Песма 102
Радост ускрсења
1. У том хладном гробу
мртав Лазар спи.
Сестре за њим плачу,
нема помоћи.
’Да је бар раније
Исус стигао,
Не би брата доброг,
Хадес узео.’
Ал’ крај гроба Исус,
затим, нађе се.
„Лазаре изађи!“,
викну мртвоме.
Он га чу,
у смртној завит’ одећи.
Како ли су срећни
били његови!
2. С надом сви у Христа,
чекали су спас.
Жалост, јер је умро,
обузе их тад.
Тужно су га верни
ставили у гроб.
Њихов дух и срца,
зави тешка бол.
Али гроб пред Богом,
губи сваку моћ;
Ускрсне свог Сина,
трећег дана Бог.
Ученици срећни,
видеше га тад.
Кључ од смрти, гроба,
Исус има сад.
3. Адам својим грехом,
крив за смрт је свих.
Повратак из мртвих
омогући Христ.
Мртви сви из гроба,
чуће његов глас,
Вратит’ се у живот,
радоват’ се тад.
Суд ће примит’
испред Божјег престоља
За сва дела своја,
правдом Краљевства.
Књига ће живота,
чуват’ име свих
Што на новој Земљи
ће пребивати.