Песма 204
„Ево ме! Пошаљи ме!“
1. Зли оптужбе пребацују
Сад Божјем светом имену,
Да слаб је, ил’ пун грубости,
Ил’ вичу: „Бог не постоји!“
Ко име Божје јављаће?
Ко хвалиће га испред свег’?
„Сад, ево ме! Пошаљи ме!
Да увек верно хвалим те!
(Рефрен)
2. Да Бог је спор, се ругају,
За страх пред Богом не знају.
Идоле славе камене,
Ил’ с ’цезаром’ пак диче се.
Бог спреман је! Ко ће им рећ’?
Ко злим рат његов јавиће?
„Сад, ево ме! Пошаљи ме!
Да снажно опоменем све!
(Рефрен)
3. Док туга тишти понизне,
Јер зла још данас множе се,
Свим’ срцем теже истини
Што прави мир поклања им.
Ко носи им глас утехе?
И ко ће помоћ’ кроткоме?
„Сад, ево ме! Пошаљи ме!
Поучићу све понизне.
(РЕФРЕН)
То највећа за мене је част!
Ево ме! Пошаљи ме!“