ЖИВОТИЊЕ не могу да раде оно што ти управо сада радиш. Сваки шести човек није научио да чита — често због тога што није имао прилику да иде у школу — а од оних који су научили, многи то не раде баш редовно. Ипак, кад умеш да читаш, то ти пружа могућност да путујеш у друге земље, упознајеш људе чији животи могу обогатити твој живот и да стекнеш практично знање које ће ти помоћи да изађеш на крај са животним бригама.

Способност читања позитивно утиче на то колико ће млада особа извући из свог школовања. Када тражи посао, способност читања може утицати на то какав ће посао добити и колико ће дуго морати да ради, да зарађује за живот. Домаћице које добро читају у бољој су позицији да се брину за своје породице што се тиче правилне исхране, хигијене и спречавања болести. Мајке које добро читају такође могу веома позитивно утицати на интелектуални развој своје деце.

Наравно, највећа корист коју од читања можемо имати је та што нам омогућује да ’нађемо познање Бога‘ (Посл. 2:5). Многи начини на које служимо Богу захтевају способност читања. На скупштинским састанцима читамо Писмо као и библијске публикације. Твој успех у служби на терену у великој мери зависи од тога како читаш. А и у припрему за те активности спада читање. Зато твој духовни напредак у великој мери зависи од твојих навика читања.

Искористи ту прилику

Неки који уче о Божјим путевима имају ограничено образовање. Можда морају научити да читају како би убрзали свој духовни напредак. Или им је потребна помоћ да би побољшали квалитет свог читања. Тамо где постоји потреба, скупштине настоје да организују разреде за описмењавање, који се темеље на публикацији Посвети се читању и писању. Ти разреди су много помогли хиљадама људи. Пошто је добро читање важно, неке скупштине организују и разреде за побољшавање у читању, који се одржавају у склопу Теократске школе службе. Чак и тамо где нема таквих разреда, особа може добро напредовати ако сваког дана одвоји мало времена да гласно чита и ако редовно присуствује школи и учествује у њој.

Нажалост, многи људи су читање занемарили због стрипова и телевизије, између осталог. Гледање телевизије и премало читања могу ометати развој умећа читања и способности размишљања и јасног резоновања, као и доброг изражавања.

„Верни и разборити роб“ обезбеђује публикације које нам помажу да разумемо Библију. У њима можемо наћи обиље информација везаних за битне духовне ствари (Мат. 24:45; 1. Кор. 2:12, 13). Оне нам такође помажу да будемо у току с важним светским догађајима и њиховим значењем, пружају нам додатна сазнања о свету природе, и поучавају нас како да се суочавамо с проблемима који нам задају бриге. Изнад свега, оне се усредсређују на то како да прихватљиво служимо Богу и како да стекнемо његово одобравање. Такво здраво читање ће ти помоћи да се развијеш као духовна особа.

Наравно, способност доброг читања није сама по себи врлина. То је вештина коју треба употребити на исправан начин. Као код узимања хране, и у читању треба бити избирљив. Зашто јести оно што нема никакву хранљиву вредност или што би чак могло да те отрује? Исто тако, зашто би, макар и узгредно, читао оно што може да исквари ум и срце? Библијска начела пружају стандард по коме можемо проценити све што желимо прочитати. Пре него што одлучиш шта ћеш читати, подсети се на библијске стихове као што су Проповедник 12:14, 15; Ефешанима 4:22-24; 5:3, 4; Филипљанима 4:8; Колошанима 2:8; 1. Јованова 2:15-17; и 2. Јованова 10.

Читај с исправним мотивом

Колико је важно да приликом читања имамо исправан мотив постаје очигледно кад истражимо извештаје из Јеванђеља̂. На пример, у Матејевом јеванђељу читамо како Исус пита добро упућене верске вође: „Зар нисте читали?“, и: „Зар никада нисте читали?“ То их је питао пре него што им је пружио библијске одговоре на њихова лукава питања (Мат. 12:3, 5; 19:4; 21:16, 42; 22:31). Једна поука коју извлачимо из овога јесте да ако приликом читања немамо исправан мотив, можемо доћи до неисправних закључака или потпуно промашити поенту. Фарисеји су читали Писмо зато што су мислили да ће на тај начин добити вечни живот. Ту награду, како је Исус истакао, не добијају они који не воле Бога и не прихватају Његово средство за спасење (Јов. 5:39-43). Фарисеји су имали себичне намере; зато су многи њихови закључци били погрешни.

