Божја осуда над ’човеком безакоња‘
”Свако дрво које не доноси добар плод сече се и баца у ватру“ (МАТЕЈ 7:19, НС)
1, 2. Ко или шта је човек безакоња, и како се развио?
КАД је апостол Павле био надахнут од Бога да прорекне долазак ’човека безакоња‘, споменуо је да ће тај почети да се појављује већ у његово време. И као што је било објашњено у претходном чланку, Павле је говорио о класи људи која ће да преузме вођство у отпадништву од правог хришћанства. То одвраћање од истине уследило је крајем првог века, посебно после смрти последњег апостола. Класа безаконика увела је науке и обичаје који су били у супротности с Речју Божјом (2. Солуњанима 2:3, 7; Дела апостолска 20:29, 30; 2. Тимотеју 3:16, 17; 4:3, 4).
2 Временом је из те класе безаконика произашло свештенство такозваног хришћанства. Њихову моћ учврстио је римски цар Константин у четвртом веку, кад су отпале цркве склопиле тесну везу с паганском државом. Затим се такозвано хришћанство цепкало у све више секти, а свештенство је настављало да се уздиже изнад лаика, често чак изнад световних владара (2. Солуњанима 2:4).
3. Какав ће бити удес човека безакоња?
3 Који удес очекује човека безакоња? Павле је о томе прорекао следеће: ”Тада ће се . . . открити безаконик, кога ће одстранити Господ Исус . . . и уништити га објавом своје присутности“ (2. Солуњанима 2:8, НС). То значи да ће свештенство бити уништено кад Бог проузрокује крај целокупног Сатаниног система. На чело уништавајућих снага, састављених од анђела, Бог поставља свог небеског Краља, Исуса Христа (2. Солуњанима 1:6-9; Откривење 19:11-21). Овај удес предстоји свештенству, јер су осрамотили Бога и Христа, а милионе људи одвели од правог обожавања.
4. По ком начелу ће бити осуђен човек безакоња?
4 Исус је навео темељно начело према коме ће бити осуђен човек безакоња, кад је рекао: ”Чувајте се лажних пророка што вам долазе у овчјем руну, а унутра су грабежљиви вуци! Препознат ћете их по њиховим родовима. Зар се с трња бере грожђе или с драче смоква? Тако свако добро стабло рађа добрим родом, а зло стабло рађа злим родом. Не може добро стабло родити злим родом, а зло стабло добрим родом. Свако стабло, ако не рађа добрим родом, сече се и баца у огањ . . . Неће сваки који ми говори: ’Господе, Господе‘ ући у краљевство небеско, него онај који врши вољу мога небеског Оца“ (Матеј 7:15-21, Ст; види такође Титу 1:16; 1. Јованова 2:17).
Добар хришћански род
5. Који је темељ доброг хришћанског рода, и како гласи једна од основних заповести?
5 Темељ доброг хришћанског рода наведен је у 1. Јовановој 5:3 (Ст), где читамо: ”Јер у овоме стоји љубав према Богу; да вршимо његове заповести.“ А једна од основних заповести гласи: ”Љуби ближњега свога као самога себе“ (Матеј 22:39, Ст). Дакле, праве слуге Божје морају да љубе своје ближње, без обзира које су расе или националности (Матеј 5:43-48; Римљанима 12:17-21).
6. Према коме требају хришћани првенствено да показују љубав?
6 Слуге Божје морају пре свега да љубе своју браћу у вери. ”Ако неко тврди: ’Ја љубим Бога‘, а мрзи брата својега, лажов је. Јер ко не љуби свога брата кога види, не може љубити Бога кога не види. И ову заповест имамо од њега; ко љуби Бога треба љубити и брата својега“ (1. Јованова 4:20, 21, НС). Та љубав је, према Исусовим речима, знак препознавања правих хришћана. ”По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако имате љубав међу собом“ (Јован 13:35, НС; види такође Римљанима 14:19; Галатима 6:10; 1. Јованова 3:10-12).
7. Како су прави хришћани у целом свету међусобно повезани?
