Какав ћеш положај имати пред судском столицом?

„Кад дође Син човечји у слави својој, и сви свети анђели с њиме, тад ће он сести на престо славе своје“ (МАТЕЈ 25:31).

1-3. Какав разлог за оптимизам имамо у погледу правде?

’КРИВ ИЛИ НЕДУЖАН?‘ Многи се то питају док слушају извештаје о неком судском случају. Судије и чланови пороте могу покушавати да буду поштени, али да ли обично правда превагне? Ниси ли чуо о неправди и неправичности у судским процесима? Таква неправда није ништа ново, што видимо из Исусове илустрације у Луки 18:1-8.

² Какво год да је твоје искуство с људском правдом, запази Исусов закључак: „Како ли неће Бог право дати избранима својим који вапију дан и ноћ ...? Кажем вам да ће им он брзо правду дати. Али Син човечји кад дође, хоће ли он наћи веру на земљи?“

³ Да, Јехова ће се постарати да његове слуге коначно добију правду. Такође, и Исус је укључен, а нарочито сада јер живимо у ’последњим данима‘ садашњег злог система. Јехова ће ускоро употребити свог моћног Сина да избрише злоћу са земље (2. Тимотеју 3:1; 2. Солуњанима 1:7, 8; Откривење 19:11-16). О Исусовој улози ми можемо стећи увид из једне од последњих илустрација које је он дао, често називане параболом о овцама и јарцима.

4. Како смо разумели временски оквир параболе о овцама и јарцима, али зашто ћемо сада овој параболи посветити пажњу? (Пословице 4:18).

⁴ Дуго смо мислили да ова парабола описује Исусово седање као Краља 1914. године и доношење пресуда од тада — вечни живот за људе који се показују као овце, а трајна смрт за јарце. Али поновно осматрање ове параболе указује на једно исправљено разумевање њеног временског оквира и онога шта она илуструје. Ово разбистривање оснажује важност нашег проповедничког дела и значај реакције људи. Да бисмо сагледали темељ за то дубље разумевање ове параболе, осмотримо шта Библија износи о Јехови и Исусу, и као Краљевима и као Судијама.

Јехова као Врховни Судија

5, 6. Зашто је прикладно Јехову сматрати и Краљем и Судијом?

⁵ Јехова влада свемиром с влашћу над свиме. Пошто нема ни почетка нити краја, он је ’Цар вечности‘ (1. Тимотеју 1:17, Ча; Псалам 90:2, 4; Откривење 15:3). Он има ауторитет да доноси одредбе, то јест законе, и да их спроводи. Али његов ауторитет обухвата и да је Судија. Исаија 33:22 каже: ’Господ је наш судија, Господ нам законе даје, Господ је наш краљ; он је који нас спасава.‘

⁶ Божје слуге су дуго признавале Јехову за Судију случајева и спорних питања. На пример, након што је „судија целе земље“ одмерио доказ у вези са злоћом Содома и Гомора, он је и досудио да становници заслужују уништење и спровео ову праведну пресуду (Постање 18:20-34; Јов 34:10-12). Како то треба да нас увери да знамо да је Јехова праведни Судија који увек може извршити своје пресуде!

7. Како је Јехова деловао као Судија у поступању с Израелом?

⁷ У древном Израелу, Јехова је понекад директно доносио пресуду. Зар не би у то време био утешен сазнањем да један савршени Судија одлучује о стварима? (Левитска 24:10-16; Бројеви 15:32-36; 27:1-11). Бог је такође пружио „судске одлуке“ које су потпуно добре као стандарди за суђење (Левитска 25:18, 19, N W; Немија 9:13; Псалам 19:10, 11; 119:7, 75, 164; 147:19, 20). Он је ’Бог, судија свију‘, тако да смо сви ми обухваћени (Јеврејима 12:23, ДК).

8. Какву је повезану визију имао Данило?

⁸ Што се тиче ове ствари, ми имамо сведочанство „очевица“. Пророку Данилу је била дата једна визија о окрутним зверима које су представљале владавине то јест царства (Данило 7:1-8, 17). Он је додао: ’Постављаху се престоли. И старешина дана седе. Он имаше хаљину белу као снег‘ (Данило 7:9). Запази да је Данило видео престоља и то да „старешина дана [Јехова] седе“. Запитај се: ’Да ли је Данило овде био сведок тога да је Бог постао Краљ?‘

9. Које је једно значење ’седања‘ на престо? Дај примере.