Љубав према Јехови је најчистији мотив који можемо имати за читање његове Речи. Таква љубав нас тера да учимо шта је Божја воља, јер се љубав ’радује истини‘ (1. Кор. 13:6). Чак и ако у прошлости нисмо уживали у читању, кад заволимо Јехову „свим својим умом“ то ће нас покренути да снажно напрежемо свој ум како бисмо усвајали спознање о Богу (Мат. 22:37). Љубав буди интересовање, а интересовање стимулише учење.

Узми у обзир брзину

Читање иде руку под руку с распознавањем. Док управо сада читаш, ти распознајеш речи и присећаш се шта оне значе. Ти можеш повећати брзину којом читаш ако прошириш зону распознавања. Уместо да застанеш да би погледао сваку реч, покушај да одједном видиш више речи. Док развијаш ту вештину, увидећеш како јасније разумеш оно што читаш.

Међутим, кад читаш неко сложеније градиво, коришћењем једног другог метода можеш повећати учинак својих напора. Кад је саветовао Исуса Навина да чита Писмо, Јехова је рекао: „Нека се не удаљи од уста твојих ова књига закона; размишљај о њој [„читај је пригушеним гласом“, NW]“ (Ис. Нав. 1:8). Кад неко дубоко размишља он понекад говори пригушеним гласом. Зато се хебрејски израз који је преведен изразом „пригушеним гласом“ такође преводи и са „медитирати“ (Пс. 63:6; 77:12; 143:5; све NW). Код медитирања особа дубоко размишља; она не жури. Такво мисаоно читање омогућује да Божја Реч јаче делује на ум и срце. Библија садржи пророчанства, савете, пословице, поезију, објаве Божјег суда, детаље о Јеховиној намери и мноштво примера из стварног живота — а све је то драгоцено за оне који желе да ходе Јеховиним путевима. Зато је изузетно корисно да Библију читаш тако да се то дубоко уреже у твој ум и твоје срце!

Научи да се концентришеш

Док читаш уживи се у сваку сцену која је описана. Покушај да у мислима видиш те личности и да емоционално проживиш искуства која су оне имале. То је релативно лако кад читаш извештаје као што је онај о Давиду и Голијату, записан у 17. поглављу 1. Самуилове. Али чак и детаљи из Изласка и књиге Левитске о изградњи шатора за обожавање или о увођењу свештенства у службу, могу бити занимљиви када замишљаш димензије и материјале или док себи дочараваш мирис тамјана, печеног жита и животиња које су се приносиле као жртве паљенице. Замисли колико је страхопоштовања уливало извршавање свештеничке службе! (Лука 1:8-10). Када на овакав начин укључиш своја чула и емоције, то ће ти помоћи да схватиш значење онога што читаш и служиће ти као помоћ да то упамтиш.

Међутим, ако приликом читања ниси пажљив, мисли могу да ти лутају. Можда гледаш у текст, али су ти мисли негде другде. Да ли свира музика? Да ли је укључен телевизор? Да ли укућани причају? Ако је могуће, најбоље је да читаш на неком тихом месту. Ипак, можда сметње долазе од тебе самог. Можда си имао активан дан. Авај, како је лако обнављати у мислима дневне активности! Наравно, добро је подсећати се на дневне догађаје — али немој то радити док читаш. Можда си концентрисан кад почнеш са читањем или се можда чак и помолиш пре тога. Али онда док читаш, мисли почну да ти лутају. Покушај испочетка. Дисциплинуј себе да се концентришеш на оно што читаш. Постепено ћеш видети како ти иде све боље.

Шта урадиш када наиђеш на неку реч коју не разумеш? Неке непознате речи су можда описане или дефинисане у самом тексту. Или њихово значење схватиш из контекста. Ако не успеш, одвој време да потражиш ту реч у неком речнику, ако га имаш, или је означи како би касније могао питати некога шта она значи. Тиме ћеш повећавати свој фонд речи и боље ћеш разумети оно што читаш.

