржавају разне религиозне организације, као и њихова добротворна дела. Како се све то може упоредити са оптужбом коју Јехова подиже против религије света? Проверимо кратко ову оптужбу и попис кривичних дела религије.d

„И дође један од седам анђела који имаху седам чаша и рече ми: ’Ходи да ти покажем суд велике блуднице, која седи на водама многим, с којом чинише блуд цареви земаљски, и становници земље опише се вином блуда њезина’“ (Откривење 17:1, 2, др Стефановић). Као што смо већ показали у нашим претходним издањима, религија је у прошлости поступала на штету народа и доказала се као помоћница националних владара („цареви земаљски“), може да се упореди са једном себичном развратном блудницом. Али оптужба се наставља.

„И видех жену пијану од крви светих и од крви сведока Исусових.“ „И у њему се нађе крв пророчка и светих, и свих који су побијени на земљи“ (Откривење 17:6; 18:24, др Стефановић). Вавилону великом се приписује кривица за крв јер је у току векова мучио праве хришћане до смрти, међу њима и неке који су имали смелост да преведу Библију на народни језик, као и многи који су имали храброст да поседују и читају Библију. Вавилон велики сноси и кривицу за крв правих хришћана који су у новије време под националсоцијализмом и фашизмом или под другим тоталитарним владавинама убијени у затворима и концентрационим логорима. Пажње вредно је запажање да је у оптужби реч о „свим који су побијени на земљи“ — њима припада и оних стотине милиона који су у току историје постали жртве ратова или других прогона од стране људи који су тврдили да су религиозни. (Упореди Матеј 23:34-36; 2. Тимотеју 3:5.)

Вавилон велики је осуђен од Бога још због нечега. Разлог осуде гласи: „јер су твојим чарањем доведени у заблуду сви народи“ (Откривење 18:23, др Чарнић). Интересантно је да грчка реч фармакиаи (читај: фармакиа) што се преводи са чарањем, у првом реду означава употребу медицине, дроге, уроке; затим: отровати; затим: чаробњаштво.“e Крива религија је отровала народе у духовном смислу, тако што их је завела да верују у криве богове и да преузму науке које су одвраћале пажњу од Јехове и спорног питања суверености. Кроз заблудну науку о бесмртности душе крива религија је поставила темељ за све врсте спиритизма и чарања као и страховања од мртвих и обожавање предака. Божја осуда Вавилона великог је потпуно оправдана. Као што је Јован написао: „Јер греси њезини допреше до неба, и Бог се сети њених грешних дела“ (Откривење 18:5, др Стефановић).

Шта морамо ми да учинимо?

С обзиром да је Вавилон велики пао и осуђен, појављује се питање: Шта морају учинити сада они који љубе истину? Следеће пророчанство Исаије, које се односи на стари Вавилон, а данас има много веће значење обзиром на криву религију, гласи: „Идите, идите, изиђите одатле! Не дотичите се ничега нечиста! Изиђите, очистите се ви који судове Господње носите“ (Исаија 52:11, Ба). Овај хитан позив одговара оном из Откривења 18:4, Ба: „И чух други глас с неба, који говораше: изиђите из ње, народе мој, да се не помешате у грехе њезине и да вам не науде зла њезина.“

Да, крајње је време да се прекине свака веза са кривом религијом. Али куда да кренемо ако напустимо Вавилон велики? Морамо се обратити правом обожавању Јехове Бога и то заједно са његовим сведоцима. Милиони из свих народа су већ нагрнули симболичној „гори Јеховиној“. И ти си такође позван да проучаваш Библију са Јеховиним сведоцима и да се прикључиш правам обожавању (Исаија 2:2-4; 43:10-12). Сада преостаје још питање: Како је Вавилон велики пао и осуђен, шта стоји иза тога на Божјем дневном реду? Шта ће се десити са Сотониним светским царством криве религије? У нашем следећем издању ћемо осмотрити ово питање на темељу библијских поророчанстава.

[Фусноте]

[Слика на 6. страни]

Иако је Вавилон пао 539. пре н . е ., као град је опстао још вековима