⁹ Па, кад читамо да је неко „сео“ на престо, могли бисмо мислити да је он постао краљ, јер Библија понекад користи такав језик. На пример: „Кад се [Зимрије] закраљи и седе на престо свој, он ...“ (1. Краљевима 16:11; 2. Краљевима 10:30; 15:12; Јеремија 33:17). Једно месијанско пророчанство је рекло: „Он мора сести и владати на свом престолу.“ Дакле ’сести на престо‘ може имати значење постати краљ (Захарија 6:12, 13, N W). Јехова је описан као Краљ који седи на престолу (1. Краљевима 22:19, ДК; Исаија 6:1; Откривење 4:1-3). Он је „Цар вечности“. Ипак, док преузима један нови аспект суверенитета, за њега се може рећи да постаје Краљ, као да наново седа на свој престо (1. Летописа 16:1, 31, N W; Исаија 52:7, N W; Откривење 11:15-17; 15:3; 19:1, 2, 6, N W).

10. Која је била првенствена функција израелских краљева? Илуструј.

¹⁰ Али ту је једна кључна ствар: првенствена функција древних краљева била је да саслушавају случајеве и да доносе пресуде (Пословице 29:14). Сети се Соломонове мудре пресуде кад су две жене полагале право на исту бебу (1. Краљевима 3:16-28; 2. Летописа 9:8, ДК). Једна од његових управних зграда била је „трем престони, где суђаше“, која се такође називала „трем судски“ (1. Краљевима 7:7). Јерусалим је описан као место где су „пријестоли судски“ (Псалам 122:5, ДК). Очито, ’седање на престо‘ може такође значити и извршавање судске власти (Излазак 18:13; Пословице 20:8).

11, 12. (а) Шта обележава Јеховино седање, споменуто у 7. поглављу Данила? (б) Како други цитати поткрепљују то да Јехова седа да суди?

¹¹ Вратимо се сада на ону сцену у којој је Данило видео да „старешина дана седе“. Данило 7:10 (ДК) додаје: „Суд сједе, и књиге се отворише“. Да, Старешина дана је сео да би донео пресуду у погледу светске доминације и да просуди Сина човечјег као достојног да влада (Данило 7:13, 14). Затим читамо да „дође старешина дана и даде право свецима Свевишњега“, онима који су просуђени за прикладне да владају са Сином човечјим (Данило 7:22). На крају ’је сео суд‘ и донео неповољну пресуду за последњу светску силу (Данило 7:26, ДК).a

¹² Према томе, то што је Данило видео Бога да ’седа на престо‘ значило је Његов долазак да донесе пресуду. Раније, Давид је певао: ’Правду си [Јехова] моју подигао и одбранио ме, сео си на престо свој, судијо праведни‘ (Псалам 9:5, 8). А Јоил је писао: „Нек се прену народи и нек дођу у долину Јосафатску! Јер ћу онде свим околним народима суд отворити [ја, Јехова]“ (Јоил 3:12; упореди са Исаијом 16:5). И Исус и Павле били су у судским ситуацијама у којима је човек заседао да би саслушао случај и донео пресудуb (Јован 19:12-16; Дела апостолска 23:3; 25:6).

Исусов положај

13, 14. (а) Какво је засигурање имао Божји народ да ће Исус постати Краљ? (б) Када је Исус сео на свој престо, и у којем је смислу он владао од 33. н. е. надаље?

¹³ Јехова је и Краљ и Судија. А како стоје ствари с Исусом? Анђео који је објављивао његово рођење рекао је: „Даће му Господ, Бог, престо Давида, оца његова. ... И краљевство његово неће краја имати“ (Лука 1:32, 33). Исус ће бити трајни наследник давидског краљевања (2. Самуилова 7:12-16). Он ће владати с неба, јер је Давид рекао: ’Рече Господ [Јехова] Господу моме [Исусу]: „Седи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим.“ Силу скиптра твога Господ ће ти са Сиона дати: „Владај усред непријатеља својих!“‘ (Псалам 110:1-4).