Јавно читање

Кад је апостол Павле рекао Тимотеју да се посвети читању, Павле је посебно мислио на читање у корист других (1. Тим. 4:13). Делотворно читање у јавности не значи само читање речи са папира. Читач треба да разуме значење речи и да схвати мисли које оне изражавају. Тек кад успе у томе он може исправно пренети мисли и тачно изразити емоције. Наравно, за то је потребна темељна припрема и вежбање. Зато је Павле саветовао: „Посвети се јавном читању.“ Теократска школа службе ће ти пружити корисну обуку у том правцу.

Нађи времена за читање

„Обиљу воде мисли [„планови“, NW] вреднога човека, ал’ ко нагло ради упада у тескобу“ (Посл. 21:5). То је и те како тачно кад се ради о нашој жељи да читамо! Да бисмо добили то ’обиље‘, треба марљиво да планирамо како друге активности не би потиснуле читање.

Када читаш? Да ли ти највише одговара да читаш рано ујутро? Или си пажљивији касније у току дана? Ако сваког дана успеш да одвојиш само 15 до 20 минута да би нешто прочитао, изненадићеш се колико ће ти то користити. Кључ је у редовности.

Зашто је Јехова одлучио да његове величанствене намере буду записане у једној књизи? Зато да би људи могли да погледају у његову писану Реч. То им омогућује да размишљају о Јеховиним дивним делима, да о њима причају својој деци и да памте Божја дела (Пс. 78:5-7). Цењење према Јеховиној великодушности у овој ствари најбоље можемо показати тиме што се посвећујемо читању његове Речи која даје живот.

ДА ЛИ си некада посматрао како људи бирају воће? Већина гледа боју и величину воћа да би установили колико је зрело. Неки га помиришу. Други га опипају или чак стисну. А неки пак гледају тежину, и узму у обе руке по један комад како би одредили у коме има више сока. О чему ти људи размишљају? Они анализирају детаље, процењују разлике, памте шта су раније пробали, и упоређују оно што виде с оним што већ знају. Њих чека укусна награда зато што имају озбиљан приступ томе.

Наравно, награде за проучавање Божје Речи су далеко веће. Кад такво проучавање заузима важно место у нашем животу, тиме јачамо своју веру, продубљујемо своју љубав, имамо успешнију службу, и одлуке које доносимо пружају још већи доказ да смо разборити и да имамо мудрост од Бога. Што се тиче тих награда, у Причама Соломуновим 3:15 (ДК) стоји: „Што је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с [тиме].“ Да ли си такве награде већ искусио? Један од фактора може бити начин на који проучаваш (Кол. 1:9, 10).

Шта је проучавање? То није само површно читање. Оно обухвата употребу менталних способности у пажљивом или детаљном разматрању неке теме. Проучавање би укључило да проанализираш оно што читаш, упоредиш то с оним што већ знаш, и запазиш разлоге за одређене изјаве. Кад проучаваш, дубоко размишљај о било којим појмовима који су за тебе нови. Узми у обзир и то како ти лично можеш у већој мери применити библијске савете. Као Јеховин сведок, такође је добро да размислиш о томе у којим приликама можеш употребити тај материјал да би помогао другима. Очигледно је да проучавање обухвата и медитирање.

Стећи исправан душевни став

Кад се припремаш за проучавање, ти узмеш своју Библију, публикације које планираш да користиш, оловку или пенкало и можда неку бележницу. Али да ли припремиш и срце? Библија каже да је Јездра „управио [„припремио“, NW] срце своје да научи и да извршује закон Јеховин и да учи Израел уредбама и законима“ (Језд. 7:10). Шта све спада у ту припрему срца?

Молитва нам омогућује да проучавању Божје Речи приступимо с исправним ставом. Ми желимо да наше срце, наше најдубље биће, буде пријемљиво за поуку коју нам Јехова пружа. На почетку сваког проучавања моли Јехову да ти помогне својим духом (Лука 11:13). Моли га да ти помогне да разумеш смисао онога што ћеш проучавати, како је то повезано с његовом намером, како ти то може помоћи да разликујеш добро и зло, како да његова начела примениш у свом животу, и како тај материјал утиче на твој однос с њим (Посл. 9:10). Док проучаваш „тражи од Бога“ мудрост (Јак. 1:5). Поштено се преиспитај у светлу онога што учиш док молиш Јехову да ти помогне да одбациш погрешне мисли и штетне жеље. Увек дај „Јехови хвалу“ за оно што открива (Пс. 147:7). Кад на такав начин и уз молитву прилазимо проучавању, то води до блискости с Јеховом, јер нам студиј пружа прилику да реагујемо кад нам он говори преко своје Речи (Пс. 145:18).

