1-3. (а) Зашто је Исус Навин добар пример особе која је у животу донела исправну одлуку? (б) Шта треба да имамо на уму када доносимо неке одлуке?

„МОЖЕШ да бираш“ — како то лепо звучи. Човек који има могућност да бира у извесној мери може утицати на то у ком ће правцу тећи његов живот. То је као кад неко иде путем и дође до места на ком се тај пут рачва. Којим ће путем наставити? Вероватно ће изабрати пут који ће га брже довести до циља.

² Многе библијске личности су се налазиле у сличној ситуацији. На пример, Каин је морао да бира да ли ће попустити свом гневу или ће га контролисати (Пост. 4:6, 7). Исус Навин је морао да изабере да ли ће служити истинитом Богу или лажним боговима (Ис. Нав. 24:15). Његов циљ је био да остане близак са Јеховом и зато је изабрао пут који га је водио у том правцу. Каин није имао тај циљ и изабрао је пут који га је још више удаљио од Јехове.

³ Вероватно ћемо се и ми некада наћи на некој животној раскрсници. Тада треба да имамо на уму да је наш циљ да прославимо Јехову у свему што радимо и да ничему не дозволимо да нас удаљи од њега. (Прочитати Јеврејима 3:12.) У овом, као и у следећем чланку, размотрићемо седам подручја живота на којима не смемо дозволити ничему да нас удаљи од Јехове.

ПОСАО И КАРИЈЕРА

4. Зашто је посао важан део нашег живота?

⁴ Прави хришћани имају обавезу да издржавају себе и своју породицу. У Библији се каже да је онај ко се не брине за своје укућане гори од неверника (2. Сол. 3:10; 1. Тим. 5:8). Зато је посао важан део нашег живота, али ако нисмо опрезни, посао и каријера нас могу удаљити од Јехове. Како?

5. О чему треба да размишљамо пре него што прихватимо неки посао?

⁵ Претпоставимо да тражимо посао. Уколико живимо у земљи у којој је тешко доћи до посла, можда смо у искушењу да прихватимо прво што нам се понуди. Али шта ако на основу библијских начела видимо да тај посао није за нас? Или шта ако нам одузима много времена тако да не можемо да долазимо на састанке или да проводимо време са својом породицом? Да ли треба да прихватимо тај посао сматрајући да је боље ишта него ништа? Немојмо заборавити да се можемо удаљити од Јехове ако изаберемо погрешан пут (Јевр. 2:1). Како онда можемо донети исправне одлуке било да тражимо посао или да желимо да га променимо?

6, 7. (а) Које циљеве неко може имати када је реч о послу? (б) Који циљ ће нас приближити Јехови и зашто?

⁶ Као што смо раније споменули, задржимо у мислима свој циљ. Питајмо се: ’Шта очекујем од тог посла?‘ Ако нам је главни циљ да себи и својој породици омогућимо да служимо Јехови, он ће нас у томе и подржати (Мат. 6:33). Јехова зна како да нам помогне када изненада изгубимо посао или западнемо у финансијску кризу (Ис. 59:1). Он „зна како да људе који су му одани избави из кушње“ (2. Петр. 2:9).

⁷ Али шта ако нам је циљ да се обогатимо? Можда ћемо у томе и успети. Међутим, немојмо заборавити да тај „успех“ има своју цену, а она је често превисока. (Прочитати 1. Тимотеју 6:9, 10.) Сигурно ћемо се удаљити од Јехове ако нам новац и каријера постану најважнији у животу.

8, 9. О чему родитељи треба да размисле када је реч о њиховом ставу према послу? Објасни.

⁸ Ако си родитељ, размисли какав пример дајеш својој деци. Шта она мисле да ти је најважније у животу — посао или близак однос са Јеховом? Ако виде да велики нагласак стављаш на углед и богатство, да ли ће можда и она поћи тим лошим путем? Да ли ће можда изгубити поштовање према теби као родитељу? Једна млада сестра каже: „Откад знам за себе, мој отац је преокупиран послом. У почетку је изгледало да толико ради јер жели да његова породица има оно што је најбоље. Хтео је да будемо добро збринути. Али у задње време се нешто променило. Све више ради и затим доноси кући скупе ствари које нам нису неопходне. Зато смо постали познати као породица која има доста новца, а не као она која подстиче друге да служе Јехови. Више би ми значила његова подршка у духовном погледу него његов новац.“

⁹ Родитељи, немојте дозволити да се због посла удаљите од Јехове. Својим примером покажите деци да заиста верујете да је пријатељство са Јеховом много важније од новца (Мат. 5:3).

