Људи одвајкада сањају о томе да буду вечно млади и здрави. Нажалост, сурова реалност је да сви умиремо. Горе наведене речи, које је верни Божји слуга Јов изговорио пре више од три хиљаде година, и дан-данас су тачне.

Жеља да живимо вечно је снажна и својствена свим људима. Библија каже да је Бог у наше срце ставио чежњу за вечним животом, као и жељу да разумемо шта је вечност (Проповедник 3:11). Да ли је логично да би наш брижни Бог усадио у нас жељу коју је немогуће остварити? Наравно да није. Божја Реч назива смрт непријатељем и обећава да ће она бити уништена (1. Коринћанима 15:26).

Нема сумње да смрт јесте непријатељ. Ниједан човек здравог разума не жели да умре. Када нам прети нека опасност, ми се склањамо, сакривамо, бежимо. Када се разболимо, чинимо све како бисмо оздравили. На сваки могући начин покушавамо да избегнемо смрт.

Имамо ли разлога да верујемо да ће овај вековни непријатељ човечанства бити уништен? Имамо. Наш Створитељ, Јехова Бог, није створио људе да живе неко кратко време и да затим умру. Он није желео да људи умиру, већ је намеравао да вечно живе на земљи. А оно што он намерава увек се оствари (Исаија 55:11).

Како ће смрт бити уништена? Током читаве историје, људи су безуспешно покушавали да победе смрт. Та борба се наставља све до данашњег дана. Научници су пронашли вакцине и лекове којима су победили неке болести. Завирили су у генетску структуру живих бића. Данас у многим деловима света људи у просеку живе дуже него пре сто година. Па ипак, далеко од тога да смо однели победу над смрћу. Као што Библија каже, „сви се у прах враћају“ (Проповедник 3:20).

На сву срећу, решење за овај вековни проблем не зависи од људске мудрости. Јехова Бог се побринуо да будемо спасени, то јест избављени од смрти, а главну улогу у томе има Исус Христ.

Људи нису створени да би умирали

„Јехова Бог је узео човека и сместио га у еденски врт да га обрађује и да се брине о њему. Тада је Јехова Бог дао човеку ову заповест: ’Са сваког дрвета у врту слободно једи док се не наситиш. Али с дрвета спознања добра и зла не смеш јести, јер оног дана када будеш јео с њега, сигурно ћеш умрети‘“ (Постанак 2:15-17).

Бог је првог човека, Адама, сместио у еденски врт, земаљски рај који је обиловао живим светом и бујном вегетацијом. У њему је било родног дрвећа с ког је Адам могао слободно да једе. Међутим, Јехова Бог је јасно рекао Адаму да не једе с једног дрвета, упозоривши га да ће умрети ако то учини.

Да ли је Адам разумео ту забрану? Пошто је видео како животиње умиру, Адам је знао шта је смрт. Божје упозорење не би имало смисла да је Бог створио Адама с намером да на крају умре. Адам је разумео да ће вечно живети — да никада неће умрети — уколико послуша Бога и не једе с тог дрвета.

Неки сматрају да је то дрво представљало полне односе. Међутим, то није могуће јер је Јехова рекао Адаму и Еви: „Рађајте се и множите се, напуните земљу и себи је подложите“ (Постанак 1:28). Забрана се односила на дословно дрво. Јехова га је назвао ’дрветом спознања добра и зла‘ јер је оно представљало његово право да одреди шта је добро, а шта зло за људе. Тиме што не би јео с тог дрвета, Адам би показао не само да је послушан Богу већ и да га цени зато што га је створио и толико тога му пружио.

Адам је умро јер није био послушан Богу

„[Бог] Адаму рече: ’Зато што си [...] јео с дрвета за које сам ти заповедио: „С њега не смеш да једеш“ [...] У зноју свог лица јешћеш хлеб док се не вратиш у земљу, од које си и узет. Јер си прах и у прах ћеш се вратити‘“ (Постанак 3:17, 19).

Адам није био послушан и јео је с дрвета с ког није смео да једе. То што је учинио било је веома озбиљно јер се тиме побунио против Јехове Бога. Такође је показао да није захвалан за све оно што је Јехова учинио за њега. Узевши забрањени плод, Адам је одбацио Јехову и изабрао да живи независно од њега, што је довело до катастрофалних последица.

Баш као што је Јехова и прорекао, Адам је на крају умро. Бог је Адама створио „од земаљског праха“ и рекао му да ће се ’у прах вратити‘. Адам није наставио да живи у неком другом облику или на неком другом месту. Када је умро, он је постао беживотан баш као и прах од кога је био створен (Постанак 2:7; Проповедник 9:5, 10).

Умиремо зато што смо Адамови потомци

„Преко једног човека у свет [је] ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе јер су сви сагрешили“ (Римљанима 5:12).