7 Братска љубав је ”лепак“ који чврсто повезује Божје слуге. ”Обуците се у љубав, јер је то савршена веза јединства“ (Колошанима 3:14, НС). Прави хришћани морају да буду у јединству са својом браћом широм света, јер у Божјој Речи налазимо заповест: ”Да сви сагласно говорите и да не буде раздора међу вама, него да будете примерено сједињени у истом разуму и истом мисаоном ставу“ (1. Коринћанима 1:10, НС). А да би у целом свету сачували ту љубав и јединство, Божје слуге морају да заузму неутралан став према политичким стварима света. Исус је рекао: ”Они нису део света, као што ни ја нисам део света“ (Јован 17:16, НС).
8. Како је Исус показао шта морају да раде хришћани?
8 Ширину своје предоџбе у том смислу Исус је показао кад је Петар мачем одрезао уво једном од људи који су дошли да ухвате Исуса. Да ли је Исус позвао на такву примену силе како би он, као Син Божји, био заштићен од противника? Не, него је наредио Петру: ”Врати свој мач на његово место“ (Матеј 26:52, НС). Зато прави хришћани не суделују у ратовима које воде народи, нити у било којој другој врсти проливања крви, па чак ни онда ако њихово одбијање значи да би због свог неутралног става могли да буду убијени. То се у прошлим вековима често догађало, а догађа се чак и данас. Они знају да ће само Божје Краљевство под Христом заувек да одстрани ратове и крвопролиће (Псалам 46:9; Матеј 6:9, 10; 2. Петрова 3:11-13).
9. (а) Шта говори историја о првим хришћанима? (б) Како је то у супротности са црквама такозваног хришћанства?
9 Историја потврђује да хришћани првог века нису проливали крв. Петер де Роса, некадашњи професор теологије у Енглеској пише: ”Проливање крви био је тежак грех. Зато су хришћани били против гладијаторских игара . . . Рат и насиље било је потребно за очување Рима, али хришћани су сматрали немогућим да суделују у томе . . . Хришћани су се као Исус сматрали гласницима мира; ни под којим околностима нису могли да проузрокују смрт.“ С друге стране, разједињене цркве такозваног хришћанства преступале су заповест о љубави, проливајући много крви. Нису се показале као гласници мира, него увек као они који сеју смрт.
Кривица Вавилона Великог за крв
10. Шта је Вавилон Велики, и зашто се тако назива?
10 Сатана је ”владар овога света“, ”бог овог система ствари“ (Јован 12:31; 2. Коринћанима 4:4, НС). Један део Сатаниног света је светски систем криве религије, који је био изграђиван вековима, а коме припада и такозвано хришћанство са својим свештенством. У Библији се тај светски систем криве религије назива ”Вавилон Велики, мајка [духовних] блудница и огавности земаљских“ (Откривење 17:5, НС). Корени данашњих кривих религија сежу уназад све до старог града Вавилона, који је био у потпуности прожет кривом религијом, наукама и обичајима који су срамотили Бога. Зато се пандан старог Вавилона назива Вавилон Велики, а представља светско царство криве религије.
11. Шта се у Библији говори о Вавилону Великом, и зашто?
11 У вези религиозног Вавилона у Речи Божјој читамо: ”У њему се нашла крв пророка и светих и свих који су побијени на земљи“ (Откривење 18:24, НС). Како су религије света криве за крв свих побијених? Тако што су све те религије — цркве такозваног хришћанства, као и не-хришћанске религије — подупирале, одобравале или чак водиле ратове међу народима; такође су прогањале и убијале богобојазне људе који се нису слагали с њима.
Глас који срамоти Бога
12. Зашто свештенство такозваног хришћанства заслужује већи прекор од предводника осталих религија?
12 Свештенство такозваног хришћанства заслужује већи прекор за проливање крви него предводници осталих религија. Зашто? Јер су присвојили и Божје и Христово име. Тако су се обавезали да ће следити Исусову науку (Јован 15:10-14). Али, они то нису учинили, а тиме су нанели Богу и Христу велику срамоту. Свештенство се директно или индиректно оптеретило кривицом за крв. Директно на пример у вези с крсташким ратовима, осталим верским ратовима, инквизицијом и прогонствима, а индиректно јер је одобравало ратове у којима су припадници цркава убијали своје ближње из других земаља.
