Да, неке приче које чујемо могу да буду тачне. Али здрави разум рећи ће нам да ће се у сваком народу, селу или свакој организацији проносити гласине — нарочито оне које одражавају основне жеље или страхове околине. И ту увек постоји велика могућност да је нека гласина, у најбољем случају, извртање истине. Дакле, ако чујеш неку причу а не можеш да утврдиш тачно њен извор, задржи је за себе и увери се у чињенице пре но што је другима пренесеш. Упамти да ’обиље речи не бива без преступа, а ко зауздава своје усне, поступа разборито’ (Приче Соломунове 10:19, НС). Не буди канал за препричавање, него „ћорсокак“. Тако ћеш испунити речи апостола Павла: „Зато, пошто сте сада одбацили лаж, говорите истину сваки са својим ближњим; јер смо удови који припадају један другоме“ (Ефесцима 4:25, НС).

Питања читалаца

◼ На који начин је могла змија да се споразуме са Евом у врту Еденском?

У 1. Мојсијевој 3:1 пише: „А змија се показала као најопрезнија од свих звери пољских које је створио Јехова Бог. Па рече жени: „Зар је Бог заиста рекао да несмете јести са сваког дрвета у врту?’“ (НС).

Већ су биле разматране различите могућности комуникације између змије и Еве, укључујући и језик тела или гестикулацију. Рецимо, енглески клерик Џозеф Бенсон коментарисао је: „На који начин је змија разговарала са њом ми не знамо. Али вероватно помоћу некаквих знакова. Неки заиста мисле да су змије тада биле познате као створења обдарена умом и говором, тако да Ева није била изненађена када је змија проговорила и испољила јој своја размишљања. Иначе би, како они мисле, то био случај. Али за то нема никаквих доказа.“a

Дошло се до закључка да је змија могла да пренесе поруку својим присуством и држањем. Наравно, Бог није рекао животињама, него људима: „Само са дрвета знања добра и зла не једи, јер у тај дан у који једеш с њега сигурно ћеш умрети“ (1. Мојсијева 2:17, НС). Но, ипак је Ева могла да дође до закључка да дрво не може бити тако опасно пошто се змија — позната као веома ’опрезна’ животиња — налазила на њему. Змија је, можда, још правила варљиве покрете који су могли да изазову утисак као да јој је додиривање са тим дрветом донело користи.

Међутим, тешко да се само покретима тела може саопштити све оно што читамо у 1. Мојсијевој 3:1—5, на пример, да би Ева могла да постане као Бог и буде кадра да одлучује шта је добро а шта зло. Осим тога, у инспирисаном историјском извештају пише да је змија почела да ’говори жени’. Ева јој је, логично, одговорила речима. ’На то рече (опет) змија жени.’ Тврдња Џозефа Бенсона да се змија споразумевала само путем знакова или покрета довела би до гледишта да је Ева одговарала змији на исти начин, наиме, гестикулацијом.

Апостол Павле се осврнуо на овај немили случај и упозорио је хришћане у Коринту: „Бојим се ипак да — као што је змија својим лукавством преварила Еву — тако и ум ваш да се не поквари.“ Та је опасност долазила од ’лажних апостола, преварљивих радника’. Сигурно та опасност, коју су представљали ’префини апостоли’, није долазила до изражаја само њиховом појавом и гестикулацијом; ту су били и њихови говори, њихове лукаве речи да заведу друге (2. Коринћанима 11:3, 5, 13, НС).

Али права змија нема гласне жице које би јој омогућиле да говори, зар не? Ништа нас не наводи на такву претпоставку. У ствари, то није ни потребно. Када је Јехова говорио Валаму преко једне теглеће животиње, то није значило да је магарица поседовала гласни систем попут Валамовог. Ми читамо: „Тада Јехова отвори уста магарици, те она рече Валаму...“ Валам је одговорио на питање те животиње и магарица је на то опет нешто рекла, иако није владала језиком људи (4. Мојсијева 22:26—31, НС). Код тог догађаја је Јехова отворио очи Валаму, те