Опис ових зачуђујућих догађаја налазимо у четири јеванђеља у грчком делу Светог писма, који се обично назива Нови завет. Да ли су се ти догађаји заиста десили? То питање је веома важно. Ако нису, хришћанска вера је безвредна, а нада у вечни живот у рају само пуки сан (1. Коринћанима 15:14). С друге стране, ако јесу, онда нас чека дивна будућност. Дакле, важно је знати да ли су јеванђеља истинит запис.

ШТА ГОВОРЕ ЧИЊЕНИЦЕ

За разлику од митова и легенди, јеванђеља су тачна и пуна детаља. На пример, она садрже имена бројних стварних места, од којих многа можемо и данас обићи. Помињу се стварне особе, чије постојање су потврдили и историчари (Лука 3:1, 2, 23).

Самог Исуса помињу световни писци из првог и другог века.a Начин на који је умро, описан у јеванђељима, одговара методама погубљења које су Римљани користили у то време. Штавише, догађаји су приказани тачно и искрено, чак и када су откривали лош став Исусових ученика (Матеј 26:56; Лука 22:24-26; Јован 18:10, 11). Све то недвосмислено потврђује да су писци јеванђеља били поштени и тачни када су писали о Исусу.

ШТА СЕ МОЖЕ РЕЋИ О ИСУСОВОМ УСКРСЕЊУ?

Иако углавном нико не доводи у питање да је Исус живео, неки сумњају да је ускрснуо. Чак ни његови апостоли у први мах нису поверовали у то (Лука 24:11). Међутим, свака сумња је била отклоњена кад су они и други ученици видели Исуса у више наврата. Једном приликом је чак било више од 500 очевидаца (1. Коринћанима 15:6).

Исусови ученици су и по цену да буду ухапшени и погубљени храбро објављивали Исусово ускрсење свима, чак и онима који су га погубили (Дела апостолска 4:1-3, 10, 19, 20; 5:27-32). Да ли би сви ти ученици били толико храбри да нису били потпуно уверени да је Исус ускрснуо? Управо захваљујући том њиховом уверењу, хришћанство и његове идеје проширили су се по целом свету.

Оно што у јеванђељима пише о Исусовој смрти и ускрсењу има сва обележја аутентичног, историјског текста. Ако их пажљиво осмотрите, уверићете се да се све што је описано у њима заиста догодило. Ваше уверење ће бити још јаче кад будете разумели зашто се све то догодило. О томе ће бити речи у следећем чланку.

Како бисте одговорили на питање: „Да ли желите да живите вечно?“ Већина би вероватно рекла да жели, али да је то исувише нереално. Они сматрају да је смрт саставни део постојања, то јест природни крај живота.

Али шта бисте рекли када би то питање било другачије формулисано: „Да ли сте спремни да умрете?“ У нормалним околностима, већина би рекла да није. Шта нам то говори? Природно је да желимо да живимо, колико год нам живот био тежак. Библија показује да је Бог људе створио са жељом и вољом да живе. Заправо, у њој пише да је „вечност ставио људима у срце“ (Проповедник 3:11).

Међутим, чињеница је да људи не живе вечно. Шта се десило? Да ли Бог ишта чини да би поправио ситуацију? Библијски одговори директно су повезани с тим зашто је Исус морао да умре, а уједно уливају и наду.

ШТА СЕ ДЕСИЛО

Прва три поглавља библијске књиге Постанак говоре да је Бог првом људском пару, Адаму и Еви, дао прилику да живе вечно и рекао им шта заузврат од њих очекује. У запису се затим каже да они нису били послушни Богу и да су зато изгубили ту прилику. Ова прича је једноставна, толико једноставна да многи сматрају да је у питању само обично предање. Али Постанак, као и јеванђеља, има сва обележја тачног, историјског записа.a

До чега је водила Адамова непослушност? Библија објашњава: „Као што је преко једног човека [Адама] у свет ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе јер су сви сагрешили“ (Римљанима 5:12). Адамова непослушност била је грех. Зато је он изгубио прилику да живи вечно и на крају је умро. Као његови потомци, наследили смо грех од њега. Зато се разболевамо, старимо и умиремо. Ово објашњење у складу је с оним што наука каже о наслеђивању. Да ли Бог ишта чини да би поправио ситуацију?

