КАДА другима говориш о Божјим намерама, било приватно или с подијума, предмет твог разматрања треба да буде оно што стоји у Божјој Речи. То обично обухвата читање библијских стихова и то треба добро урадити.

Исправно наглашавање укључује осећања. Писмо треба читати са осећањима. Осмотримо неке примере. Када наглас читаш Псалам 37:11, у твом гласу треба да се осети да си срећан док ишчекујеш мир који је у том стиху обећан. Када читаш Откривење 21:4 где се указује на крај патње и смрти, твој глас треба да одражава срдачно цењење према дивном ослобођењу које је у том стиху проречено. Откривење 18:2, 4, 5, где се налази позив да изађемо из грешног ’Вавилона Великог‘, треба прочитати тоном у коме се осећа хитност. Наравно, осећање које изражавамо треба да буде срдачно али не треба претеривати. Колико ћемо емоција унети одређује сам цитат и то на шта је примењен.

Нагласи праве речи. Ако се твоји коментари о извесном стиху темеље само на једном делу тог стиха, истакни тај део. На пример, када читаш Матеја 6:33, ако имаш намеру да анализираш значење израза „тражите најпре краљевство“, тада нагласак нећеш ставити на „Божју праведност“ нити на ’све ово друго‘.

У говору на Састанку службе можда планираш да прочиташ Матеја 28:19. Које речи треба да истакнеш? Ако желиш да охрабриш браћу да се труде да започињу кућне библијске студије, нагласи „стварајте ученике“. С друге стране, ако планираш да говориш о одговорности хришћана да о библијској истини говоре некој групи досељеника или желиш да охрабриш неке објавитеље да служе тамо где постоји већа потреба, могао би нагласити израз ’људи из свих нација‘.

Често указујемо на неки стих да бисмо одговорили на неко питање или да бисмо потврдили неки аргумент који је за друге људе споран. Твоји слушаоци можда неће уочити ту везу ако сваку мисао у цитату једнако истакнеш. То је можда очигледно теби али није и њима.

На пример, када из Библије која садржи Божје име читаш Псалам 83:18, ако нагласиш само израз „Свевишњи“, станар можда неће запазити очигледну чињеницу да Бог има име. Треба да нагласиш име „Јехова“. Међутим, када тај исти стих користиш у разговору о Јеховином суверенитету, главни нагласак треба да ставиш на израз „Свевишњи“. Слично томе, када користиш Јакова 2:24 да би показао да је важно да вера буде пропраћена делима, ако основни нагласак ставиш на „проглашен праведним“ уместо на „делима“, неко ко те чује могао би пропустити поенту.

Још један користан пример налази се у Римљанима 15:7-13. То је део писма које је апостол Павле написао скупштини састављеној и од незнабожаца и од природних Јевреја. Ту овај апостол доказује да Христова служба користи не само обрезаним Јеврејима већ и људима из нација тако да би „нације славиле Бога због његовог милосрђа“. Павле затим цитира четири стиха из Писма којима скреће пажњу на ту прилику која је пружена нацијама. Како би прочитао те цитате да би истакао оно што је Павле имао на уму? Ако би желео да означиш изразе које треба нагласити, могао би у 9. стиху подвући „нацијама“, у 10. стиху „нације“, у 11. стиху „све нације“ и „сви народи“, и у 12. стиху „нације“. Пробај да прочиташ Римљанима 15:7-13 с таквим наглашавањем. Док то радиш, биће ти јаснији Павлов ток доказивања и лакше ћеш га схватити.

Методе наглашавања. Важне речи које желиш да истакнеш могу се нагласити на више начина. Начин на који их истичеш треба да је у складу са стихом и оквиром говора. Следи неколико предлога.