¹⁴ Кад ће то бити? Док је био човек Исус није владао као Краљ (Јован 18:33-37). Године 33. н. е., он је умро, ускрснуо, и узашао на небо. Јеврејима 10:12 каже: „Он, пошто принесе само једну жртву за грехе, седе за свагда с десне стране Бога.“ Какву је власт Исус имао? ’[Бог] га постави себи с десне стране на небесима, над свим поглаварствима и властима и силама и господствима, ... и њега даде за врховног поглавара Цркве‘ (Ефесцима 1:20-22). Због тога што је Исус тада имао краљевску власт над хришћанима, Павле је могао писати како ’нас [Јехова] избави од власти таме и премести у краљевство Сина љубави своје‘ (Колошанима 1:13; 3:1).

15, 16. (а) Зашто кажемо да Исус није постао Краљ Божјег Краљевства године 33. н. е.? (б) Када је Исус започео да влада у Божјем Краљевству?

¹⁵ Међутим, у то време Исус није деловао као Краљ и Судија над народима. Он је седео одмах до Бога, чекајући време да делује као Краљ Божјег Краљевства. Павле је о њему писао: „Коме од анђела рече кад: ’Седи мени с десне стране, док не положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим‘“ (Јеврејима 1:13).

¹⁶ Јеховини сведоци су објавили доста доказа о томе да је Исусов период чекања истекао 1914, кад је постао владар Божјег Краљевства на невидљивим небесима. Откривење 11:15, 18 каже: „Пређе краљевство света на Господа нашега и на Христа његова, и он ће краљевати на векове векова.“ „Народи се прогневише, али дође и твој гнев.“ Да, народи су изразили гнев једни према другима током Првог светског рата (Лука 21:24). Ратови, земљотреси, болести, глади, и сличне ствари које гледамо од 1914. потврђују да Исус сада влада у Божјем Краљевству, и коначни крај света је близу (Матеј 24:3-14)

17. Које смо кључне ствари до сада утврдили?

¹⁷ Као један кратак преглед: за Бога се може рећи да седи на престолу као Краљ, али у другом смислу он може сести на своје престоље да би судио. Године 33. н. е., Исус је сео с Божје десне стране, и сада је он Краљ Краљевства. Али, да ли Исус, који сада влада као Краљ, такође служи и као Судија? И зашто то треба да нас интересује, поготово у овом времену?

18. Какав доказ постоји да ће Исус бити и Судија?

¹⁸ Јехова, који има право да именује судије, изабрао је Исуса као Судију који удовољава његовим мерилима. Исус је то показао кад је говорио о људима који постају духовно живи: „Отац не суди никоме него је све суђење дао Сину“ (Јован 5:22). Па ипак, Исусова судска улога иде и преко такве врсте суђења, јер је он судија живима и мртвима (Дела апостолска 10:42; 2. Тимотеју 4:1). Једном је Павле изјавио: „[Бог] је... одредио дан у који ће целоме свету судити по правди, преко човека [Исуса] кога утврди, о чему даде свима поуздан доказ, ускрснувши га из мртвих“ (Дела апостолска 17:31; Псалам 72:2-7).

19. Зашто је исправно говорити о Исусу да седа као Судија?

¹⁹ Јесмо ли на тај начин оправдани кад закључујемо да Исус седа на славни престо у тој специфичној улози Судије? Јесмо. Исус је рекао апостолима: ’Кад буде Син човечји у обновљењу свих ствари седео на престолу славе своје, сешћете и ви који за мном идете на дванаест престола и судити над дванаест колена Израиљевих‘ (Матеј 19:28). Иако је Исус сада Краљ Краљевства, његова даљња активност споменута у Матеју 19:28 обухватиће седење на престолу како би судио током Миленијума. У то време он ће судити читавом човечанству, праведном и неправедном (Дела апостолска 24:15). Корисно је имати ово на уму док обраћамо нашу пажњу на једну од Исусових парабола која је у вези с нашим временом и нашим животима.

Шта каже парабола?

20, 21. Шта су Исусови апостоли питали а што се односи на наше време, што доводи до ког питања?

²⁰ Кратко пре него што је Исус умро, његови апостоли су га питали: „Кажи нам кад ће то бити, и какав ће бити знак твога доласка и свршетка света?“ (Матеј 24:3). Исус је прорекао значајне развоје догађаја на земљи пре него што ’дође крај‘. Кратко пре тог краја, народи ће ’видети Сина човечјега како долази на облацима небеским са силом и славом великом‘ (Матеј 24:14, 29, 30).

