КАДА се приближава Божић, у песмама, филмовима и телевизијским емисијама промовише се радосно, празнично расположење. Шта би по вашем мишљењу требало да буде главна одлика божићног расположења? Да ли је то

• сећање на Исуса Христа?

• радост давања?

• помагање другима?

• окупљање породице?

• мир међу људима?

Као што се види из цитираних речи гувернера Хенрија, многи који прослављају Божић не успевају да постигну ниједан од тих циљева током празника. Време Божића обично карактеришу журба, стрес и поврх свега трошење новца. Да ли је онда немогуће доживети радост и љубав који би требало да буду обележје Божића?

Библија нас управо подстиче да се сећамо Исуса Христа, да радо дајемо, да помажемо другима и да проводимо време с породицом. Такође нас поучава да будемо мирољубиви. У овој серији чланака нећемо говорити о томе зашто неки не славе Божић,a већ ћемо одговорити на следећа питања:

• Шта неки мисле, због чега треба славити Божић?

• Зашто њихова очекивања у време Божића остају неиспуњена?

• Која библијска начела су помогла милионима да пронађу нешто боље од Божића?

Због чега неки славе Божић?

Неки скрећу пажњу на то да је Божић празник у част Исусу. Они га прослављају у знак сећања на његово рођење.

Зашто очекивања остају неиспуњена?

Популарне празничне песме и многи божићни обичаји често немају никакве везе са Исусом Христом. Милиони људи који славе овај празник заправо немају веру у Исуса, а неки чак уопште не верују да је он постојао. У данашњем потрошачком друштву, Божић је постао празник који продаје робу, а не време када се људи сећају Исуса.

Која библијска начела могу помоћи?

„Син човечји [је] дошао [...] да свој живот да као откупнину за многе“ (Марко 10:45). Речи које су цитиране у уводу чланка Исус очигледно није изговорио на свој рођендан већ вече уочи своје смрти. Тада је увео једноставну прославу у знак сећања на своју смрт. Зашто би Исус желео да се његови следбеници сећају његове смрти а не његовог рођења? Зато што Исусова откупна жртва пружа прилику послушним људима да живе вечно. „Плата за грех је смрт“, каже Библија, „а Божји дар је вечни живот преко Христа Исуса, нашег Господа“ (Римљанима 6:23). Зато се сваке године, на годишњицу Исусове смрти, његови следбеници присећају њега као ’спаситеља света‘, а не као беспомоћне бебе (Јован 4:42).

„Христ [је] пропатио за вас и оставио вам пример како да у свему идете његовим стопама“ (1. Петрова 2:21). Да бисмо се сетили Исуса и исказали му част, треба да проучавамо пример који је он пружио као савршен, мудар човек. Добро је да дубоко размишљамо о самилости и стрпљењу које је показивао, као и о његовој храбрости да чини оно што је исправно. Трудимо се да га опонашамо у свакодневном животу.

„Краљевска власт над светом сада припада нашем Господу и његовом Христу, и он ће краљевати у сву вечност“ (Откривење 11:15). Док се присећамо Исуса Христа, размишљајмо о томе шта он чини сада. Он је небески Краљ. У једном пророчанству у Божјој Речи за Исуса се каже: „По правди ће судити сиромашнима, праведно ће укоравати бранећи кротке на земљи“ (Исаија 11:4). Такве привлачне особине могу да красе једног моћног Владара а не новорођенче.

Због чега неки славе Божић?

Као што је Исус рекао, срећан је и онај ко даје и онај ко прима. У жељи да осете такву радост, многи давање поклона сматрају најважнијом одликом Божића. Једно истраживање је показало да су чак и током прошлогодишње економске кризе породице у Ирској рачунале да ће на божићне поклоне у просеку потрошити преко 500 евра.

Зашто очекивања остају неиспуњена?

Има људи који мисле да давање поклона за Божић доноси више стреса него радости. Како је то могуће? Многи су под притиском да купе поклоне које не могу приуштити. Пошто сви купују у исто време, настају гужве и дуги редови, због чега многи постају раздражљиви.

Која библијска начела могу помоћи?

„Дајте“, рекао је Исусa (Лука 6:38). Он није мислио да поклони треба да се дају само у одређено доба године када се од људи то очекује. Исус је подстицао своје следбенике да им давање постане навика, део живота.