10. О чему једна млада особа треба да размишља пре него што изабере посао којим ће се бавити?

¹⁰ Ако си млада особа која размишља о томе чиме ће се бавити кад одрасте, како можеш донети добру одлуку? Као што смо већ видели, твоја одлука ће зависити од тога шта желиш у животу. Да ли ће ти школовање и запослење омогућити да више учиниш за Јехову или ће те удаљити од њега? (2. Тим. 4:10). Да ли желиш да будеш попут људи у свету чија срећа зависи од тога колико им је дебео новчаник? Или желиш да имаш поуздање у Јехову какво је имао Давид, који је рекао: „Млад сам био и остарео сам, али нисам видео праведника остављеног, ни децу његову хлеб да просе“ (Пс. 37:25). Можемо да бирамо којим ћемо путем кренути. Али немојмо заборавити да ће нас један од њих удаљити од Јехове, а други ће нам омогућити најбољи живот који човек може имати. (Прочитати Пословице 10:22 и Малахију 3:10.) Који ћеш пут ти изабрати?a

РЕКРЕАЦИЈА И ЗАБАВА

11. Шта Библија каже о забави и рекреацији и шта не смемо заборавити?

¹¹ У Библији се не осуђује разонода, нити се каже да је то губљење времена. Апостол Павле је написао Тимотеју да вежбање може бити корисно (1. Тим. 4:8). Библија чак каже да постоји време „кад се смеје“ и „време кад се игра“ и препоручује нам да се довољно одмарамо (Проп. 3:4; 4:6). Међутим, уколико нисмо опрезни, рекреација и забава нас могу удаљити од Јехове. Како? Опасност лежи у томе какву забаву бирамо и колико времена трошимо на њу.

12. О чему треба да размислимо пре него што изаберемо неки облик забаве и рекреације?

¹² Као прво, размислимо о томе какву рекреацију и забаву треба да изаберемо. Сасвим сигурно постоје добри облици забаве. Међутим, много тога што се нуди јесте оно што Бог мрзи, укључујући и насиље, спиритизам и полни неморал. Зато треба добро да размислимо какву ћемо забаву изабрати. Како ће то утицати на нас? Да ли ће то у нама пробудити агресивност, такмичарски дух или национализам? (Посл. 3:31). Да ли је то скупа забава? Да ли би се други могли саблазнити? (Римљ. 14:21). С каквим људима ћемо доћи у контакт? (Посл. 13:20). Да ли нас наводи да чинимо зло? (Јак. 1:14, 15).

13, 14. Зашто треба да размислимо колико времена трошимо на разоноду?

¹³ Треба да узмемо у обзир и колико нам времена одузима забава и рекреација. Питајмо се: ’Да ли на разоноду трошим толико времена да ми не остаје скоро ништа за службу проповедања и састанке?‘ Ако много времена посветиш забави и рекреацији, нећеш баш много у њима уживати. Заправо, више уживају у забави они који у њој не претерују. Зашто? Зато што знају да су предност дали најважнијим стварима, тако да се могу опустити без осећаја кривице. (Прочитати Филипљанима 1:10, 11.)

¹⁴ Иако можда изгледа да је забавно проводити толико времена у рекреацији, то нас може удаљити од Јехове. Једна двадесетогодишња сестра која се зове Ким осетила је то на својој кожи. „Ишла сам на сва дружења“, каже она. „Сваког викенда, од петка до недеље, било је неких дешавања. Међутим, схватила сам да има много важнијих ствари којима треба да посветим пажњу. На пример, пошто сам пионир, ујутру устајем у шест сати да бих ишла у службу проповедања, тако да не могу да остајем на забавама до један или два ујутру. Знам да нису сва дружења лоша, али она могу представљати велику сметњу.“ Она је схватила да на такве забаве не сме трошити превише времена.

15. Како родитељи могу помоћи својој деци да уживају у доброј забави?

¹⁵ Родитељи треба да се у материјалном, духовном и емоционалном погледу старају за своју децу. То такође значи да треба да се побрину за то да њихова деца уживају у слободном времену. Ако сте родитељи, немојте бити они који кваре расположење и сматрају да је сваки вид забаве лош. У исто време, чувајте се лоших утицаја (1. Кор. 5:6). Ако мало размислите, успећете да нађете нешто у чему ће цела ваша породица заиста уживати.b Тако ћете ви и ваша деца изабрати пут који ће вас приближити Јехови.