²¹ Ипак, како ће људи из тих народа проћи кад Син човечји дође у својој слави? Хајде да то утврдимо из параболе о овцама и јарцима, која започиње речима: „Кад дође Син човечји у слави својој, и сви свети анђели с њиме, тад ће он сести на престо славе своје. Пред њим ће се сабрати сви народи“ (Матеј 25:31, 32).

22, 23. Које тачке указују да испуњење параболе о овцама и јарцима није започело 1914?

²² Да ли се ова парабола примењује на време кад је Исус сео с краљевском влашћу 1914, како смо то дуго разумевали? Па, Матеј 25:34 заиста говори о њему као о Краљу, дакле ова парабола логично налази примену од како је Исус постао Краљ 1914. Али какво је суђење он вршио убрзо након тога? То није било суђење ’свих народа‘. Уместо тога, он је обратио пажњу онима који су тврдили да сачињавају ’дом Божји‘ (1. Петрова 4:17). У складу с Малахијом 3:1-3, Исус, као Јеховин весник, судски је испитао помазане хришћане који су преостали на земљи. То је такође било време за судску осуду хришћанског света, који је лажно тврдио да је ’дом Божји‘c (Откривење 17:1, 2; 18:4-8). Ипак, ништа не указује да је у то време, или од тада, Исус сео да људе из свих народа коначно просуди као овце или као јарце.

²³ Уколико анализирамо Исусову активност у параболи, ми примећујемо да он коначно суди свим народима. Парабола не показује да би се такво суђење одвијало током једног продуженог раздобља од много година, као да би свака особа која умире током ових прошлих деценија била просуђивана да је достојна вечне смрти или вечног живота. Изгледа да је већина оних који су умрли у недавним деценијама отишла у заједнички гроб човечанства (Откривење 6:8; 20:13). Међутим, парабола описује време кад Исус суди људима из ’свих народа‘ који су тада живи и суочавају се са извршењем његове судске пресуде.

24. Када ће се парабола о овцама и јарцима испунити?

²⁴ Другим речима, парабола указује на будућност кад ће Син човечји доћи у својој слави. Он ће сести да суди људима који ће тада бити живи. Његова пресуда ће бити заснована на томе каквима су се они показали. У то време ’разлика измеђ’ праведнога и бездушника‘ биће јасно утврђена (Малахија 3:18). Стварно изрицање и извршавање пресуде биће спроведено у једном ограниченом времену. Исус ће донети праведне одлуке засноване на ономе што постаје очито у погледу појединаца. (Види такође 2. Коринћанима 5:10.)

25. Шта Матеј 25:31 описује кад говори о Сину човечјем како седа на свој славни престо?

²⁵ Онда, то значи да се Исусово ’седање на његов славни престо‘ ради суђења, споменуто у Матеју 25:31, примењује на будућност кад ће овај моћни Краљ сести да би изрекао и извршио пресуду над народима. Да, та сцена суђења која укључује Исуса у Матеју 25:31-33, 46 може се упоредити са сценом у 7. поглављу Данила, у којој је владајући Краљ, Старешина дана, сео да би извршио своју улогу као Судија.

26. Какво ново објашњење параболе на тај начин постаје очигледно?

²⁶ Разумевање параболе о овцама и јарцима на овај начин указује да је доношење пресуде за овце и јарце у будућности. Оно ће се десити након што ’невоља‘ споменута у Матеју 24:29, 30 провали и Син човечји „дође... у слави својој“. (Упореди с Марком 13:24-26.) Затим, кад читав зли систем буде на свом крају, Исус ће одржати суд и донети и извршити пресуду (Јован 5:30; 2. Солуњанима 1:7-10).

27. За које спознање о Исусовој завршној параболи треба да будемо заинтересовани?

²⁷ То појашњава наше разумевање временског оквира Исусове параболе, која показује када ће се судити овцама и јарцима. Али како то утиче на нас који ревно проповедамо добру вест о Краљевству? (Матеј 24:14). Чини ли то наше дело мање значајним, или доноси већу меру одговорности? Погледајмо у следећем чланку како се то тиче нас?

Каква је будућност за овце и јарце?

„Он ће [народе] одвојити једне од других, као што пастир одваја овце од јараца“ (МАТЕЈ 25:32, Ча).

1, 2. Зашто парабола о овцама и јарцима треба да нас интересује?