Наглашавање гласом. То укључује било коју промену у гласу која доприноси да се важне речи истакну у односу на остатак реченице. Нагласак се може постићи променом јачине гласа — јачим или слабијим гласом. У многим језицима промена висине гласа доприноси наглашавању. Међутим, у неким језицима тиме се може потпуно променити значење. Када се кључни изрази изговоре спорије, тиме се истиче њихова важност. У језицима где неке речи није могуће истаћи променом гласа, биће потребно да урадиш све што је уобичајено у том језику да би постигао жељене резултате.

Паузирање. То се може учинити пре или после читања кључног дела неког стиха — или и пре и после. Пауза непосредно пре читања главне мисли ствара ишчекивање; пауза након читања појачава утисак о прочитаном. Међутим, ако има превише пауза ништа се неће истаћи.

Понављање. Одређену тачку можеш нагласити тако што ћеш застати и поново прочитати ту реч или фразу. Често је боље да завршиш цитат и онда поновиш кључни израз.

Гестови. Покрети тела и изрази лица често могу унети емоције у неку реч или фразу.

Тон гласа. У неким језицима, речи се понекад могу прочитати тоном који утиче на њихово значење и издваја их. Овде треба бити обазрив, посебно када се користе речи које могу бити саркастичне.

Када други читају цитате. Када станар чита неки стих, он можда нагласи погрешну реч или ништа не нагласи. Шта тада можеш учинити? У принципу, најбоље је да применом цитата разјасниш смисао. Након што примениш цитат, посебну пажњу можеш усмерити на важне речи у самој Библији.

КАДА поучавамо друге, није довољно да само прочитамо стихове из Библије. Апостол Павле је писао свом сараднику Тимотеју: „Дај све од себе да се покажеш као признат пред Богом, као радник који нема чега да се стиди, који исправно управља речју истине“ (2. Тим. 2:15).

То значи да објашњење стихова које износимо мора бити у складу с оним што научава сама Библија. То захтева да узмемо у обзир контекст, а не само да једноставно изаберемо изразе који се нама свиђају и додамо своје идеје. Јехова је преко пророка Јеремије упозорио на пророке који су тврдили да говоре оно што излази из Јеховиних уста али су у ствари износили ’утваре свог срца‘ (Јер. 23:16, ДК). Апостол Павле је упозорио хришћане на загађивање Божје Речи људским филозофијама када је написао: „[Ми] смо се одрекли подмуклих ствари којих се треба стидети, и не ходимо у лукавству, нити искривљујемо [„разводњавамо“, Kingdom Interlinear] Божју реч.“ У то време непоштени трговци вином разводњавали су своје вино како би га било више и како би више зарадили. Ми не разводњавамо Реч Божју тако што бисмо је мешали с људским филозофијама. „Ми нисмо трговци Божјом речју као што су то многи, него говоримо подстакнути искреношћу, да, као послати од Бога, пред Божјим очима, у Христу“, изјавио је Павле (2. Кор. 2:17; 4:2).

Понекад можда цитираш неки стих да би истакао неко начело. Библија је пуна начела која пружају корисне смернице за поступање у разноразним ситуацијама (2. Тим. 3:16, 17). Али треба да будеш сигуран да је тачно то што си применио и да неки стих не употребљаваш погрешно, тако да изгледа као да каже оно што ти желиш да каже (Пс. 91:11, 12; Мат. 4:5, 6). Примена мора бити у складу с Јеховином намером, доследна читавој Речи Божјој.

’Исправно управљање речју истине‘ такође укључује разумевање тога у ком духу Библија нешто каже. Она није „тољага“ којом се туку други. Религиозни учитељи који су се противили Исусу Христу цитирали су из Писма, али су затварали очи пред важнијим стварима — стварима које су обухватале правду и милосрђе и верност — које је Бог захтевао (Мат. 22:23, 24; 23:23, 24). Када је поучавао из Божје Речи, Исус је одражавао личност свог Оца. Исусова ревност за истину била је прожета дубоком љубављу према људима које је поучавао. Ми треба да настојимо да следимо његов пример (Мат. 11:28).

