Гајити хришћанску пристојност у непристојном свету

„Гле, како је лепо и красно кад су браћа заједно!“ (ПСАЛАМ 133:1, Ба).

1. Шта се десило са добрим владањем?

„ПРИСТОЈНОСТ је у протеклих 25 година добијала ударце један за другим“, пише колумнист Ен Ландерс. „Није само то да мушкарци женама не отварају врата аутомобила или да им у превозним средствима јавног саобраћаја не уступају седишта, него се овде ради о много више.“ Свуда се примећује да живимо у једном свету где расте неваспитање. На пример, гура се преко реда, пуши се у препуним лифтовима и на јавним местима се гласно пушта музика, знамо из искуства да у нашем веку упркос бољој могућности образовања и вишег стандарда живота — речи као што су „хвала“ и „молим“ постали су мање више стране речи — и да су се заборавила основна правила пристојности и учтивости.

2. Зашто нас не изненађује данашња непристојност?

² Да ли нас то изненађује? У ствари не. То нас само подсећа на инспирисане речи апостола Павла у вези понашања људи у „последњим данима“, у којима ће „настати тешка времена“. Као што је Павле међу осталим прорекао, људи ће постати „самољубиви, . . . умишљени, охоли, . . . незахвални, . . . без природног нагињања, . . . без самосавладавања“ (2. Тимотеју 3:1-3, НС). Већ само један летимичан поглед нам открива да је данас такво понашање проширено међу људима свих старости, сваког друштвеног положаја и свих националности. Како је до тога дошло? Који су узроци свеопште непристојности?

Узроци лошег понашања

3. Како „ваздух“ садашњег састава доприноси лошем понашању?

³ Са изразом „самољубиви“ је одлично описана генерација у којој превладава „прво ја“, то значи да се већ приликом васпитања сматрало важним истицање самосталног развоја, индивидуализма и посебности. То је дух са којим је затрован „ваздух“ који нас окружује, директно је супротан савету који Библија даје хришћанима, наиме „да сваки гледа не само своју корист, него да има у виду и туђу корист“ (Ефесцима 2:2, 3; Филипљанима 2:4, Ба). Шта је последица? Од једне генерације која је одрасла са представом „чини што се теби свиђа“ једва се може очекивати да би била много забринута како ће њено понашање утицати на друге.

4. Каквим се сматрају особе које су одбациле оне признате норме, и који став треба хришћанин да има према томе?

⁴ Раније је уствари притисак са стране прилично доприносио да се до одређене мере одржавало лепо понашање. Бринуло се за то шта ће други мислити и то је изазивало устручавање. Данас је пак све више омиљено оно поступање које више шокира и изненађује. Ко прелази оне признате норме понашања, више се не сматра непристојним или неотесаним него се сматра са добрим укусом или као особа која доказује рафинираност и заслужује дивљење. Уосталом размислимо да реч „рафинираност“ потиче од речи која има значење „оставити првобитно природно чисто и оригинално стање“. Долази из истог грчког корена као израз преведен са „вешто измишљено“ из 2. Петрове 1:16. Прави хришћани сигурно треба да се чувају тог става.

5. Шта још доприноси одрицању доброг понашања?

⁵ „Како се суд против рђавих дела не извршује одмах то се срце синова човечијих напуни жељом да зла дела чини,“ пише у Проповеднику 8:11. Овај ставак показује који је разлог за лоше понашање у јавности. Пошто су људи пролазили некажњено, отупели су у кршењу признатих норми понашања. У главном чланку Њујорк тајмса могло се читати да „грађани који се противе што их сврставају међу криминалце, јавно крше и то без да трепну, све могуће законе — саобраћајне прописе, одредбе у вези седатива, заштите животне средине“. Зато сусрећемо свакодневно „простачко понашање, вандализам и ишаране зидове“. Све више нестаје учтивост и поштовање права, затим имовине и приватног живота других.

6. Како се одражава презапосленост на понашање људи, а како је Исус у том погледу поступао?

⁶ Пошто се рачуна да добро понашање припада отменом начину живота, лако се нањ заборави кад смо у журби — а у данашње доба изгледа да се већина увек жури. Зато људи пролазе једни поред других без речи. У редовима се гурају и ударају а у саобраћају због неколико минута или секунди се непрестано престројавају. Неки су толико запослени својим стварима или су толико предузели на себе да им страшно смета ако се нешто непредвиђено деси, или неочекивано неко дође у посету. Помислимо колико другачије је Исус реаговао кад су људи долазили к њему па макар и у неповољно време (Марко 7:24-30; Лука 9:10, 11; 18:15, 16; Јован 4:5-26).

7. Чега се морају чувати прави хришћани што се тиче њиховог понашања?

⁷ Ми додуше живимо у једном свету који живи као да је на тркалишту, и од нас захтева све више времена и снаге, али заправо ништа не постижемо ако допустимо да под притиском постанемо груби. Баш супротно — такво поступање може да се изроди у свађу, тучу, непријатељство и чак убиство — ако се грубост узвраћа грубошћу. Све то припада духу света чији део прави хришаћни не смеју да буду (Јован 17:14; Јаков 3:14-16).

