Да ли је краљ Давид имао основа да верује да Бог обраћа пажњу на њега? Да ли Бог обраћа пажњу на нас? Многима је тешко да верују да је Свемоћном Богу стало до њих. Због чега?

Један разлог је тај што је Бог далеко узвишенији од нас, људи од крви и меса. Пошто је тако узвишен, народи су за њега „као кап из ведра, као прашина на ваги“ (Исаија 40:15). Један писац је отишао толико далеко да је скептично рекао да је „крајње арогантно веровати да постоји божанско биће које се занима за појединце и оно што им се дешава“.

С друге стране, неки сматрају да због својих поступака не заслужују Божју бригу. На пример, човек по имену Џим каже: „Непрестано сам се молио за мир и самоконтролу, али пре или касније би ми се десило да се разбесним. На крају сам закључио да сам до сржи зао и да ми зато Бог не може помоћи.“

Да ли је Бог толико далеко од људи да нас и не примећује? Шта он стварно мисли о нама, несавршеним људима? На ова питања ниједан човек не може одговорити, ако Бог то не открије. Зато је он људима дао своју надахнуту Реч — Библију — у којој налазимо доказе да он није неприступачан и незаинтересован за нас. Библија каже да он „није далеко ни од кога од нас“ (Дела апостолска 17:27). У наредним чланцима ћемо видети шта Бог каже о томе да ли му је стало до нас као појединаца и како је већ показао занимање за људе.

ЗАШТО НЕКИ СУМЊАЈУ У ТО. Према недавном истраживању, изгледа да само у нашој галаксији постоји најмање 100 милијарди планета. Будући да је свемир тако велик, многи се питају: ’Зашто би свемоћни Створитељ запажао шта се дешава са становницима тако незнатне планете као што је наша?‘

ШТА КАЖЕ БОЖЈА РЕЧ. Бог нам није дао своју Реч, Библију, а онда нас заборавио. То се види из његових речи: „Саветоваћу те, око ће моје бити на теби“ (Псалам 32:8).

Погледајмо пример Агаре, Египћанке која је живела у 20. веку пре н. е. Пошто је била дрска према својој господарици, Сари, она је почела да је понижава и Агара је побегла у пустињу. Да ли је Бог одбацио Агару због њених поступака? Не, Библија каже да ју је ’Јеховин анђео нашао‘. Тај анђео ју је утешио, рекавши: „Јехова [је] чуо за твоју невољу.“ Агара је тада рекла Јехови: „Ти си Бог који види“ (Постанак 16:4-13).

„Бог који види“ пази и на нас. Да то прикажемо: Брижна мајка мора посебно да пази на своју малу децу, јер што је дете млађе, то му је потребно више пажње. Слично томе, Бог посебно пази на нас када смо скрхани и рањиви. „На висини и на светом месту ја живим“, каже Јехова, „али сам са онима који су сломљеног и понизног духа, да оживим дух понизних, да оживим срце сломљених“ (Исаија 57:15).

Па ипак, можда се питате: ’Како Бог види мене? Да ли ме просуђује по спољашности или гледа испод површине и заиста разуме каква сам особа?‘

ЗАШТО НЕКИ СУМЊАЈУ У ТО. Многи мисле да Бог људе види само као грешнике недостојне његове пажње. Кендра из Сједињених Држава, која је патила од депресије, била је сломљена осећајем кривице због грешака које је правила. Она је рекла да је због свега тога престала да се моли.

ШТА КАЖЕ БОЖЈА РЕЧ. Јехова гледа иза наше несавршености и разуме нашу суштину. „Он добро познаје грађу нашу“, каже Библија, „памти да смо прах.“ Штавише, он не поступа с нама „по гресима нашим“, већ нам милосрдно опрашта када се кајемо (Псалам 103:10, 14).

Осмотримо пример Давида, израелског краља ког смо поменули у уводном чланку. Он је у молитви Богу рекао: „Очи су твоје виделе док сам заметак био, у књизи су твојој сви делови његови били записани [...] Проникни у мене, Боже, и упознај срце моје“ (Псалам 139:16, 23). Иако је Давид грешио, понекад чак врло озбиљно, био је уверен да Јехова у његовом срцу може да види искрено покајање.

