Поглавље 117

Душевна патња у врту

КАД Исус заврши молитву, он и његових 11 верних апостола певају песме хвале Јехови. Затим силазе из горње собе, улазе у хладну таму ноћи и крећу се назад преко долине Кедрон према Бетанији. Али, дуж пута застају на омиљеном месту, Гетсеманском врту. Он је смештен на Маслинској гори или у близини. Овде се Исус често састајао са својим апостолима међу стаблима маслина.

Остављајући осам апостола — можда близу улаза у врт — он их упућује: ”Седите овде док ја одем тамо и помолим се.“ Он затим узима другу тројицу — Петра, Јакова и Јована — и одлази са њима даље у врт. Исус постаје тужан и болно немиран. ”Душа ми је дубоко ожалошћена, до смрти“, каже им он. ”Останите овде и бдијте са мном.“

Одлазећи мало напред, Исус пада на земљу и лицем према тлу почиње усрдну молитву: ”Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе ова чаша. Ипак, не како ја желим, него како ти желиш.“ Шта то значи? Зашто је он ”дубоко ожалошћен, до смрти“? Да ли се он одрекао своје одлуке да умре и припреми откупнину?

Никако не! Исус не моли да буде сачуван од смрти. Чак му је и помисао о избегавању жртвене смрти, коју му је једном предложио Петар, непојмљива. Уместо тога, он је у душевној патњи јер се боји да ће начин на који ће ускоро умрети — као презрени злочинац — донети срамоту имену његовог Оца. Сада он схвата да ће за неколико сати бити прибијен на стуб као најгора врста особе — хулник против Бога! То је оно што га болно узнемирује.

Након опширне молитве, Исус се враћа и налази три апостола где спавају. Обраћајући се Петру, он каже: ”Зар нисте са мном могли бдети ни један сат? Бдијте и молите се непрестано да не дођете у искушење.“ Ипак, признавајући притисак под којим су били и одмакло време, он каже: ”Дух је, свакако, реван, али је тело слабо.“

Исус затим одлази по други пут и моли Бога да од њега уклони ”ову чашу“, то јест, Јеховин додељени удес, или вољу за њега. Кад се врати, опет налази њих тројицу где спавају кад би требало да моле да не уђу у искушење. Кад им Исус каже, они не знају шта да одговоре.

Коначно, Исус по трећи пут одлази на удаљеност колико се може добацити каменом, и клечећи, са јаким повицима и сузама, моли: ”Оче, ако желиш, уклони ову чашу од мене.“ Исус снажно осећа велике боли због срамоте коју ће његова смрт као злочинца донети имену његовог Оца. Заиста, бити оптужен као богохулник — онај ко проклиње Бога — скоро је превише да би се издржало!

Ипак, Исус наставља да моли: ”Не што ја желим, него што ти желиш.“ Исус послушно подвргава своју вољу Божјој. На то се са неба појављује анђео и јача га извесним охрабрујућим речима. Очигледно, анђео говори Исусу да има Очев осмех одобравања.

Ипак, какав само терет лежи на Исусовим раменима! Његов вечни живот и онај целе људске расе налазе се у равнотежи. Емоционални притисак је огроман. Зато Исус наставља молитву још усрдније, и његов зној постаје попут капи крви које падају на земљу. ”Иако је то врло редак феномен“, примећује The Journal of the American Medical Association, ”крвави зној... може се појавити у јако осећајним стањима.“

Након тога, Исус се по трећи пут враћа својим апостолима, и још једном их налази где спавају. Они су исцрпљени од саме туге. ”У овакво време ви спавате и почивате!“ узвикује он. ”Доста је! Гле! Приближио се час да се Син човечији изда у руке грешника. Устаните, пођимо. Гле! Мој се издајник приближио.“

Док он још говори, долази Јуда Искариотски, праћен великим мноштвом које носи бакље, светиљке и оружје. Матеј 26:30, 36-47; 16:21-23; Марко 14:26, 32-43; Лука 22:39-47; Јован 18:1-3; Хебрејима 5:7.

▪ Након напуштања горње собе, куда Исус води апостоле, и шта он тамо чини?

▪ Док Исус моли, шта раде апостоли?

▪ Зашто је Исус у душевној патњи, и за шта моли Бога?

▪ Шта је показано тиме што је Исусов зној постао попут капи крви?