Како можемо бити сигурни да неки стих исправно примењујемо? Помоћи ће нам редовно читање Библије. Такође треба да ценимо Јеховиног ’верног и разборитог роба‘, групу духом помазаних хришћана преко које он домаћинству вере даје духовну храну (Мат. 24:45). Лични студиј и редовно присустовање скупштинским састанцима и учествовање на њима, помоћи ће нам да извучемо корист из поуке која се пружа преко те класе верног и разборитог роба.

Ако на свом језику имаш књигу Расправљање на темељу Писма и ако научиш да је добро користиш, биће ти на дохват руке смернице за исправну примену на стотине стихова које често користимо у нашој служби. Ако планираш да користиш неки мање познат стих, смерност ће те покренути да га истражиш тако да у разговорима исправно управљаш речју истине (Посл. 11:2).

Нека примена буде јасна. Када поучаваш друге, буди сигуран да они јасно виде везу између теме коју осматраш и стихова које користиш. Ако стих уведеш помоћу питања, твоји слушаоци треба да виде како тај стих одговара на то питање. Ако стих користиш да би поткрепио неку изјаву, буди сигуран да студент јасно разуме како тај цитат доказује ту тачку.

Обично није довољно да само прочиташ стих — чак и ако га прочиташ с исправним наглашавањем. Упамти да просечна особа не познаје Библију и вероватно неће разумети шта желиш да кажеш ако стих прочиташ само једном. Скрени пажњу на део цитата који се директно односи на оно што осматраш.

То обично захтева да издвојиш кључне речи које се директно тичу тачке која се осматра. Најједноставнија метода јесте да поновиш те важне речи. Ако разговараш с неком особом, могао би поставити питања која ће јој помоћи да препозна те кључне речи. Када говоре групи људи, неки говорници више воле да тај циљ постигну тако што користе синониме или понове ту мисао. Међутим, ако изабереш да то урадиш, пази да публика не изгуби из вида везу између тачке коју осматраш и формулације стиха.

Када си издвојио кључне речи, положио си добар темељ. Сада настави. Да ли си у уводу за стих јасно навео разлог због чега га користиш? Ако јеси, покажи како се речи које си нагласио односе на оно што твоји слушаоци очекују да чују. Јасно наведи у чему се састоји та веза. Чак и ако ниси употребио такав детаљан увод за цитат, ипак треба нешто да кажеш након читања стиха.

Фарисеји су Исусу поставили питање које је за њих било тешко, наиме: „Да ли човек сме да се разведе од своје жене из било ког разлога?“ Исус је свој одговор темељио на Постању 2:24. Запази да је он усмерио пажњу на само један део тог стиха, а затим га је одговарајуће применио. Након што је указао да муж и жена постају „једно тело“, Исус је закључио: „Дакле, што је Бог саставио у јарам, нека ниједан човек не раставља“ (Мат. 19:3-6).

Колико тога треба да објасниш да би примена неког стиха била јасна? То треба да одредиш на основу састава публике и важности тачке која се осматра. Нека ти циљ буде једноставност и директност.

Резонуј на темељу Писма. У погледу службе апостола Павла у Солуну, у Делима апостолским 17:2, 3 стоји да је он „резоновао на темељу Писма“. То је вештина коју сваки Јеховин слуга треба да развија. На пример, Павле је испричао чињенице о Исусовом животу и његовој служби, показао да је то проречено у Хебрејским списима и затим закључио снажним речима: „Ово је Христ, овај Исус кога вам ја објављујем.“

Када је писао Јеврејима, Павле је често цитирао из Хебрејских списа. Да би неку тачку нагласио или разјаснио, он је често издвајао једну реч или неку кратку фразу а затим би показао колико је она значајна (Јевр. 12:26, 27). У извештају који се налази у 3. поглављу посланице Јеврејима, Павле је цитирао из Псалма 95:7-11. Запази да је затим разрадио три тачке из тих стихова: (1) освртање на срце (Јевр. 3:8-12), (2) значење израза „данас“ (Јевр. 3:7, 13-15; 4:6-11), и (3) значење изјаве: „Неће ући у мој починак“ (Јевр. 3:11, 18, 19; 4:1-11). Настој да опонашаш његов пример приликом примене сваког стиха.