13. За које догађаје у раздобљу од 11. до 13. века је било одговорно свештенство?
13 На пример, свештенство такозваног хришћанства у раздобљу од 11. до 13. века позивало је на крсташке ратове, који су довели до стравичног крвопролића и пљачкања — а све у име Бога и Христа. Побијене су стотине хиљада људи. Крсташки ратови донели су са собом и безумни покољ хиљада деце, кад је 1212. уследио позив на суделовање у дечјем крсташком рату.
14, 15. Како један католички аутор коментарише оно што је Католичка црква увела у 13. веку?
14 У 13. веку Римокатоличка црква је службено одобрила још један ужас који срамоти Бога — инквизицију. Започела је у Европи, а затим се проширила на читави амерички континент, да би потрајала шест векова. Узрочник и подупирач тог убилачког подухвата — мучити и уништити све који се не слажу са Црквом — било је папинство. Црква је, додуше, већ раније прогањала не-католике, али инквизиција је све то далеко засенила.
15 Петер де Роса, који је, према властитом тврђењу, ”патриотски католик“, написао је у својој недавно изашлој књизи Vicars of Christ — The Dark Side of the Papacy (Христови намесници - мрачна страна папинства): ”Црква је (била) одговорна за прогон Јевреја, за инквизицију, за масакар над хиљадама јеретика, за поновно увођење мучења у Европи као средства судског поступка . . . Папе су именовале, али и скидале чак цареве, тражећи од њих да под претњом мучења и смрти присиљавају своје поданике на прихватање хришћанства . . . Цена коју је за то платила вест еванђеља била је страшна.“ Једини ”злочин“ неких којима је био одузет живот састојао се у томе што су поседовали Библију.
16, 17. Шта се каже о инквизицији?
16 У вези папе Иноћентија III, који је био на положају почетком 13. века, де Роса пише: ”Процењује се да је у време последњег немилосрдног прогањања под [римским] царем Диоклецијаном [трећи век] на целом свету било убијено око две хиљаде хришћана. У првој опакој епизоди крсташког рата папе Иноћентија [против ”јеретика“ у Француској] било је побијено десет пута више људи . . . Застрашујуће је откриће да је папа у једном походу убио далеко више хришћана него Диоклецијан . . . [Иноћентије] се бескрупулозно користио Христовим именом да би радио све што је Христ одбијао да чини.“
17 Де Роса примећује: ”У име папинства били су [инквизитори] одговорни за најнечовечнији и најтрајнији напад на људско достојанство у историји.“ А за великог инквизитора, доминиканца Торкемада, који је деловао у Шпанији, он каже: ”Био је именован 1483. и владао је 15 година као тиранин. Од његових 114 000 жртава, 10 220 било је спаљено.“
18. Како је један аутор окарактерисао инквизицију, и што је навео као разлог њеног шестовековног трајања?
18 Аутор закључује следећим речима: ”Регистар грехова инквизиције био би срамотан за сваку организацију; за Католичку цркву је погубан . . . Историја сведочи да је папинство у раздобљу од преко шест стотина година без прекида било заклети непријатељ елементарне правде. Ни један од осамдесет папа, који су владали кроз тринаест векова, није замерао теологији и апарату инквизиције. Напротив, тој смртоносној машинерији је додавао једну за другом властите окрутности. У свему је најмистериозније следеће: Како су папе могле из нараштаја у нараштај ту јерес да спроводе у пракси? Како су могли у свакој ствари да поричу Исусово Еванђеље?“ Сам одговара: ”Папе су се радије супротстављали Еванђељу него свом ’непогрешивом‘ предходнику, јер би тиме угрозили само папинство.“
19. Које је још безаконито поступање одобравала већина свештеника?
19 Свештенство је такође одиграло улогу безаконика у насилном увођењу ропства. Народи такозваног хришћанства заробили су хиљаде Африканаца, одвлачили их у стране земље, да би тамо вековима поступали с њима као с робовима, подвргавајући их физичким и психичким бруталностима. Готово нико из редова свештенства није се активно томе супротставио. Неки су чак тврдили да је то Божја воља. (Види Матеј 7:12.)