Поглавље 118

Издаја и хватање

ДОСТА иза поноћи Јуда води велико мноштво војника, главара свештеничких, фарисеја и других у Гетсемански врт. Свештеници су се сложили да Јуди плате 30 сребрника да изда Исуса.

Раније, кад је Јуда отпуштен са Пасхалне вечере, очигледно је отишао директно код свештеничких главара. Они су сместа сакупили своје службенике, као и чету војника. Јуда их вероватно прво води до места где су Исус и његови апостоли славили Пасху. Откривши да су отишли, велико мноштво узима оружје и, носећи светиљке и бакље, прати Јуду ван Јерусалима и преко долине Кедрон.

Док Јуда води поворку уз Маслинску гору, он је сигуран да зна где да пронађе Исуса. Током прошле недеље, док су Исус и апостоли путовали амо-тамо између Бетаније и Јерусалима, често су се заустављали у Гетсеманском врту да се одморе и разговарају. Али, како ће војници сада открити Исуса, будући да је он сакривен у тами између стабала маслина? Можда га никад пре нису видели. Зато Јуда пружа знак, говорећи: ”Онај кога пољубим, то је он; ухватите га и одведите га неозлеђеног.“

Јуда води велико мноштво у врт, угледа Исуса са његовим апостолима, и долази право до њега. ”Добар дан, Раби!“ каже он и пољуби га врло благо.

”Пријатељу, у коју сврху си ту?“ узвраћа Исус. Затим, одговарајући на своје питање, он каже: ”Јудо, издајеш ли Сина човечијега пољупцем?“ Али, доста о његовом издајнику! Исус ступа напред у светлост горућих бакљи и светиљки и пита: ”Кога тражите?“

”Исуса Назарећанина“, стиже одговор.

”Ја сам“, одговара Исус док храбро стоји пред свима. Задивљени његовом смелошћу, и не знајући шта да очекују, људи се повлаче и падају на земљу.

”Рекао сам вам да сам то ја“, мирно наставља Исус. ”Ако, дакле, мене тражите, пустите ове.“ Мало пре у горњој соби, Исус је у молитви рекао свом Оцу да је сачувао своје верне апостоле и да се ниједан од њих није изгубио ”осим сина уништења“. Зато, да би се његова реч могла испунити, он моли да његове следбенике пусте да иду.

Кад се војници поново саберу, устану и почну да везују Исуса, апостоли схвате шта се догађа. ”Господе, хоћемо ли ударити мачем?“ питају они. Пре него што Исус одговори, Петар, држећи један од два мача које су апостоли понели, напада Малха, роба првосвештеника. Петров замах промашује његову главу али одсеца његово десно уво.

”Оканите се тога“, каже Исус кад се умеша. Додирујући Малхово уво, он излечи рану. Затим даје важну поуку, заповедајући Петру: ”Врати свој мач на место његово, јер ће сви који се мача хватају од мача и погинути. Зар мислиш да ја не могу замолити свог Оца да ми сада пошаље више од дванаест легија анђела?“

Исус је спреман да га ухвате, јер објашњава: ”Како би се у том случају испунило Писмо да се тако мора догодити?“ А затим додаје: ”Чашу коју ми је Отац дао зар да нипошто не пијем?“ Он је у потпуној сагласности са Божјом вољом за њега!

Затим се Исус обраћа мноштву. ”Зар сте с мачевима и тољагама изашли као на разбојника да ме ухватите?“ пита он. ”Дан за даном седео сам у храму учећи, а ипак ме нисте ухватили. Али све се ово догодило да се испуни Писмо пророка.“

На то чета војника и војни заповедник и јеврејски службеници зграбе Исуса и свежу га. Видећи то, апостоли напуштају Исуса и беже. Међутим, младић — вероватно је то ученик Марко — остаје међу мноштвом. Можда је он био у кући где је Исус славио Пасху и после тога следио мноштво до овог места. Сада је, међутим, препознат и покушавају да га ухвате. Али, он оставља за собом своју ланену хаљину и бежи. Матеј 26:47-56; Марко 14:43-52; Лука 22:47-53; Јован 17:12; 18:3-12.

▪ Зашто је Јуда сигуран да ће наћи Исуса у Гетсеманском врту?