Због ове пријемљивости Јеховин народ се разликује од других који проучавају Писмо. Код оних који нису одани Богу, популарно је да сумњају у оно што је написано и да то оспоравају. Али ми немамо такав став. Ми верујемо Јехови (Посл. 3:5-7). Ако нешто не разумемо, не закључујемо охоло да је то сигурно грешка. Док тражимо одговоре и копамо за њима, ми чекамо на Јехову (Мих. 7:7). Попут Јездре, и ми имамо циљ да поступамо по ономе што учимо и да друге учимо томе. Кад имамо такав став срца, можемо очекивати да ћемо из проучавања пожњети богате награде.

Како проучавати

Уместо да једноставно почнеш од првог одломка и идеш до краја, најпре одвој време да прегледаш цео чланак или поглавље тог материјала. Почни тако што ћеш анализирати формулацију наслова. То је тема онога што ћеш проучавати. Затим добро размисли како су поднаслови повезани с том темом. Прегледај илустрације, табеле или оквире за понављање у склопу тог текста. Питај се: ’Шта очекујем да ћу научити из материјала кад узмем у обзир овај преглед? Коју ћу корист имати од тога?‘ То ће твом проучавању дати правац.

Сада извуци чињенице. Студијски чланци у Кули стражари и неке књиге имају штампана питања. Док читаш сваки одломак, корисно је да означиш одговоре. Чак и ако нема питања за проучавање, ипак је добро да означиш важне мисли које желиш да упамтиш. Ако је нека мисао за тебе нова, посвети јој мало више времена како би је добро разумео. Пази на поређења или на линије резоновања које ће ти користити у служби на терену или које би могао да укључиш у неки будући говор. Размишљај о конкретним људима чију би веру могао ојачати ако би с њима разговарао о ономе што проучаваш. Обележи тачке које желиш да употребиш, и понови их кад завршиш проучавање.

Док осматраш градиво, потражи наведене стихове. Анализирај како се сваки стих односи на суштину тог одломка.

Можда ћеш наићи на ствари које не можеш одмах разумети или које би волео да темељније истражиш. Немој дозволити да ти оне одврате пажњу, већ их прибележи како би их касније подробније испитао. Често ствари постају јасније како одмичеш с градивом. Ако то није случај, можеш то још мало истражити. Шта би у том смислу могао прибележити? Можда неки цитирани стих не можеш јасно разумети. Или не можеш одмах уочити како се он односи на тему коју осматраш. Можда сматраш да разумеш неку мисао из материјала али не толико добро да би је могао објаснити неком другом. Уместо да једноставно пређеш преко тога, мудро је да то истражиш кад завршиш с проучавањем онога што си почео.

Кад је писао своју детаљну посланицу јеврејским хришћанима, апостол Павле је негде на средини застао и рекао: „Главно је ово“ (Јевр. 8:1). Да ли и ти с времена на време направиш за себе овакав подсетник? Погледајмо зашто је Павле то урадио. У претходним поглављима своје надахнуте посланице, он је већ показао да је Христ као Божји велики Првосвештеник ушао у само небо (Јевр. 4:14–5:10; 6:20). Ипак, подвлачећи и истичући ову главну мисао на почетку 8. поглавља, Павле је припремио своје читаоце да дубоко размисле о томе како та чињеница утиче на њихов живот. Истакао је да се Христ појавио пред Божјим лицем у њихову корист и да је отворио пут да и они могу ући у то небеско „свето место“ (Јевр. 9:24; 10:19-22). Њихова сигурна нада ће им помоћи да спремно примене даљње савете из ове посланице у погледу вере, истрајности и хришћанског понашања. Слично томе, кад проучавамо ми се концентришемо на главне тачке, а то нам помаже да разаберемо како се развија тема и у наше мисли урезује чврсте разлоге да поступамо у складу с тим.

Да ли ће те твој лични студиј мотивисати на поступање? То је веома важно питање. Кад нешто учиш питај се: ’Како ово треба да утиче на мој став и моје циљеве у животу? Како ове информације могу применити кад решавам неки проблем, доносим неку одлуку или посежем за неким циљем? Како их могу употребити у породици, у служби на терену, у скупштини?‘ Уз молитву осмотри ова питања, и размишљај о стварним ситуацијама у којима можеш практично применити своје знање.

