ПО ЧЕМУ ЈЕ СВЕТО ПИСМО ДРУГАЧИЈЕ? Добро је познато да су древна пророчанства нејасна и непоуздана, а исто је и са данашњим хороскопима. Они који се баве футурологијом посматрају тренутна збивања како би предвидели будуће догађаје, али готово никад се не усуђују да нагађају шта ће се десити за неколико векова. С друге стране, библијска пророчанства су пуна детаља и увек се обистињују, чак и када ’од давнина јављају оно што још није било‘ (Исаија 46:10).

ПРИМЕР: У шестом веку пре нове ере, пророк Данило је имао визију о будућем паду Медо-Персије под налетом грчке војске. Такође је прорекао да ће краљевство победничког краља Грчке бити ’сломљено‘ чим он ’постане моћан‘. Ко ће га заменити? Данило је написао: „Из његовог народа [ће се] подићи четири краљевства, али неће имати његову моћ“ (Данило 8:5-8, 20-22).

ШТА КАЖУ ИСТОРИЧАРИ: Више од 200 година након Даниловог времена, Александар Велики је постао краљ Грчке. У року од десет година поразио је Медо-Персијско царство и проширио власт Грчке све до реке Инд (на подручју данашњег Пакистана). Али онда је изненада умро са 32 године. На крају се после битке код Ипса у Малој Азији његово царство распало. Четири победника у тој бици поделили су међу собом Грчко царство. Ипак, ниједан од њих није достигао Александрову моћ.

ШТА БИСТЕ ВИ РЕКЛИ? Може ли се иједна друга књига похвалити толиким списком испуњених пророчанстава? Или се то може рећи само за Свето писмо?

ПО ЧЕМУ ЈЕ СВЕТО ПИСМО ДРУГАЧИЈЕ? Древне књиге често садрже неразумне и штетне савете које је оповргла савремена наука. Чак и у наше доба, писци морају да преправљају уџбенике и ускладе их са новим открићима. С друге стране, Свето писмо за свог аутора каже да је Створитељ свега и да његова Реч „остаје заувек“ (1. Петрова 1:25).

ПРИМЕР: Мојсијев закон је налагао Израелцима да измет закопавају „изван логора“ (Поновљени закони 23:12, 13). Уколико би дотакли леш животиње или човека, морали су да се оперу водом (Левитска 11:27, 28; Бројеви 19:14-16). Оболели од губе су били у карантину све док се прегледом не утврди да више не преносе заразу (Левитска 13:1-8).

ШТА ОТКРИВА САВРЕМЕНА МЕДИЦИНА: Исправно уклањање отпада, прање руку и карантин још увек су успешне методе у борби против заразе. Амерички Центар за превенцију и контролу болести препоручује да уколико не постоји пољски ве-це нити било какав други нужник, „нужду треба обављати најмање 30 метара од извора воде и потом закопати измет“. Према Светској здравственој организацији, када у једном насељу постоји безбедан систем уклањања отпадних материја, могућност појаве дијареје смањује се за 36 посто. Пре мање од 200 година, лекари су схватили да су инфицирали многе пацијенте јер нису прали руке након контакта с лешевима. Малочас поменути центар наводи да је прање руку и даље „најделотворнији начин да се спречи ширење болести“. Шта се може рећи о карантину за оне који болују од губе и других болести? Недавно је у једном медицинском часопису речено: „У почетној фази епидемије, изолација и карантин су можда једина мера за успешно контролисање заразних болести“ (Saudi Medical Journal).

ШТА БИСТЕ ВИ РЕКЛИ? Постоји ли још нека древна света књига која је у складу са савременом науком? Или се то може рећи само за Свето писмо?

ПО ЧЕМУ ЈЕ СВЕТО ПИСМО ДРУГАЧИЈЕ? Древни записи, чак и ако су настали у исто време, често су међусобно противречни. Књиге које су писали различити људи, на различитим местима и у различито време ретко када су у потпуном складу. Па ипак, Библија тврди да свих њених 66 књига имају истог Аутора — и све оне преносе јединствену и складну поруку (2. Тимотеју 3:16).

ПРИМЕР: Пастир из XVI века пре нове ере по имену Мојсије у првој библијској књизи написао је да ће се појавити „потомство“ које ће спасти човечанство. У тој књизи је касније проречено да ће оно доћи преко Аврахама, Исака и Јакова (Постанак 3:15; 22:17, 18; 26:24; 28:14). Око 500 година након тога, пророк Натан је открио да ће обећани потомак бити из Давидове краљевске лозе (2. Самуилова 7:12). Након још хиљаду година, апостол Павле је објаснио да ће Исус и изабрана група његових следбеника сачињавати потомство (Римљанима 1:1-4; Галатима 3:16, 29). Коначно, крајем првог века нове ере у последњој библијској књизи је проречено да ће припадници обећаног потомства сведочити о Исусу на земљи, да ће бити ускрснути на небо и да ће владати с њим хиљаду година. Ово „потомство“ ће уништити Ђавола и спасти човечанство (Откривење 12:17; 20:6-10).

ШТА КАЖУ БИБЛИСТИ: Након пажљивог испитивања 66 библијских књига, Луј Госен је написао да је био задивљен „упечатљивом недељивошћу ове књиге, коју је у периоду од 1 500 година састављало више писаца [...] и сви су они, иако им није све увек било јасно, имали један заједнички циљ коме су стално бивали све ближи — наиме, да напишу историју о појављивању Божјег Сина који ће откупити човечанство“ (Theopneusty—The Plenary Inspiration of the Holy Scriptures).

ШТА БИСТЕ ВИ РЕКЛИ? Постоји ли нека друга књига коју је више од 15 векова писало око 40 различитих особа и која је потпуно складна? Или се то може рећи само за Свето писмо?