▪ Како Исус показује бригу за своје апостоле?

▪ Коју акцију предузима Петар у Исусову одбрану, али шта о томе Исус каже Петру?

▪ Како Исус открива да је у потпуној сагласности са Божјом вољом за њега?

▪ Када апостоли напуштају Исуса, и шта му се догађа?

Поглавље 119

Одведен Ани, затим Кајафи

ИСУС је, свезан као обичан злочинац, одведен Ани, утицајном пређашњем првосвештенику. Ана је био првосвештеник кад је Исус као 12-годишњи дечак запањио рабинске учитеље у храму. Неколико Аниних синова касније су служили као првосвештеници, а тренутно његов зет Кајафа заузима тај положај.

Исус је вероватно прво одведен у дом Ане, због дуготрајног истакнутог положаја тог првосвештеника у религиозном животу Јевреја. То свраћање код Ане омогућује првосвештенику Кајафи да сазове санхедрин, јеврејски врховни суд од 71 члана, као и да прикупи лажне сведоке.

Првосвештеник Ана сад пита Исуса о његовим ученицима и његовом учењу. Међутим, у одговору Исус каже: ”Јавно сам говорио свету. Увек сам поучавао у синагоги и храму, где се окупљају сви Јевреји, и ништа нисам у тајности говорио. Зашто ме испитујете? Питајте оне који су чули што сам им говорио. Ено! Они знају шта сам рекао.“

Нато један од службеника који стоји близу удара Исуса дланом по лицу, говорећи: ”Да ли је то начин да одговараш главару свештеничком?“

”Ако сам криво говорио“, одговара Исус, ”посведочи да је криво; ако ли је право, зашто ме удараш?“ Након овога, Ана шаље свезаног Исуса даље до Кајафе.

Досад су сви главари свештенички, старији мужеви из племена, да, цели санхедрин, почели да се сакупљају. Њихово место састајања је очигледно Кајафин дом. Одржавати такав судски поступак у ноћи Пасхе сасвим је противно јеврејском закону. Али, то не одвраћа религиозне вође од њихове зле намере.

Недељама раније, кад је Исус ускрснуо Лазара, чланови санхедрина су већ одлучили међу собом да он мора да умре. А само два дана раније, у среду, религиозни владари заједнички су се посаветовали да на подмукао начин ухвате Исуса како би га убили. Замисли, он је уствари био осуђен пре свог суђења!

Сада се чине напори да се пронађу сведоци који ће пружити лажне доказе, тако да се може оформити случај против Исуса. Међутим, не могу се наћи сведоци који су у сагласности у свом сведочанству. Коначно, долазе двојица и тврде: ”Чули смо га како говори: ’Срушићу овај храм који је начињен рукама и за три дана саградићу други, који није начињен рукама.‘“

”Зар ништа не кажеш као одговор?“ пита Кајафа. ”Шта то ови сведоче против тебе?“ Али, Исус остаје нем. На срамоту санхедрина, сведоци се не могу сложити у својим причама ни у тој лажној оптужби. Зато првосвештеник покушава другачију тактику.

Кајафа зна како су Јевреји осетљиви на било чију тврдњу да је сам Син Божји. У две раније прилике, они су Исуса дрско означили као богохулника који заслужује смрт, кад су погрешно мислили да тврди да је једнак Богу. Кајафа сад лукаво оптужује: ”Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христ Син Божји!“

Без обзира на оно што Јевреји мисле, Исус је заиста Син Божји. А остати нем могло би се протумачити као порицање да је он Христ. Зато Исус храбро одговара: ”Јесам; а ви ћете угледати Сина човечијег како седи здесна моћи и долази с облацима небеским.“

На то Кајафа, у драматичном разметању, раздире своје хаљине и узвикује: ”Похулио је! Шта нам више требају сведоци? Ево! Чули сте хулу. Шта мислите?“

”За смрт је“, објављује санхедрин. Затим они почињу са њим да збијају шалу, и кажу многе ствари у хуљењу против њега. Ударају га и пљују му по лицу. Други покривају његово цело лице, ударају га песницама и подругљиво кажу: ”Прореци нам, Христе. Ко те ударио?“ То увредљиво, противзаконито понашање одвија се за време ноћног судског процеса. Матеј 26:57-68; 26:3, 4; Марко 14:53-65; Лука 22:54, 63-65; Јован 18:13-24; 11:45-53; 10:31-39; 5:16-18.