Адамова непослушност, то јест грех, имала је далекосежне последице. Тиме што је згрешио, Адам није изгубио живот од 70 или 80 година, већ могућност да вечно живи. Осим тога, пошто више није био савршен, на своје потомство је могао пренети само несавршенство.

Сви потичемо од Адама. Зато се рађамо у несавршеном телу које је подложно греху и на крају смрти. Што се тога тиче, нико од нас нема избор. Апостол Павле је добро описао незавидну ситуацију у којој се налазимо: „Ја сам телесан, продат у ропство греху. Јадан сам ти ја човек! Ко ће ме избавити од тела које ме води у такву смрт?“ Затим је сам одговорио на то питање: „Нека је хвала Богу преко Исуса Христа, нашег Господа!“ (Римљанима 7:14, 24, 25).

Исус је дао живот да бисмо ми могли да живимо заувек

„Отац [је] послао свог Сина као Спаситеља света“ (1. Јованова 4:14).

Јехова Бог је учинио нешто како би уклонио последице греха и ослободио нас смрти на коју је људски род осуђен. Шта је то било? Послао је свог вољеног Сина с неба да се роди као савршен човек попут Адама. Међутим, за разлику од Адама, Исус „никакав грех није починио“ (1. Петрова 2:22). Пошто је био савршен, он није морао да умре и могао је вечно да живи као савршен човек.

Међутим, Јехова је дозволио да Исуса убију његови непријатељи. После три дана га је вратио у живот као духовно биће, да би се касније могао вратити на небо. Он је тамо понудио Богу да живот који је жртвовао као савршен човек прихвати као откупнину. Јехова је прихватио ту жртву као откуп за оно што је Адам изгубио за себе и своје потомке. Зато сви који исказују веру у Исуса могу да добију вечни живот (Римљанима 3:23, 24; 1. Јованова 2:2).

Исус је тако омогућио да добијемо оно што је Адам прокоцкао. Умро је за нас да бисмо ми могли вечно да живимо. Библија каже: „[Исус] је претрпео смрт, да би тиме по Божјој незаслуженој доброти окусио смрт за свакога“ (Јеврејима 2:9).

Оно што је Јехова учинио за нас открива нам много тога о њему. Пошто су његова мерила правде висока, несавршени људи никада не би могли да обезбеде откупнину за себе. Међутим, љубав и милосрђе су покренули Јехову да се држи сопствених мерила, иако га је то пуно коштало — дао је свог вољеног Сина да би откупио човечанство (Римљанима 5:6-8).

Попут Исуса, многи ће бити враћени у живот

„Христ [је] ускрснуо из мртвих, он је првина од оних који су умрли. Јер пошто је смрт дошла посредством човека, и ускрсење мртвих долази посредством човека. Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживети“ (1. Коринћанима 15:20-22).

Нема сумње да је Исус живео и да је умро. Али да ли постоје докази да је ускрснуо? Међу најснажнијим доказима је то што се ускрснули Исус у више наврата појављивао људима, и то у различитим ситуацијама. Једном приликом се појавио пред више од 500 људи. Апостол Павле је о томе писао у посланици Коринћанима и навео да су неки од тих сведока још увек били живи, чиме је указао на то да они могу да посведоче за оно што су видели и чули (1. Коринћанима 15:3-8).

Значајно је то што је Павле написао да је Христ „првина“ од оних који су ускрснули, из чега се види да ће касније и други ускрснути. Сам Исус је рекао да ће доћи време када ће изаћи „сви који су у гробовима“ (Јован 5:28, 29).

Да бисмо вечно живели, морамо исказивати веру у Исуса

„Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот“ (Јован 3:16).

На првим страницама Библије читамо о времену када се смрт појавила и када је Рај био изгубљен. На њеним последњим страницама читамо о времену када ће смрт бити уништена и када ће Бог обновити Рај на земљи. Људи ће тада заувек имати испуњен и срећан живот. У Откривењу 21:4 пише: „Смрти више неће бити.“ Да би се нагласило да ће се то пророчанство сигурно испунити, у 5. стиху се додаје: „Ове речи [су] веродостојне и истините.“ Јехова и те како може да испуни оно што обећа.

Да ли верујете да су те речи „веродостојне и истините“? Уколико сазнате више о Исусу Христу, можете развити веру у њега. Тако ћете стећи Јеховину наклоност. Захваљујући томе, већ данас можете бити срећни, а у будућности можете очекивати вечни живот у Рају на земљи, где „смрти више неће бити, ни туге, ни јаука, ни бола“.

Вече уочи своје смрти, Исус је својим ученицима рекао да одржавају Спомен-свечаност у знак сећања на оно што ће он учинити за човечанство. „Чините ово мени на спомен“, забележено је у Библији (Лука 22:19).

Годишњица Исусове смрти ће ове године бити у петак, 3. априла, након заласка сунца. Јеховини сведоци вас позивају да дођете с породицом и чујете говор у ком ће бити објашњено зашто је Исусова смрт толико важна и како нам може користити.