ПОРОДИЧНИ ОДНОСИ

16, 17. У каквој су се ситуацији нашли многи родитељи и на основу чега знамо да Јехова разуме њихов бол?

¹⁶ Веза између родитеља и детета је толико јака да је Јехова користио управо тај однос да би показао какву љубав осећа према свом народу (Ис. 49:15). Зато је сасвим нормално да неко буде веома тужан када неки члан породице напусти Јехову. „Била сам очајна“, каже једна сестра чија је ћерка искључена. „Питала сам се зашто је напустила Јехову. Мислила сам да сам ја крива за то.“

¹⁷ Јехова зна колико је то болно. И он сам је ’осетио бол у срцу‘ када му је први човек окренуо леђа, а касније и већина људи која је живела пре Потопа (Пост. 6:5, 6). Они који тако нешто нису доживели вероватно не могу разумети колики је то бол. Међутим, не би било мудро да дозволимо да се удаљимо од Јехове зато што је неки члан наше породице искључен. Како да онда савладамо тугу која настаје кад неки члан породице напусти Јехову?

18. Зашто родитељи не треба да криве себе ако дете напусти Јехову?

¹⁸ Немојте кривити себе за оно што се догодило. Свака крштена особа мора „носити свој терет“ и одлучити да ли ће служити Јехови (Гал. 6:5). На крају крајева, Јехова сматра преступника, а не вас, одговорним за одлуку коју је донео (Језек. 18:20). Немојте ни друге кривити. Поштујте начин на који Јехова дисциплинује свој народ. Одупирите се Ђаволу, а не старешинама које штите скупштину (1. Петр. 5:8, 9).

19, 20. (а) Како родитељи којима су деца искључена могу савладати своју тугу? (б) Чему треба да се надају?

¹⁹ Шта ће се догодити ако се љутимо на Јехову због онога што се десило нашем детету? То ће нас удаљити од Јехове. У суштини, тај члан породице треба да види да нам је Јехова важнији од свега — па чак и од породичних веза. Зато, да бисмо савладали тугу, трудимо се да сачувамо добар однос са Јеховом. Немојмо се изоловати од браће и сестара који верно служе Јехови (Посл. 18:1). Молимо се Јехови и искрено му рецимо како се осећамо (Пс. 62:7, 8). Немојмо тражити изговоре да бисмо контактирали са искљученим чланом породице, на пример преко мејла (1. Кор. 5:11). Будимо заокупљени духовним стварима (1. Кор. 15:58). Сестра коју смо раније цитирали каже: „Знам да морам да останем активна у служби и да останем духовно јака да бих могла да помогнем својој ћерки кад се врати Јехови.“

²⁰ Библија каже да се љубав ’свему нада‘ (1. Кор. 13:4, 7). Зато није погрешно надати се да ће се вољена особа вратити Јехови. Сваке године се многи који су искључени покају и врате у Јеховину организацију. Јехови је драго што су се покајали и ’спреман је да им опрости‘ (Пс. 86:5).

ДОНОСИМО МУДРЕ ОДЛУКЕ

21, 22. Какве одлуке у животу желиш да доносиш?

²¹ Јехова је људима дао слободну вољу. (Прочитати Поновљене законе 30:19, 20.) Али уз ту слободу иде и одговорност. Сваки Божји слуга треба да се запита: ’Којим путем ја идем? Да ли сам дозволио да ме посао и каријера, рекреација и забава или породични односи удаље од Јехове?‘

²² Јехова ће увек волети свој народ. Међутим, ми се можемо удаљити од њега ако кренемо погрешним путем (Римљ. 8:38, 39). Али то не треба да се деси! Чврсто решимо да не дозволимо никоме и ничему да нас удаљи од Јехове. У следећем чланку ћемо говорити о још неким стварима којима не смемо дозволити да нас удаље од Јехове.

1, 2. (а) Како Сатана покушава да заведе људе? (б) Шта ће нам помоћи да се приближимо Богу?

ЈЕХОВА БОГ је створио људе са потребом да буду присни с њим. Али Сатана би хтео да мислимо да нам Јехова није потребан. То је лаж коју Сатана протура још откад је преварио Еву у еденском врту (Пост. 3:4-6). Од тада многи сматрају да им Бог није потребан.