▪ Где је Исус прво одведен, и шта му се тамо догађа?

▪ Где Исуса затим воде, и са којом намером?

▪ Како је Кајафа у стању да наведе санхедрин да објави да Исус заслужује смрт?

▪ Које се увредљиво, противзаконито понашање одвија за време судског процеса?

Поглавље 120

Одрицања у дворишту

НАКОН напуштања Исуса у Гетсеманском врту и бежања у страху са осталим апостолима, Петар и Јован застају у свом бегу. Вероватно су достигли Исуса кад је он био одведен у Анин дом. Кад га Ана шаље првосвештенику Кајафи, Петар и Јован их прате на доброј удаљености, вероватно растргани између страха за властити живот и бриге шта ће се догодити њиховом Учитељу.

Стигавши до раскошне Кајафине куће, Јован може да уђе у двориште, јер је познат првосвештенику. Међутим, Петар је остављен да стоји напољу код врата. Али, убрзо се Јован враћа и говори слушкињи која пази на врата, тако да је Петру дозвољено да уђе.

Сада је хладно и присутни у кући и службеници првосвештеника су запалили ватру од угља. Петар им се придружује да се угреје док чека исход Исусовог суђења. Ту, у светлости јаке ватре, слушкиња која је пустила Петра унутра боље га погледа. ”И ти си био са Исусом Галилејцем!“ узвикује она.

Узрујан да би могао бити откривен, Петар пред свима пориче да је икад знао Исуса. ”Нити га познајем нити разумем шта говорите“, каже он.

Петар тада одлази ближе према улазу. Ту га примећује још једна девојка и такође каже онима који стоје ту: ”Овај је човек био са Исусом Назарећанином.“ Још једном Петар то пориче, заклињући: ”Не познајем тог човека!“

Петар остаје у дворишту, настојећи да остане неприметан што је више могуће. У том часу можда је изненађен кукурикањем петла у раној јутарњој тами. У међувремену, Исусов судски поступак је у току, очигледно вођен у делу куће изнад дворишта. Нема сумње да Петар и други чекају испод да виде долазак и одлазак разних сведока који су доведени да сведоче.

Прошло је око један сат откако је Петар последњи пут означен као један од Исусових пратилаца. Сада многи од оних који стоје уоколо долазе до њега и кажу: ”Ти си сигурно један од њих, јер те заиста одаје твоје наречје.“ Један из групе је рођак Малха, коме је Петар одсекао уво. ”Зар те нисам видео у врту с њим?“ каже он.

”Не познајем тог човека!“ тврди Петар горљиво. Уствари, он покушава да их увери да сви они греше проклињући и заклињући се у тој ствари, али уствари, призивајући зло на самог себе ако не говори истину.

Баш кад се Петар трећи пут одрекне, петао закукуриче. А у том часу се Исус, који је вероватно изашао на балкон изнад дворишта, окрене и погледа га. Петар се одмах сети шта је Исус рекао само неколико сати раније у горњој соби: ”Пре него што петао двапут закукуриче, ти ћеш ме се трипут одрећи.“ Поражен тежином свог греха, Петар одлази напоље и горко плаче.

Како се то може догодити? Како се Петар, након што је био тако сигуран у своју духовну снагу, могао три пута узастопце брзо одрећи свог Учитеља? Околности су несумњиво неочекивано затекле Петра. Истина је била изврнута, а Исус је био описан као презира вредан злочинац. Што је исправно показало се као неисправно, невин се показао као крив. И зато је, због притиска околности, Петар избачен из равнотеже. Изненада је његов осећај оданости поремећен; на његову жалост, он је био онеспособљен страхом пред људима. Нека се то никад не догоди нама! Матеј 26:57, 58, 69-75; Марко 14:30, 53, 54, 66-72; Лука 22:54-62; Јован 18:15-18, 25-27.

▪ Како Петар и Јован улазе у двориште првосвештеника?

▪ Док су Петар и Јован у дворишту, шта се догађа у кући?

▪ Колико пута петао кукуриче, и колико пута Петар пориче да познаје Исуса?

▪ Шта значи то да се Петар заклиње и куне?

▪ Шта подстиче Петра да порекне да познаје Исуса?