ИСУС ХРИСТ је несумњиво био највећи Учитељ на земљи (Јован 7:46). Једна од његових метода поучавања била је коришћење парабола, то јест поређења (Матеј 13:34, 35). Оне су биле једноставне а ипак снажне у преношењу дубоких духовних и пророчанских истина.

² У параболи о овцама и јарцима Исус је указао на време када ће он деловати у једном нарочитом својству: „Кад дође Син човечји у слави својој, и ...“ (Матеј 25:31). То треба да нас интересује јер је то поређење којим је Исус закључио свој одговор на питање: „Кажи нам кад ће то бити, и какав ће бити знак твога доласка и свршетка света?“ (Матеј 24:3). Али шта то значи за нас?

3. Шта је, раније у свом говору, Исус рекао да ће се десити одмах после почетка велике невоље?

³ Исус је прорекао упадљиве развоје догађаја који ће наступити ’одмах после‘ провале велике невоље, развоје догађаја које очекујемо. Он је рекао да ће се затим показати „знак Сина човечјега“. То ће јако погодити „сва племена на земљи“ која ће ’видети Сина човечјега како долази на облацима небеским са силом и славом великом‘. Заједно са Сином човечјим биће ’анђели његови‘ (Матеј 24:21, 29-31).a Шта је са параболом о овцама и јарцима? Савремене Библије смештају је у 25. поглавље, али она је део Исусовог одговора, и пружа даљње детаље у вези с његовим доласком у слави, и усредсређује се на његово суђење ’свим народима‘ (Матеј 25:32).

Ликови у параболи

4. Како се у уводу параболе о овцама и јарцима спомиње Исус, и ко још ступа на сцену?

⁴ Исус започиње своју параболу тако што каже: „Кад дође Син човечји“. Вероватно знаш ко је „Син човечји“. Писци јеванђеља су овај израз често примењивали на Исуса. Чак је и сам Исус то чинио, имајући без сумње на уму Данилову визију о ’некоме попут сина човечјега‘ ко је приступио Старешини дана да би примио ’власт, славу и краљевство‘ (Данило 7:13, 14; Матеј 26:63, 64; Марко 14:61, 62). Иако је Исус главна личност у овој параболи, он није једина. Раније у свом говору, како је наведено у Матеју 24:30, 31, он је рекао да ће кад Син човечји’дође са силом и славом великом‘, његови анђели играти важну улогу. Слично томе, парабола о овцама и јарцима приказује анђеле с Исусом кад он ’седа на свој славни престо‘ да би судио. (Упореди с Матејем 16:27.) Али Судија и његови анђели су на небу, стога, да ли се у параболи говори и о људима?

5. Како можемо идентификовати Исусову ’браћу‘?

⁵ Летимичан поглед на параболу открива три групе које треба да идентификујемо. Осим оваца и јараца, Син човечји придружује трећу групу чији је идентитет кључан за идентификовање оваца и јараца. Исус ову трећу групу назива својом духовном браћом (Матеј 25:40, 45). Они морају бити прави обожаваоци, јер је Исус рекао: „Ко год извршује вољу Оца мога ..., он ми је и брат и сестра и мати“ (Матеј 12:50; Јован 20:17). Још директније, Павле је писао о хришћанима који су део ’потомства Аврамовог‘ и који су Божји синови. Он је њих назвао Исусовом „браћом“ и ’заједничарима звања небескога‘ (Јеврејима 2:9–3:1; Галатима 3:26, 29).

6. Ко су ’најмањи‘ од Исусове браће?

⁶ Зашто је Исус поменуо ’најмање‘ од своје браће? Те речи понављају оно што су апостоли од њега чули раније. Кад је правио контраст између Јована Крститеља, који је умро пре Исуса и због тога имао земаљску наду, и оних који добијају небески живот, Исус је рекао: „Није се појавио [ниједан] већи од Јована Крститеља; али је и најмањи у краљевству небескоме већи од њега“ (Матеј 11:11). Можда су неки који су ишли на небо били истакнути у скупштини, попут апостола, док су други то били у мањој мери, али сви су они Исусова духовна браћа (Лука 16:10; 1. Коринћанима 15:9; Ефесцима 3:8; Јеврејима 8:11). Дакле, иако су неки изгледали незнатни на земљи, они су били његова браћа и требало се према њима одговарајуће поступати.

Ко су овце и јарци?

7, 8. Шта је Исус рекао о овцама, и шта дакле можемо закључити о њима?