² Али ми не морамо упасти у ту Сатанину замку. „Његове намере [нам] нису непознате“ (2. Кор. 2:11). Сатана покушава да нас наведе да донесемо одлуке због којих ћемо се удаљити од Јехове. У претходном чланку смо видели како можемо доносити мудре одлуке што се тиче посла, забаве и породичних односа. У овом чланку ћемо говорити о исправним одлукама када је реч о техници, здрављу, новцу и поносу. Такве одлуке ће нам помоћи да се ’приближимо Богу‘ (Јак. 4:8).

ТЕХНИКА

3. С којом сврхом се могу користити компјутери и слични електронски уређаји?

³ Широм света људи све више користе компјутере и друге електронске уређаје. Ти уређаји су веома практични ако се употребљавају за паметне ствари. Али у супротном, могли би нас удаљити од нашег небеског Оца. Узмимо као пример компјутере. Часопис који управо читаш написан је и штампан помоћу компјутера. Компјутери нам омогућују да нешто истражујемо, да комуницирамо са другима и да се забавимо. Међутим, могло би се десити да постанемо опседнути њима. Рекламе убеђују људе да морају имати најновије моделе. Један младић је толико желео један таблет рачунар да је продао свој бубрег да би га купио. Стварно жалосно!

4. Како је један брат ограничио себи коришћење компјутера?

⁴ Још је горе дозволити да такви уређаји наруше наш добар однос с Јеховом. „Знам да Библија каже да треба да ’искупљујемо време‘ за духовне ствари“, каже Џон, један брат који има скоро 30 година.a „Али када је реч о компјутерима, ја сам себи најгори непријатељ.“ Често је био на интернету до касно увече. „Што сам био уморнији то ми је било теже да прекинем четовање или гледање видео-клипова, од којих неки баш и нису били за хришћане“, каже он. Желео је да промени ту навику и зато је програмирао компјутер да се угаси у време када би требало да оде на спавање. (Прочитати Ефешанима 5:15, 16.)

5, 6. (а) Које одговорности родитељи имају према својој деци? (б) Како се родитељи могу постарати да њихова деца имају добро друштво?

⁵ Родитељи, не морате да контролишете све што ваша деца раде, али морате да водите рачуна како користе компјутер. Немојте им дозволити да посећују неморалне или спиритистичке веб-сајтове, да играју насилне игрице или да буду у контакту са злим људима. Ако им дозволите да раде шта хоће само да вам не би досађивала, она могу закључити да у томе што раде нема ничег лошег. Ви као родитељи морате заштитити своју малу децу, као и тинејџере, од свега што би их могло удаљити од Јехове. Чак и животиње штите своје младунце од опасности. Замислите само шта би медведица урадила када би неко угрозио њене младунце. (Упоредити са Осијом 13:8.)

⁶ Помозите својој деци да се друже са узорним хришћанима, и млађима и старијима. И не заборавите да она треба да проводе време првенствено са вама! Зато нађите времена да се играте, шалите и да нешто заједно радите. То ће свима вама помоћи да се ’приближите Богу‘.b

ЗДРАВЉЕ

7. Зашто сви желимо да будемо здрави?

⁷ „Како си?“ Ово питање нас често подсећа на сурову реалност. Будући да су наши прародитељи дозволили Сатани да их удаљи од Јехове, сви смо подложни болестима. Сатани иде на руку када смо болесни, јер нам је тада теже да служимо Јехови. А ако умремо, онда му уопште не можемо служити (Пс. 115:17). Зато је нормално што желимо да учинимо нешто добро за своје здравље.c Треба да нам буде важно и здравље наше браће и сестара.

8, 9. (а) Како да избегнемо претеривање када је реч о бризи за здравље? (б) Зашто је добро да будемо радосни?

⁸ Међутим, не смемо да у томе претерујемо. Неки толико рекламирају одређени начин исхране, лечења или неке производе, да томе посвећују више времена него проповедању добре вести о Божјем Краљевству. Можда заиста верују да тако помажу другима. Па ипак, не би било у реду да такве производе или козметичке препарате рекламирамо пре или после састанака у Дворани Краљевства или на конгресима. Зашто?

