Нудити добру вест — са способношћу разлучивања
1 Надахнута пословица каже: „Ко чува способност разлучивања маћи ће добро“ (Посл. 19:8, NW). Мудрост тих речи често се показала истинитом у нашој проповедничкој активности. На пример, коришћењем способности разлучивања и тактичности многи су објавитељи из могућих приговора створили могућности за давање даљњег сведочанства. Или су бар положили темељ за сведочанство у неко друго време. Како то може да се учини?
ПОСТУПАЊЕ КОД ПРИГОВОРА
2 Често сретнемо људе који кажу: „Заузет сам.“ Да ли је станар заиста заузет, или то каже само зато да не би био увучен у дуги разговор? Потребна је способност разлучивања. Ако не изгледа истински запослен, можемо покушати да савладамо тај приговор. Можемо рећи: „Зато ћу бити кратак.“ Затим можемо сажети оно о чему желимо разговарати, задржавајући у мислима сагласност да ограничимо свој разговор. Као резултат наше обзирности и коментара који побуђују занимање, можда ће особа чак желети да настави разговор.
3 Претпоставимо да је неко коме приступаш заиста заузет. Иако не желимо бити одбијени тек тако, ано смо упорни или наметљиви можемо оставити неповољан утисак. Ако станарка долази на врата са кухињским посуђем у рукама и ако смо намирисали да се припрема оброк, вероватно је заиста заузета. Зато је потребна способност разлучивања и добро просуђивање. Не би било обзирно да истрајемо на разговору у тој прилици. Много би боље било дати станару трактат и предложити каснију посету. То ће оставити повољнији утисак, а приликом следеће посете Сведока може се дати добро сведочанство.
РЕАГОВАТИ НА НАРАВ ОСОБЕ
4 У неким приликама срећемо појединце који су отресити кад их посећујемо од куће до куће. Шта би тада требало да учинимо? У Пословицама 17:27 налазимо савет: „Човек са способношћу разлучивања мирног је духа“ (NW). Какав диван савет! Благ глас који изражава занимање често може да опусти такву особу. Осим тога, ако можемо тактично да му дозволимо да се изрази о проблему који га тишти, можда ће постати мање одбрамбено настројен. Чак и ако скрати разговор, вероватно ће га наш благ одговор оставити у бољем расположењу према делу Јеховиних сведока. То може бити добар резултат. Наравно, ако станар постане срдит и љут, било би најбоље мирно отићи и можда покушати да му сведочимо у друго време.
5 Ту су и особе које су, иако приговарају, можда искрене. Такве околности могу представљати стваран испит нашем стрпљењу да наставимо разговарати са њима. Али, ако имамо способност разлучивања, нећемо неизбежно закључити да станар није заинтересован само зато што снажно изражава другачије гледиште. Можда ћемо желети да поставимо тактична питања у настојању да откријемо разлог његових веровања, а затим да му покажемо шта Библија каже о тој теми (Пословице 20:5). На темељу његове реакције можемо одлучити да ли би било корисно наставити разговор.
6 Објавитељ са способношћу разлучивања схвата да време и околности често мењају став станара према вести Краљевства. Његова реакција може бити сасвим различита кад га посетимо следећи пут. Немојмо узети за сигурно да ћемо наићи на негативан одговор због начина на који је станар реаговао кад смо га последњи пут посетили.
7 Није лако одлучити да ли треба настојати да разговарамо. Ипак, развијањем уметности поучавања бићемо делотворнији у нуђењу добре вести са способношћу разлучивања, док се обраћамо Јехови да благослови наше напоре (1. Кор. 3:6 Титу 1:9)