⁷ У вези с просуђивањем оваца ми читамо: „Тада ће [Исус] рећи онима што му стоје с десне стране: Ходите благословени Оца мога, примите краљевство које вам је спремљено од постања света. Јер огладнех и дадосте ми да једем; ожеднех и напојисте ме; странац бејах и примисте ме; го бејах и оденусте ме; болестан бејах и походисте ме; у тамници бејах и дођосте к мени. Одговориће му тада праведници: Господе, кад те видесмо гладна и нахранисмо, или жедна и напојисмо? Кад ли те видесмо странца и примисмо, или гола и оденусмо? Кад ли те видесмо болесна или у тамници и дођосмо к теби? Одговориће им краљ: У истину вам кажем, кад год учинисте једноме од ове најмање браће, мени учинисте“ (Матеј 25:34-40, курзив наш).

⁸ Очигледно, овце које су просуђене достојнима да буду са Исусове десне стране части и наклоности представљају једну класу људи (Ефесцима 1:20; Јеврејима 1:3). Шта су они чинили и када? Исус каже да су му они љубазно, с поштовањем и великодушно дали храну, воду и одећу, помажући му кад је био болестан или у тамници. Кад овце кажу да то нису учиниле Исусу лично, он истиче да су они подржавали његову духовну браћу, остатак помазаних хришћана, и да су у том смислу то и њему учинили.

9. Зашто ова парабола нема примену током Миленијума?

⁹ Ова парабола не налази примену током Миленијума, јер помазаници тада неће бити људи који ће патити услед глади, жеђи, болести или утамничености. Међутим, многи од њих су то искусили током свршетка овог система ствари. Још откада је Сотона збачен доле на земљу, он је тај остатак учинио посебним предметом свог беса, излажући га изругивању, тортури и смрти (Откривење 12:17).

10, 11. (а) Зашто је неразумно мислити да би овце укључивале свакога ко учини неко љубазно дело Исусовој браћи? (б) Кога овце прикладно представљају?

¹⁰ Говори ли Исус да свако ко учини неку малу љубазност једном од његове браће, као што је понудити парче хлеба или чашу воде, испуњава услове да буде једна од ових оваца? Истина, испољавање таквих љубазности може одражавати људску љубазност, али заиста, изгледа да је у вези с овцама из ове параболе укључено много више. Тешко да је Исус мислио, на пример, на атеисте или свештенике који су случајно учинили неко љубазно дело једном од његове браће. Насупрот томе, Исус је овце двапут назвао ’праведницима‘ (Матеј 25:37, 46). Дакле овце морају бити особе које су током извесног раздобља притекле у помоћ Исусовој браћи — активно их подупирући — и које су испољиле веру до те мере да су задобиле праведан положај пред Богом.

¹¹ Током векова, многи су се, попут Аврама, радовали праведном положају (Јаков 2:21-23). Ноје, Аврам и други верни појединци рачунају се међу „друге овце“ које ће наследити живот у рају под Божјим Краљевством. У скорије време још су милиони прихватили право обожавање као друге овце и постали „једно стадо“ с помазаницима (Јован 10:16; Откривење 7:9). Ови са земаљском надом признају Исусову браћу за амбасадоре Краљевства и због тога им помажу — дословно и духовно. Исус рачуна као да је њему учињено оно што друге овце чине за његову браћу на земљи. Такви појединци који буду живи кад он дође да суди народима биће просуђени као овце.

12. Зашто су можда овце питале како су учиниле љубазности Исусу?

¹² Ако друге овце сада проповедају добру вест са помазаницима и помажу им, зашто би они питали: „Господе, кад те видесмо гладна и нахранисмо, или жедна и напојисмо?“ (Матеј 25:37). Могу постојати разни разлози. Ово је парабола. Уз помоћ ње, Исус показује своју дубоку бригу за своју духовну браћу; он саосећа с њима, пати с њима. Исус је раније рекао: „Ко вас прима, мене прима; а ко прима мене, прима онога који је мене послао“ (Матеј 10:40). У овој илустрацији, Исус проширује то начело, показујући да оно што је учињено (добро или лоше) његовој браћи стиже чак до небеса; то је као да је учињено њему на небесима. Такође, Исус овде наглашава Јеховино мерило за суђење, разјашњавајући да је Божја пресуда, била она повољна или осуђујућа, ваљана и праведна. Јарци не могу изнети оправдање, ’Па, да смо те бар директно видели‘.