⁹ Ми се састајемо да бисмо разговарали о духовним стварима што доприноси нашој радости, која је плод Божјег светог духа (Гал. 5:22). Ако бисмо на састанцима давали другима савете о здрављу или о неким производима, било да су то тражили од нас или нису, могли бисмо им одвући пажњу од духовних ствари или чак одузети радост (Римљ. 14:17). Нека свако сам за себе одлучи како ће се бринути о свом здрављу. Осим тога, нико нема решење за све болести. Чак и најбољи доктори старе, оболевају и на крају умиру. И то што се претерано бринемо о свом здрављу не може нам продужити живот (Лука 12:25). Али Библија каже да „весело срце делује добро као лек“ (Посл. 17:22).

10. (а) Шта некога чини лепим у Јеховиним очима? (б) Када ћемо бити потпуно здрави?

¹⁰ Слично томе, сасвим је на месту да обраћамо пажњу на свој изглед. Али нема потребе да се толико трудимо да избришемо све знаке старења. Оно треба да буде показатељ зрелости, достојанства и унутрашње лепоте. На пример, у Библији се каже: „Седа је коса предивна круна кад се налази на путу праведности“ (Посл. 16:31). Тако Јехова гледа на нас, па тако и ми треба да гледамо на себе. (Прочитати 1. Петрову 3:3, 4.) Зато не би било паметно да се излажемо непотребним ризицима и потенцијално опасним хируршким захватима само да бисмо боље изгледали. „Радост Јеховина“ је извор праве лепоте која зрачи изнутра, без обзира на године или здравствено стање (Нем. 8:10). Тек ћемо у новом свету бити млади, лепи и потпуно здрави (Јов 33:25; Ис. 33:24). А до тада треба да мудро доносимо одлуке и да се уздамо у Јеховина обећања. То ће нам помоћи да се радујемо животу и да се не оптерећујемо превише својим здрављем (1. Тим. 4:8).

НОВАЦ

11. Како новац може постати замка?

¹¹ Новац није зло, нити је лоше бавити се поштеним послом (Проп. 7:12; Лука 19:12, 13). Међутим, „љубав према новцу“ сигурно ће нас удаљити од Јехове (1. Тим. 6:9, 10). „Бриге овог света“, то јест претерана брига око тога како ћемо обезбедити основне ствари за живот, могу негативно утицати на нашу духовност. Исто се односи и на „заводљиво богатство“, то јест мишљење да богатство доноси праву срећу и сигурност (Мат. 13:22). Исус је јасно рекао да „нико“ не може у исто време служити Богу и богатству (Мат. 6:24).

12. Које су финансијске замке данас уобичајене и како их можемо избећи?

¹² Искривљено гледиште о новцу може нас водити до погрешних поступака (Посл. 28:20). Неки су у жељи да се брзо обогате куповали срећке или су се укључили у пирамидална удружења, чак су на то навели и друге чланове скупштине. Други су били преварени понудом о нереално високој заради од неке инвестиције. Немојмо дозволити да због похлепе упаднемо у ту замку. Будимо разборити. Нико се није преко ноћи обогатио на поштен начин.

13. Какав став према новцу Јехова жели да имамо?

¹³ Када најпре тражимо „краљевство и Божју праведност“, Јехова ће благословити наш труд да обезбедимо оно што нам је заиста потребно (Мат. 6:33; Еф. 4:28). Он не жели да дремамо на састанцима зато што смо уморни од посла нити да за време састанака размишљамо о новцу. Међутим, многи људи у свету сматрају да само ако се посвете стицању новца могу себи обезбедити сигурну будућност и мирну старост. Врло често усмеравају своју децу да теже за истим циљем. Исус је рекао да је то неразумно. (Прочитати Луку 12:15-21.) Можда нас то подсећа на Гијезија, који је мислио да у исто време може да буде похлепан и да има добар однос с Јеховом (2. Краљ. 5:20-27).

14, 15. Зашто је немудро тражити сигурност у новцу? Наведи пример.

¹⁴ Неки орлови су се удавили када су покушали да ухвате рибу која је за њих била и сувише тешка. Може ли се нешто слично десити и некоме од нас? Један старешина који се зове Алекс каже да је веома штедљив и да чак води рачуна о томе колико ће шампона потрошити. Међутим, почео је да тргује акцијама на берзи, надајући се да ће му то омогућити да напусти посао и почне са пионирском службом. Детаљно је анализирао извештаје о понуди и потражњи на берзи. Своју уштеђевину, као и новац који је позајмио од брокера, уложио је у акције за које су аналитичари предвиђали да ће им вредност брзо скочити. Али вредност тих акција је нагло пала. Међутим, Алекс је решио да поврати свој новац мислећи да ће вредност акција поново порасти.