Кривица за крв у 20. веку
20. Како се човек безакоња у нашем веку у највећој мери оптеретио кривицом за крв?
20 Човек безакоња се у највећој мери оптеретио кривицом за крв у нашем, 20. веку. Свештенство је подупирало ратове који су однели милионе људских живота — најгоре ратове у читавој историји. У светским ратовима они су подупирали обе стране, при чему су се ”браћа“, људи исте вере, међусобно убијали. На пример у другом светском рату француски и амерички католици убијали су немачке и италијанске католике; британски и амерички протестанти убијали су немачке протестанте. Понекад су убијали чак људе не само исте вере, него и истог националног порекла. Оба светска рата избила су усред такозваног хришћанства, међутим до њих не би дошло да су свештеници уважавали заповест о љубави, а и своје присталице учили да тако поступају.
21. Шта кажу световни извори о суделовању свештенства у ратовима?
21 The New York Times потврђује: ”У прошлости је католички клер неке земље готово увек подупирао ратове своје нације, тако што је благосиљао трупе и молио се за победу, док је на другој страни нека друга група бискупа јавно молила за супротан исход рата . . . Све је јасније долазила на видело супротност између духа хришћанства и начина ратовања, јер је оружје очевидно постајало све бруталније.“ У часопису U. S. News & World Report читамо: ”Због све чешће примене насиља од стране такозваних хришћанских нација, углед хришћанства у свету је тешко нарушен.“
22. За шта је још свештенство одговорно и у наше време?
22 Иако данас инквизиција службено више не постоји, свештенство се ипак служи руком државе да би могло да прогони ”пророке“ и ”свете“ који се не слажу с њима. Свештеници су извршили притисак на политичке моћнике да би ’стварали невоље под окриљем закона‘. На тај начин су у нашем веку проузроковили или одобрили забране, казне затвора, батине и злостављање, па чак и смрт богобојазних људи (Откривење 17:6; Псалам 94:20, Ст).
Позвани на одговорност
23. Зашто ће Бог да позове на одговорност човека безакоња?
23 Да, у кривој религији заиста може да се наће крв пророка и светих и свих који су побијени на земљи (Откривење 18:24). Пошто је у такозваном хришћанству дошло до најгорег проливања крви, његово свештенство сноси највећи део кривице. Како ли га само Библија одговарајуће назива ’човеком безакоња‘! Али, у Божјој Речи читамо и ово: ”Не варајте се: Бога се не може исмејавати. Јер што човек сеје то ће и пожњети“ (Галатима 6:7, НС). Зато ће Бог да позове на одговорност безаконо свештенство.
24. Који ће догађаји који ће потрести свет ускоро да наступе?
24 Исус је рекао: ”Одлазите од мене који чините безакоње“ (Матеј 7:23, НС). Такође је објаснио: ”Свако дрво које не доноси добар плод сече се и баца у ватру“ (Матеј 7:19, НС). Великом брзином приближава се време ватреног краја човека безакоња, заједно са преосталим делом криве религије, кад се политички елементи код којих је свештенство такозваног хришћанства играло улогу блуднице, окрену против ње: ”Замрзиће блудницу и опустошити је и оголити, и појешће њене меснате делове и потпуно је спалити ватром“ (Откривење 17:16, НС). Пошто ће ти догађаји који ће потрести свет ускоро да наступе, Божје слуге морају да их објаве и другима. У следећем броју биће говора о томе како су они то већ учинили.
Питања за понављање
◻ Ко или шта је човек безакоња, и како се развио?
◻ Који добар род морају да доносе прави хришћани?
◻ Шта је Вавилон Велики, и колико је велика његова кривица за крв?
◻ Какав је глас који срамоти Бога стекао човек безакоња?
◻ Како ће Бог да позове на одговорност човека безакоња?
[Слика на 29. страни]
Крсташки ратови довели су до стравичног крвопролића у име Бога и Христа
[Извор]
Љубазношћу The British Library
[Слика на 30. страни]
”Локални католички клер готово увек је подупирао ратове своје нације“
[Извор]
U. S. Army