Запази с каквом је делотворношћу Исус резоновао на темељу Писма, према извештају из Луке 10:25-37. Један човек упућен у Закон питао је: „Учитељу, шта треба да радим да бих наследио вечни живот?“ Исус је у одговору најпре позвао тог човека да каже како он гледа на ту ствар, а затим је нагласио колико је важно да радимо оно што Божја Реч каже. Када је било јасно да човек није схватио у чему је поента, Исус је надугачко осмотрио само једну реч из стиха — „ближњи“. Уместо да једноставно дефинише ту реч, он је употребио једно поређење да би том човеку помогао да сам дође до исправног закључка.

Очигледно је да Исус у својим одговорима на питања није једноставно цитирао стихове који пружају директне, јасне одговоре. Он је анализирао оно што стоји у тим стиховима и затим је то применио на постављено питање.

Када су садукеји оспорили наду у ускрсење, Исус је усмерио пажњу на један специфичан део стиха из Изласка 3:6. Али није завршио цитирањем тог стиха. Резоновао је на темељу њега како би јасно показао да је ускрсење део Божје намере (Мар. 12:24-27).

Када овладаш вештином исправног и делотворног резоновања на темељу Писма, то ће бити значајан фактор у твом напредовању ка томе да постанеш вешт учитељ.

БИЛО да говориш једној особи или већем броју слушалаца, није мудро да претпоставиш како ће они који те слушају бити заинтересовани за твоју тему само зато што си ти заинтересован. Твоја порука јесте важна, али ако не разјасниш која је практична вредност те поруке, вероватно нећеш дуго задржати пажњу својих слушалаца.

То је случај чак и код присутних у Дворани Краљевства. Они ће можда слушати када користиш неку илустрацију или причаш неко искуство које још нису чули. Али можда ће се искључити када говориш о стварима које су им већ познате, посебно ако не градиш на тим стварима. Треба да им помогнеш да схвате зашто и како оно што говориш може стварно да им користи.

Библија нас подстиче да размишљамо о практичним стварима (Посл. 3:21, NW). Јехова је употребио Јована Крститеља да људе усмери ка „практичној мудрости праведних“ (Лука 1:17). То је мудрост која је укорењена у здравом страху од Јехове (Пс. 111:10). Онима који је цене, таква мудрост помаже да успешно излазе на крај с проблемима у садашњем животу и да се чврсто ухвате правог живота, вечног живота који долази (1. Тим. 4:8; 6:19).

Учини да говор буде практичан. Ако желиш да твој говор буде практичан, мораш добро размислити не само о материјалу већ и о својој публици. Немој их гледати само као групу људи. Та група је састављена од појединаца и породица. Можда има дечице, тинејџера, одраслих и старијих. Можда има и новозаинтересованих као и оних који су почели да служе Јехови пре него што си се ти родио. Неки су духовно зрели; на друге можда још увек снажно утичу извесни ставови и обичаји овога света. Питај се: ’Како може материјал који ћу осмотрити да користи присутнима? Како им могу помоћи да схвате смисао?‘ Можда ћеш одлучити да главнину пажње посветиш само једној или двема групама које смо овде споменули. Међутим, немој потпуно заборавити на остале.

Шта ако добијеш задатак да обрадиш неко темељно библијско учење? Како можеш учинити да такав говор буде од користи и онима који већ верују у то учење? Настој да ојачаш њихово уверење у то. Како? Тако што ћеш резоновати о библијским доказима који подупиру то учење. Такође можеш продубити њихово цењење према том библијском учењу. То можеш урадити тако што ћеш показати како је оно у складу с другим библијским истинама и са самом Јеховином личношћу. Користи примере — по могућности искуства из стварног живота — који показују како разумевање тог конкретног учења помаже људима и како оно утиче на њихово гледиште о будућности.