13. Због чега би појединци слични јарцима могли Исуса називати „Господом“?

¹³ Кад схватимо када се та пресуда приказана у овој параболи доноси, ми добијамо јасније гледиште о томе ко су јарци. Испуњење се дешава кад ’се покаже знак Сина човечјега на небу, и тада ће проплакати сва племена на земљи, и видеће Сина човечјега да долази са силом и славом великом‘ (Матеј 24:29, 30). Они који преживе невољу што сналази Вавилон велики, а који су се с презиром опходили према Краљевој браћи сада могу Судију очајнички називати ’Господом‘, у нади да ће спасити живот (Матеј 7:22, 23; упореди с Откривењем 6:15-17).

14. На темељу чега ће Исус просуђивати овце и јарце?

¹⁴ Међутим, Исусова пресуда неће бити темељена на очајничким тврдњама бивших посетилаца цркви, атеиста или других (2. Солуњанима 1:8). Уместо тога, овај судија ће прегледати стање срца и прошла дела људи према чак ’најмањем [од његове браће]‘. Истина, број помазаних хришћана који су још на земљи се смањује. Међутим, докле год помазаници, који сачињавају ’верног и разборитог роба‘, и даље обезбеђују духовну храну и упутства, будуће овце имају могућност да чине добро тој класи роба, баш као што то чини ’мноштво велико од свакога рода, племена и народа‘ (Откривење 7:9, 14).

15. (а) Како се многи показују да су слични јарцима? (б) Зашто треба да избегавамо да изјављујемо да је неко овца или јарац?

¹⁵ Како се поступа с Христовом браћом и милионима других оваца уједињених с њима као једно стадо? Многи људи можда не нападају лично Христове представнике али се такође с његовим народом не опходе с љубављу. Због тога што више воле зао свет, појединци слични јарцима одбацују поруку Краљевства, било да је чују директно или индиректно (1. Јованова 2:15-17). Наравно, у коначној анализи, Исус је онај ко је наименован да донесе пресуду. Није наше да одређујемо ко су овце а ко су јарци (Марко 2:8; Лука 5:22; Јован 2:24, 25; Римљанима 14:10-12; 1. Коринћанима 4:5).

Каква је будућност сваке групе?

16, 17. Какву ће будућност имати овце?

¹⁶ Исус је дао свој суд о овцама: „Ходите благословени Оца мога, примите краљевство које вам је спремљено од постања света“. Какав топао позив — „Ходите“! Ка чему? Ка вечном животу, како се он изразио у завршној речи: „Праведници [ће отићи] у живот вечни“ (Матеј 25:34, 46).

¹⁷ У параболи о талантима, Исус је показао шта се тражи од оних који ће владати с њим на небесима, али у овој параболи он показује шта се очекује од поданика Краљевства (Матеј 25:14-23). Директно речено, због своје неподељене подршке Исусовој браћи, овце наслеђују место у земаљском подручју његовог Краљевства. Они ће се радовати животу на рајској земљи — што је изглед који је Бог за њих припремио „од постања света“ откупивих људи (Лука 11:50, 51).

18, 19. (а) Какву ће пресуду Исус донети за јарце? (б) Како можемо бити сигурни да јарци неће доживети вечну патњу?

¹⁸ Какав је контраст пресуда извршена над јарцима! „Тада ће рећи и онима што му стоје с леве стране: Идите од мене проклети у огањ вечни, приправљени ђаволу и анђелима његовим. Јер огладнех и не дадосте ми да једем; ожеднех и не напојисте ме; странац бејах и не примисте ме; го бејах и не оденусте ме; болестан и у тамници бејах и не походисте ме. Тада ће му одговорити и они: Господе, кад те видесмо гладна или жедна, или странца или гола, или болесна, или у тамници, и не послужисмо те? И он ће им одговорити: У истину вам кажем: Кад год не учинисте једноме од ове моје мале браће, мени не учинисте“ (Матеј 25:41-45).

¹⁹ Истраживачи Библије знају да ово не може значити да ће бесмртне душе јарцима сличних појединаца патити у неком вечном огњу. Не, јер људи јесу душе; они не поседују бесмртне душе (Постање 2:7; Проповедник 9:5, 10; Језекиљ 18:4). Тиме што јарце осуђује на „огањ вечни“, Судија подразумева уништење без наде у будућност, која ће такође бити трајан крај за Ђавола и његове демоне (Откривење 20:10, 14, 15а). Дакле, Јеховин Судија изриче супротности. Он говори овцама: „Ходите“; а јарцима: „Идите од мене.“ Овце ће наследити „живот вечни“. Јарци ће примити „вечну казну“ (Матеј 25:46, Ча).b

Шта то значи за нас?