Јехова нас разуме боље него што би то могао иједан човек. „Човек гледа оно што се очима види“, каже Библија, „а Јехова гледа оно што је у срцу“ (1. Самуилова 16:7). Бог зна због чега смо такви какви јесмо — како су томе допринели генетика, детињство, окружење и наше карактерне црте. Он види и цени оно што желимо да будемо, чак и ако правимо грешке.

Зашто је утешно то што Бог може да проникне у нашу суштину?

ЗАШТО НЕКИ СУМЊАЈУ У ТО. Чак и када им је помоћ преко потребна, неки људи мисле да би било себично да моле Бога да им помогне. „Када видим колико људи има на свету и са каквим се озбиљним проблемима боре“, каже жена по имену Ракел, „моје бриге делују тако безначајно да се устручавам да тражим помоћ од Бога.“

ШТА КАЖЕ БОЖЈА РЕЧ. Бог је учинио нешто изузетно како би помогао људима и пружио им утеху. Утеха нам је потребна јер смо сви наследили грех, који нас раздваја од Бога. Међутим, Бог је „волео нас и послао свог Сина [Исуса Христа] као жртву помирења за наше грехе“ (1. Јованова 4:10). На темељу Исусове жртвене смрти, он нам је омогућио опроштење греха, чисту савест и наду у вечни живот у новом свету, у ком ће владати мир.a Иако је та жртва принета за целокупан људски род, да ли се у њој огледа и Божја брига за сваког од нас појединачно?

Погледајмо пример апостола Павла. Он је био толико дирнут Исусовом жртвом да је написао: „Живим због вере у Сина Божјег, који ме је волео и предао себе за мене“ (Галатима 2:20). Тачно је да је Исус умро пре него што је Павле постао хришћанин. Па ипак, Павле је на ту жртву гледао као на лични дар од Бога.

Исусова жртвена смрт је Божји дар и за сваког од нас. Тај дар је доказ да смо Богу драгоцени. Он нам пружа „вечну утеху и дивну наду“ и зато може да нас ’учврсти у сваком добром делу и речи‘ (2. Солуњанима 2:16, 17).

Међутим, Исус је свој живот дао пре скоро 2 000 година. Да ли Бог и данас жели да му се приближимо?

ЗАШТО НЕКИ СУМЊАЈУ У ТО. Многи верују у Бога, али имају утисак да је он далеко од њих. „На Бога сам гледала само као на оног ко је све створио“, признаје Кристина из Ирске, која је редовно ишла у цркву. „Али нисам знала ништа о њему. Никада нисам осећала да је близу мене.“

ШТА КАЖЕ БОЖЈА РЕЧ. Чак и кад нам се чини да нема излаза, Јехова никада не одустаје од нас. Исус је његову бригу описао на следећи начин: „Ако неки човек има сто оваца и једна од њих залута, зар неће оставити оних деведесет и девет на гори и отићи да тражи ону која лута?“ Шта учимо из тога? „Тако ни мој Отац који је на небу не жели да погине ниједан од ових малих“ (Матеј 18:12-14).

Дакле, сваки човек, ма како био мали, драгоцен је Богу. Како Бог ’тражи оне који лутају‘? Као што показује стих на самом почетку чланка, Јехова привлачи људе к себи.

Погледајмо шта је чинио како би привукао искрене људе. У првом веку нове ере, он је послао свог слугу Филипа да пође у сусрет етиопском високом званичнику и објасни му библијско пророчанство које је овај читао (Дела апостолска 8:26-39). Касније је Бог послао апостола Петра да помогне римском заповеднику Корнелију, који се молио и тражио Бога (Дела апостолска 10:1-48). Бог је такође водио апостола Павла и његове сараднике до реке у близини града који се звао Филипи. Тамо су срели ’побожну жену‘ која се звала Лидија и „Јехова је отворио њено срце“ да их саслуша (Дела апостолска 16:9-15).

У свим овим приликама, Јехова се побринуо да га они који га траже заиста и нађу. Ко данас у јавности и од куће до куће преноси људима библијску поруку о Богу? Многи би рекли: „Јеховини сведоци.“ Да ли је то можда начин на који вас Бог позива да му се приближите? Од срца вас подстичемо да се молите Богу да вам помогне да му се приближите.a