„Нека свако учини како је одлучио у срцу, не нерадо или на силу, јер Бог воли онога ко радосно даје“ (2. Коринћанима 9:7). Према једном библијском приручнику, суштина савета који је дао апостол Павле јесте у томе да се „ништа не треба давати ’на силу‘, као да смо приморани на то“. Онај ко „радосно даје“ не осећа обавезу да одређени поклон да одређеној особи у одређено време — на шта се најчешће своди божићно даривање.

„Давање је нарочито добродошло ако неко даје спремно. Од свакога се очекује да даје оно што има, а не оно што нема“ (2. Коринћанима 8:12). Бог не тражи од хришћана да се задужују како би купили скупе поклоне. Напротив, ако особа даје „оно што има“, њено давање ће у Божјим очима бити „нарочито добродошло“, а не само нешто прихватљиво. То је заиста у правој супротности са поруком „купи сада, плати касније“, која често прожима рекламе током празника.

Због чега неки славе Божић?

Неки желе да опонашају Исуса који је помагао сиромашнима, болеснима и намученима. Они сматрају да је најбоље време за то Божић, када добротворне установе обично у већој мери сакупљају прилоге.

Зашто очекивања остају неиспуњена?

Током празника су многи људи превише заокупљени куповином, забавом и посећивањем пријатеља и породице. Због тога им преостаје мало времена, снаге и новца да се посвете сиромашнима и угроженима, осим што можда дају новчани прилог за њих.

Која библијска начела могу помоћи?

„Не ускрати добра онима којима је потребно, кад руком својом то можеш учинити“ (Пословице 3:27). Људи који су сиромашни, гладни или их погађају друге невоље не пате само у време Божића. Ако запазимо да је некоме потребна помоћ а ми му „руком својом“ можемо помоћи, зашто бисмо чекали неки празник? Добра и самилосна дела ће бити награђена.

„Сваког првог дана у недељи нека свако од вас у свом дому ставља на страну и скупља колико може“ (1. Коринћанима 16:2). Апостол Павле је овај савет дао првим хришћанима који су желели да помогну сиромашнима. Можемо ли ’стављати на страну‘, то јест издвајати новац који ћемо редовно давати појединцима или некој организацији која ће то мудро употребити? На тај начин ћемо у складу с нашим могућностима бринути о онима којима је потребна помоћ.

„Не заборављајте чинити добро и делити с другима, јер се таквим жртвама угађа Богу“ (Јеврејима 13:16). Занимљиво је да поред тога што ’делимо с другима‘, треба и да ’чинимо добро‘, то јест да им помажемо. На пример, мудри родитељи уче децу да помажу старијима око свакодневних послова и да охрабре болесне тако што би им написала неку лепу реч, посетила их или позвала телефоном. Такође их подстичу да се друже с децом која су сиромашна или хендикепирана. Деца тако уче да буду добра и великодушна целе године.

Због чега неки славе Божић?

Пошто су сви Израелци били потомци Јакова, то јест Израела, сви су они били „браћа“, чланови једне породице. Када су се окупљали током празника у Јерусалиму, то је било „добро“ и „дивно“. Попут њих, многе породице једва чекају да се окупе и проведу пријатно време за Божић.

Зашто очекивања остају неиспуњена?

У једној енциклопедији стоји: „Породичне размирице које се током године гурају под тепих често избију на површину када се породица окупи у време празника“ (Encyclopedia of Christmas and New Year’s Celebrations).

Која библијска начела могу помоћи?

’Узвраћајте својим родитељима и дедовима и бакама за оно што су вам пружили‘ (1. Тимотеју 5:4). Колико год је то могуће, треба да редовно посећујемо рођаке. Чак и ако живе далеко, можемо често бити у контакту. Зашто им не бисмо написали писмо, позвали их телефоном или се дописивали путем интернета? Редовна комуникација помаже да се несугласице сведу на минимум.

„Тесно [вам је] у вашим срцима [...] широм отворите своје срце“ (2. Коринћанима 6:12, 13). Рођаци које виђамо само једном годишње брзо могу постати странци — нарочито деци. Понекад деца мисле да имају мало тога заједничког с баком и деком или даљим рођацима. Родитељи се могу побринути да цела породица проводи време са старијим рођацима и тако подстаћи децу да ’отворе срце‘ према њима.a Деца која су навикла да буду у таквом друштву обично су саосећајнија и више цене оне који су старији.