20, 21. (а) Које важно дело имају хришћани да обављају? (б) Какво се дељење сада одиграва? (в) У каквој ће се ситуацији налазити људи кад парабола о овцама и јарцима почне да се испуњава?

²⁰ Четворица апостола који су чули Исусов одговор о знаку његове присутности и свршетка система ствари имали су много тога за разматрање. Требало је да остану будни и да бдију (Матеј 24:42). Такође је требало да обављају дело сведочења споменуто у Марку 13:10. Јеховини сведоци су данас енергично укључени у то дело.

²¹ Ипак, шта ово освежено разумевање параболе о овцама и јарцима значи за нас? Па, људи већ заузимају стране. Неки су на ’широком путу који води у пропаст‘, док други покушавају да остану на ’тесном путу који води у живот‘. (Матеј 7:13, 14). Али време кад ће Исус објавити коначну пресуду о овцама и јарцима описаним у параболи још је испред нас. Кад Син човечји дође у улози Судије, он ће утврдити да многи прави хришћани — у ствари „мноштво велико“ преданих оваца — испуњавају услове да пређу кроз последњи део „невоље велике“ у нови свет. Тај изглед сада треба да буде извор радости (Откривење 7:9, 14, ДК). С друге стране, огромна мноштва из ’свих народа‘ показаће се да су налик тврдоглавим јарцима. Они ’ће отићи у вечну казну‘. Какво олакшање за земљу!

22, 23. Пошто је довршење параболе још у будућности, зашто је данас значајно наше дело проповедања?

²² Док суђење како је описано у параболи лежи у блиској будућности, већ сада се дешава нешто значајно. Ми хришћани укључени смо у једно животоспасавајуће дело објављивања поруке која међу људима ствара поделу (Матеј 10:32-39). Павле је писао: „Јер који год призове име Господње спашће се. Али како ће призивати онога у кога не вероваше? А како ће веровати у онога за кога не чуше? А како ће чути за њега, ако га нико не проповеда?“ (Римљанима 10:13, 14). Наша јавна служба доноси Божје име и његову поруку спасења људима у преко 230 земаља. Помазана Христова браћа још увек предводе у овом делу. Придружило им се сада приближно пет милиона других оваца. А људи широм планете се одазивају на поруку коју објављују Исусова браћа.

²³ Многи су изложени нашој поруци док проповедамо од куће до куће или неформално. Други могу на нама непознате начине сазнати о Јеховиним сведоцима и ономе шта презентујемо. Кад пристигне време суда, до које ће мере Исус узимати у обзир одговорност друштва и заслугу породице? Ми то не можемо рећи, и бесмислено је разбијати главу о томе. (Упореди с 1. Коринћанима 7:14.) Многи сада неће да чују, изругују се, или учествују у отвореном прогањању Божјег народа. Према томе, ово је пресудно време; такви појединци се можда развијају у оне које ће Исус просудити као јарце (Матеј 10:22; Јован 15:20; 16:2, 3; Римљанима 2:5, 6).

24. (а) Зашто је важно за особе да повољно реагују на наше проповедање? (б) Овај студиј ти је лично помогао да имаш какав став према својој служби?

²⁴ Ипак, на срећу, многи повољно реагују, проучавају Божју Реч, и постају Јеховини сведоци. Неки који сада изгледају слични јарцима могу се променити и постати слични овцама. Главна ствар је у томе да они који се одазивају и активно подупиру остатак Христове браће тиме сада пружају доказ који ће обезбедити темељ да буду постављени с Исусове десне стране када он, у скорој будућности, седне на свој престо да би донео пресуду. Они јесу и наставиће да буду благословљени. Према томе, ова парабола треба да нам да подстрек на ревноснију активност у хришћанској служби. Пре него што буде прекасно, ми желимо да учинимо све што можемо да бисмо објавили добру вест о Краљевству и на тај начин другима дали прилику да се одазову. Онда је на Исусу да донесе пресуду, осуђујућу или повољну (Матеј 25:46, Ча).