¹⁵ Месецима није могао ни о чему другом да размишља. Није могао да се концентрише на духовне ствари и патио је од несанице. Али вредност његових акција никада није порасла. Изгубио је сву уштеђевину и морао је да прода кућу. „Нанео сам велики бол својој породици“, каже он. Али је научио нешто важно. „Сада знам да ће се свако ко се узда у Сатанин свет горко разочарати“ (Посл. 11:28). Ако се уздамо у новац или у своју способност да га зарадимо, ми се заиста уздамо у ’бога овог света‘, Сатану (2. Кор. 4:4; 1. Тим. 6:17). Алекс је од тада поједноставио свој живот како би више времена проводио у служби проповедања. Због тога су и он и његова породица срећнији и приснији с Јеховом. (Прочитати Марка 10:29, 30.)

ПОНОС

16. На шта треба да будемо поносни, али шта се може десити ако превисоко мислимо о себи?

¹⁶ Нема ничег лошег у томе да будемо поносни што смо Јеховини сведоци (Јер. 9:24). Разумна мера самопоштовања помаже нам да доносимо добре одлуке и да не снижавамо своја морална мерила. Али морамо пазити да не постанемо поносни и да мислимо да смо паметнији од Јехове, јер би нас то могло удаљити од њега (Пс. 138:6; Римљ. 12:3).

17, 18. (а) Наведи примере понизних и поносних библијских личности. (б) Како један брат није дозволио да га понос удаљи од Јехове?

¹⁷ У Библији имамо примере и поносних и понизних људи. Краљ Давид је понизно тражио савете од Јехове и он га је зато благословио (Пс. 131:1-3). Али Јехова је понизио Навуходоносора и Валтасара јер су били поносни (Дан. 4:30-37; 5:22-30). И ми се данас можемо наћи у ситуацијама у којима ће бити испитана наша понизност. Рајан, 32-годишњи слуга помоћник, прешао је у једну нову скупштину. „Очекивао сам да убрзо будем наименован за старешину“, каже Рајан, „али прошло је годину дана и ништа се није десило.“ Да ли је постао љут или огорчен сматрајући да му старешине нису исказале дужно поштовање? Да ли је престао да долази на састанке и допустио да га понос удаљи од Јехове и његовог народа? Како би се ти поставио у таквој ситуацији?

¹⁸ „Читао сам у нашим публикацијама све што сам могао да нађем о неиспуњеним очекивањима“, каже Рајан (Посл. 13:12). „Схватио сам да морам да се научим стрпљењу и понизности. Морао сам да допустим Јехови да ме обликује.“ Рајан је почео да више размишља о томе како може помоћи другима у скупштини и људима које среће у служби проповедања. Убрзо је водио неколико напредних библијских студија. „Изненадио сам се када сам годину и по дана касније био наименован за старешину“, каже он. „Већ сам био престао да се оптерећујем тиме, јер сам заиста уживао у својој служби.“ (Прочитати Псалам 37:3, 4.)

ОСТАНИ БЛИЗАК С ЈЕХОВОМ

19, 20. (а) Шта можемо урадити како нас чак и ствари које су део свакодневице не би удаљиле од Јехове? (б) На кога се можемо угледати?

¹⁹ Све оно о чему смо разговарали у овом и претходном чланку има своје место у нашем животу. Ми смо поносни што смо Јеховине слуге. Можда имамо срећну породицу и добро здравље. Свесни смо да захваљујући послу и новцу можемо подмирити своје потребе. Знамо да нам рекреација прија и да електронски уређаји заиста могу бити корисни. Али ако за свим тим тежимо у погрешно време, у претераној мери или на начин који угрожава нашу духовност, могли бисмо се удаљити од Јехове.

²⁰ Сатана би, наравно, волео да се то деси. Али ми ипак можемо спречити да се тако нешто догоди нама или члановима наше породице (Посл. 22:3). Приближимо се Јехови и останимо блиски с њим. У Библији се говори о многима који су у томе успели. Енох и Ноје су ’ходили са истинитим Богом‘ (Пост. 5:22; 6:9). Мојсије је „остао постојан као да види Невидљивог“ (Јевр. 11:27). Исус је имао Божју подршку јер је увек чинио оно што је угодно његовом небеском Оцу (Јов. 8:29). Угледајмо се на њих. „Увек се радујте. Непрестано се молите. За све захваљујте“ (1. Сол. 5:16-18). И не дозволимо никоме и ничему да нас удаљи од Јехове!