„Реч у право време — како је добра!“ (Пословице 15:23). Како можемо спречити да несугласице и нерешена питања доведу до затегнутих односа у породици? Један начин је да бирамо „право време“ када ћемо разговарати о проблемима који се морају решити. Уколико путем редовне комуникације одржавамо добре односе, биће нам лакше да приђемо неком од рођака и разговарамо о насталом проблему. Тако ће време када је породица на окупу увек бити „добро“ и „дивно“.

Због чега неки славе Божић?

Сваке године, папа и друге верске вође упућују поруку мира, у нади да ће се у време Божића испунити анђеоска објава: „На земљи мир међу људима који су [Богу] по вољи.“ Неки у то време одлазе на посебна ходочашћа.

Зашто очекивања остају неиспуњена?

Мир у време Божића је у најбољем случају само привремен. На пример, у децембру 1914, док је Европа била захваћена Првим светским ратом, британски и немачки војници су изашли из ровова и прославили заједно Божић. Делили су храну, пиће и цигарете. Чак су играли фудбал. Међутим, то примирје је било кратког века. Један Британац је у писму које је послао са фронта написао шта му је рекао један Немац: „Данас смо у миру. Сутра ћеш се ти борити за своју земљу, а ја за своју.“

Која библијска начела могу помоћи?

„Родило [нам се] дете [...] Име ће му бити [...] Кнез Мира. Надалеко ће се простирати његова кнежевска власт и миру неће бити краја“ (Исаија 9:6, 7). Ово пророчанство о Исусу је заиста утешно. Исусово рођење на земљи не треба да донесе само један дан мира у години. Као небески Владар, он ће успоставити прави мир који неће имати краја.

„Посредством мене [Исуса] имате мир. У свету имате невољу, али будите храбри, ја сам победио свет“ (Јован 16:33). Исус и данас помаже својим следбеницима да живе у миру. Истина је да хришћани доживљавају невоље. Али захваљујући библијској поуци, они разумеју зашто постоји патња и уверени су да ће Исус донети трајни мир. Зато имају унутрашње спокојство.

Јеховини сведоци поступају по Исусовим учењима и живе у миру — без обзира на то које су националности, боје коже, порекла или којим језиком говоре. У то се можете и сами уверити ако одете на њихов састанак у Дворани Краљевства. Можда ћете се попут многих сложити да међу њима влада прави мир, мир који Божић никада не може пружити.

МИЛИОНИ хришћана не желе да славе Божић. Шта они мисле о тој одлуци? Да ли имају утисак да нешто пропуштају? Да ли је њиховој деци нешто ускраћено? Прочитајте шта су Јеховини сведоци из разних земаља рекли.

Сећање на Исуса Христа. „Пре него што сам постала Јеховин сведок ретко сам одлазила у цркву. Ако бих и отишла, било је то само у време Божића или Ускрса. Па ипак, ни онда нисам много размишљала о Исусу Христу. Сада више не славим Божић али зато посећујем хришћанске састанке два пута седмично и чак поучавам друге ономе што Библија говори о Исусу“ (ИВ, АУСТРАЛИЈА).

Радост давања. „Највише се обрадујем кад ме неко изненади поклоном. Волим изненађења! Такође волим да некоме напишем писамце или нацртам нешто јер смо онда срећни и он и ја“ (РУБЕН, СЕВЕРНА ИРСКА).

Помагање другима. „Волимо да спремимо оброк за болесне. Понекад им однесемо цвеће, колач или мали поклон да их развеселимо. Уживамо у томе и драго нам је што их можемо посећивати у току целе године“ (ЕМИЛИ, АУСТРАЛИЈА).

Окупљање породице. „Када се наша шира породица окупи, деца у опуштеној атмосфери могу да се зближе са теткама, течама, браћом, сестрама и осталим рођацима. Пошто се не окупљамо само одређеног датума, нисмо под притиском и наши рођаци знају да их посећујемо зато што их волимо“ (ВЕНДИ, КАЈМАНСКА ОСТРВА).

Мир. „У време Божића, изгледа да има толико посла да мало ко размишља о миру. Сазнала сам шта Библија обећава људима и зато имам мир у срцу. Знам да ће моја деца имати дивну будућност“ (САНДРА, ШПАНИЈА).