ШТА БОГ ЧИНИ

Бог је предузео кораке како би Адамовим потомцима пружио оно што је Адам прокоцкао, наиме, прилику да вечно живе. Шта је то укључивало?

„Плата за грех је смрт“, стоји у Библији у Римљанима 6:23. То значи да је смрт последица греха. Адам је сагрешио и зато је умро. Ми грешимо и зато примамо плату за грех, смрт. Тај грех смо наследили рођењем и на то нисмо могли утицати. Зато је Бог из љубави послао свог Сина, Исуса, да плати цену греха. Шта је то подразумевало?

Пошто нам је један савршен човек, Адам, својом непослушношћу донео грех и смрт, било је потребно да нас један савршен човек својом послушношћу до смрти ослободи казне за грех. Библија то овако објашњава: „Као што су непослушношћу једног човека многи постали грешници, тако ће и послушношћу једнога многи постати праведни“ (Римљанима 5:19). Ове речи указују на Исуса. Он је напустио небо и постао савршен човек који је дао живот за нас.b Захваљујући његовој смрти, ми можемо бити проглашени праведнима и добити прилику да живимо вечно.

ЗАШТО ЈЕ ИСУС МОРАО ДА УМРЕ

Зашто је било потребно да Исус умре? Зар Свемоћни Бог није просто могао да дозволи Адамовим потомцима да живе заувек? Он је свакако имао ауторитет да то учини. Али тиме би прекршио свој закон по ком је плата за грех смрт. Тај закон није неко правило које се може поништити или мењати кад се околности промене. Он је темељ истинске правде (Псалам 37:28).

Да је Бог само у овом случају занемарио правду, људи би се питали да ли ће то поново учинити у неком другом случају. На пример, да ли ће бити праведан у одређивању ко од Адамових потомака испуњава услове за вечни живот? Да ли му се може веровати да ће испунити своја обећања? То што се Бог држао правде када је предузимао кораке за наше спасење гарантује нам да ће увек бити праведан.

Путем Исусове жртвене смрти, Бог је пружио људима прилику да вечно живе у рају на земљи. Запазите Исусове речи забележене у Јовану 3:16: „Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот.“ Дакле, Исусова смрт није само показатељ Божје правде, већ и његове велике љубави према људима.

Међутим, зашто је Исус морао да умре у мукама, као што је описано у јеванђељима? Тиме што је под највећим испитом остао веран, Исус је једном засвагда оповргао Ђаволову тврдњу да људи неће остати верни Богу кад се нађу у кушњама (Јов 2:4, 5). Та тврдња је деловала логично након што је Сатана навео савршеног Адама на грех. Али Исус, савршен човек попут Адама, остао је веран и у најтежој кушњи (1. Коринћанима 15:45). Тако је показао да је и Адам могао бити послушан Богу да је то желео. Својом истрајношћу, Исус нам је пружио пример који треба да опонашамо (1. Петрова 2:21). Бог га је наградио за његову потпуну послушност тако што му је дао бесмртан живот на небу.

ОД КАКВОГ ЈЕ ТО ЗНАЧАЈА ЗА ВАС

Дакле, Исусовом смрћу отворен је пут у вечни живот. Да ли желите да живите вечно? Исус је показао шта је за то потребно, рекавши: „Да би добили вечни живот, треба да добро упознају тебе, јединог истинитог Бога, и онога кога си послао, Исуса Христа“ (Јован 17:3).

Издавачи овог часописа позивају вас да сазнате више о Јехови, истинитом Богу, и о његовом Сину, Исусу Христу. Јеховиним сведоцима биће драго да вам помогну у томе. Такође можете посетити наш веб-сајт www.pr2711.com.