Кад завршиш поглавље или чланак, одвој време за кратко понављање. Види да ли се можеш сетити главних тачака и аргумената који их подупиру. Овај корак ће ти помоћи да упамтиш те информације како би касније могао да их употребиш.

Шта проучавати

Као Јеховин народ, имамо доста тога што можемо проучавати. Али где да почнемо? Добро је да сваког дана проучимо стих и коментар из Свакодневног разматрања Писма. Сваке седмице идемо на скупштинске састанке, и ако унапред проучимо градиво и припремимо се, имаћемо још већу корист. Поред тога, неки мудро улажу време како би проучавали неке наше хришћанске публикације које су штампане пре него што су упознали истину. Други изаберу један део из свог седмичног читања Библије и темељније проуче те стихове.

Шта ако због околности у животу не можеш пажљиво проучити све информације које ће се осматрати на седмичним скупштинским састанцима? Немој упасти у замку да журиш кроз градиво само да би што пре завршио, или још горе, да ништа не проучаваш зато што не можеш да проучиш све. Уместо тога, види колико можеш проучити и то уради темељито. Ради то сваке седмице. С временом покушај да укључиш и друге састанке.

„Кућу своју зидај“

Јехова зна да поглавари породице морају напорно радити како би збринули оне које воле. „Уреди свој посао на пољу“, кажу Приче Соломунове 24:27 (ДК), „и сврши своје на њиви.“ Ипак, не смеш превидети духовне потребе своје породице. Зато тај стих даље каже: „По том и кућу своју зидај.“ Како поглавари породице могу то урадити? Пословице 24:3 кажу: „Разумом [се кућа] утврђује.“

Како разум, то јест разборитост, користи твојим укућанима? Разборитост је способност ума да види иза онога што је очигледно. С правом се може рећи да делотворан породични студиј почиње тиме да проучиш саму породицу. Како твоји укућани духовно напредују? Пажљиво слушај док разговараш с њима. Постоји ли дух незадовољства или озлојеђености? Да ли се пуно обраћа пажња материјалистичким циљевима? Кад си у служби на терену са својом децом, да ли се она спремно представљају својим вршњацима као Јеховини сведоци? Да ли уживају у програму породичног читања Библије и у породичном студију? Да ли Јеховин пут заиста чине својим животним путем? Пажљиво проматрање ће открити шта ти као поглавар породице треба да урадиш како би код сваког члана своје породице усадио и изградио духовне особине.

Потражи чланке у Кули стражари и Пробудите се! који обрађују те конкретне потребе. Затим унапред обавести породицу шта ће се проучавати како би могли да размисле о тим информацијама. Током студија одржавај пријатну атмосферу. Немој никога грдити нити доводити у незгодну ситуацију, већ наглашавај колико је материјал који осматрате користан, и конкретно га примени на потребе своје породице. Укључи сваког члана породице. Помози свима да виде како је Јеховина Реч ’савршена‘ јер им пружа баш оно што им је потребно у животу (Пс. 19:8).

Пожањи награде

Проницљиви људи који немају духовно разумевање могу проучавати свемир, светске догађаје и чак саме себе али не могу схватити које је право значење онога што посматрају. С друге стране, они који редовно проучавају Божју Реч могу, уз помоћ Божјег духа, у тим стварима разабрати да је све то створио Бог, могу разумети како се испуњавају библијска пророчанства и како се Божја намера спроводи на благослов послушних људи (Мар. 13:4-29; Римљ. 1:20; Откр. 12:12).

Ма како да је све то дивно, не смемо дозволити да због тога постанемо поносни. Уместо тога, свакодневно истраживање Божје Речи помаже нам да останемо понизни (П. зак. 17:18-20). То нас такође штити од „преварне моћи греха“, јер када је Божја Реч жива у нашем срцу, мања је вероватноћа да ће привлачност греха бити јача од наше одлучности да јој се одупремо (Јевр. 2:1; 3:13; Кол. 3:5-10). Тако ћемо ’ходити достојно Јехове, с циљем да му потпуно угодимо док и даље доносимо плод у сваком добром делу‘ (Кол. 1:10). То је наш циљ у проучавању Божје Речи, и достићи га јесте највећа награда.