Немој практичну примену изнети само у пар кратких примедби у закључку свог говора. Сви присутни већ од самог почетка говора треба да осете да то укључује свакога од њих. Када положиш такав темељ, настави да практично примењујеш материјал док обрађујеш главне тачке свог говора, а такође и у закључку.

Када примењујеш нешто, пази да то урадиш тако да буде у складу с библијским начелима. Шта то значи? Па, значи да то радиш с пуно љубави и уживљавања (1. Петр. 3:8; 1. Јов. 4:8). Чак и када је говорио о озбиљним проблемима у Солуну, апостол Павле је водио рачуна да истакне позитивне аспекте духовног напретка своје тамошње хришћанске браће и сестара. Такође је изразио уверење да ће они, што се тиче онога о чему је говорио, имати жељу да чине оно што је исправно (1. Сол. 4:1-12). Диван образац који можемо опонашати!

Да ли својим говором намераваш да подстакнеш објавитеље на учешће у делу проповедања и поучавања других о доброј вести? Изгради код њих одушевљење и цењење према тој предности. Међутим, док то радиш задржи на уму да не могу сви у једнакој мери учествовати у томе, а и Библија то узима у обзир (Мат. 13:23). Немој својој браћи наметати осећање кривице. Стих из Јеврејима 10:24 позива нас да се ’подстичемо на љубав и добра дела‘. Ако се подстичемо на љубав, уследиће дела која се темеље на добрим потицајима. Уместо да намећеш покорност, буди свестан да Јехова жели да унапређујемо ’послушност посредством вере‘ (Римљ. 16:26). Имајући то на уму, ми настојимо да ојачамо веру — како своју, тако и веру наше браће.

Помози другима да схвате смисао. Док сведочиш другима, пази да не пропустиш да истакнеш практичну вредност добре вести. Да би то урадио, треба да узмеш у обзир о чему размишљају људи на твом подручју. Како то можеш установити? Слушај вести на радију или телевизији. Погледај насловне стране новина. Исто тако, настој да наведеш људе на разговор и слушај када они говоре. Можда ћеш установити да се боре са озбиљним проблемима, као што је губитак посла, плаћање кирије, болест, смрт неког члана породице, опасност од криминала, неправда коју трпе од некога ко има власт, распад брака, контролисање мале деце и тако даље. Да ли им Библија може помоћи? Апсолутно.

Када почињеш разговор, вероватно ћеш имати на уму одређену тему. Међутим, ако та особа наговести да њу тренутно мучи неки други проблем, немој оклевати да разговараш о томе осим ако ниси у могућности да то учиниш, или кажи да ћеш радо поново навратити с неким корисним информацијама. Наравно, ми избегавамо да се ’мешамо у оно што нас се не тиче‘, али ћемо радо поделити с другима практичне савете које пружа Библија (2. Сол. 3:11). Очигледно је да ће на људе најјачи утисак оставити библијски савети који се тичу њиховог властитог живота.

Ако људи не схвате како наша порука утиче на њих лично, можда ће брзо окончати разговор. Чак и ако нас пусте да говоримо, ако не покажемо која је практична вредност те теме, наша порука ће мало или нимало утицати на њихов живот. Насупрот томе, ако разјаснимо практичну вредност наше поруке, наш разговор би могао представљати прекретницу у животу људи.

Када водиш библијске студије, стално истичи практичну примену (Посл. 4:7). Помажи студентима да разумеју библијске савете, начела и примере који им показују како да ходе Јеховиним путевима. Нагласи које користи могу имати од тога (Иса. 48:17, 18). То ће мотивисати студенте да учине неопходне промене у свом животу. Изграђуј у њима љубав према Јехови и жељу да му угоде, и нека сами буду мотивисани да примењују савете из Божје Речи.