Истакнути примери доброг понашања

8. Како да поступају хришћани иако живе у непристојном свету?

⁸ Пошто ми живимо међу људима који веома мало обзира имају према другима, могли би смо попустити притиску да одбацимо добро понашање. Али ако се присетимо библијског савета „не обликовати се према овом систему ствари“, можемо се угледати на многе истакнуте примере у Библији и напрезати се да у данашњем непристојном свету одржимо високи ниво хришћанског понашања (Римљанима 12:2, 21; Матеј 5:16). Наше поступање треба да покаже да смо сагласни са псалмистом који је рекао: „Како је лепо и красно кад су браћа заједно!“ (Псалам 133:1, Ба).

9. Шта открива Свето писмо о Јеховином поступању са људима?

⁹ Најбољи пример доброг понашања пружа нам Створитељ и Отац нас свих, Јехова Бог. Особе на високом положају или особе на власти обично користе свој ауторитет и захтевају да им се свака жеља уважи. Али Јехова Бог, највиша личност у свемиру поступа увек учтиво са онима који су му потчињени. Кад је свом пријатељу Авраму обећао благослов, рекао је: „Подигни сад (молим, НС) очи своје, па погледај с места где си, на север и на југ, на исток и на запад“. И опет: „Погледај на небо (молим, НС) и преброји звезде“ (1. Мојсијева 13:14; 15:5). Кад је Бог Мојсију дао један знак његове моћи, позвао га је: „Метни (молим, НС) руку своју у недра своја“ (2. Мојсијева 4:6). Много година касније Јехова је рекао преко свог пророка Михеја свом народу који је скренуо с пута: „Чујте (молим, НС) поглавице Јаковљеве и кнезови дома Израелова! . . . Слушајте (молим, НС) дакле поглавице“ (Михеј 3:1, 9, Ба). Да ли се ми „угледамо на Бога“ у томе да у разговору са другима употребљавамо реч „молим“? (Ефесцима 5:1).

10, 11. а) Шта можемо рећи о Исусовом поступању и понашању? б) Како можемо ми следити Исусов добар пример понашања према свима?

¹⁰ Исус Христ „који је у наручју Очевом“ јесте следећи пример достојан слеђења (Јован 1:18). У опхођењу с људима је он с једне стране поступао нежно и саосећајно, с друге стране пак енергично и одређено; али никад није био набусит или непријатан. О његовом „необичном дару да се у друштву свих врста људи угодно осећа“ — пише у књизи The Man From Nazareth (Човек из Назарета): „У јавности као и у приватном друштву опходио се је с људима и женама као да им је раван. Он се добро осећао и у друштву недужне деце, а такође и у друштву људи којима је била оптерећена савест јер су се злоупотребом положаја обогатили као на пример Захеј. Цењене домаћице као што су биле Марија и Марта могле су слободно и отворено с њим да разговарају, али и блуднице су га посетиле као да су биле сигурне да их он разуме и да их прихваћа. . . . Да су му зачудо биле непознате границе, које су иначе постављене обичним људима, убрајамо међу својства, која су га највише одликовала.“

¹¹ Особа која је заиста пристојна познаје се по томе да према сваком има обзира и према свима показује долично поштовање и у томе треба да следимо Исуса. Већини додуше успева да према одређеним особама показује поштовање, нарочито онима на вишем положају. Али друге, који су у њиховим очима нижи, или равни њима, често гледају резервисано, непријатно или грубо. То им наизглед пружа осећај предности и надмоћности. Ипак је неко тачно изјавио: „Грубим поступком показује се слабић као да је снажан“. Зато нас Библија позива: „Чашћу један другога претеците“ (Римљанима 12:10, Ба). Ако ми са своје стране учинимо све што можемо да следимо овај савет, тада нећемо бити далеко од доброг понашања према свима, као што је то чинио Исус.

12. Шта је суштина Исусове науке о међуљудским односима?

¹² Ово позитивно држање усмерено према другима показује такође Исус у свом учењу нарочито у златном правилу: „Све што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима“ (Матеј 7:12). У аналектима (одабрани одломци), једна од четири књига Конфучија — која је на Оријенту дуго важила за највиши степен моралног и беспрекорног владања — извештава се да је учитељ био запитан од једног свог ученика, да ли постоји једна сама реч којом би могли означити темељне односе у животу, „можда је то реч ’узајамност’ (шу)“, одговорио је учитељ и додао: „Што ти нећеш да ти се учини, то немој другоме учинити“. Лако је запазити да Исусова наука надмашује ову науку. Јер до срдачног, пријатног и коректног односа може да дође само онда ако се преузме иницијатива, да чинимо добро другима.

Хришћанско понашање је засновано на хришћанској љубави

13, 14. а) Шта се примећује у новије време у јавности у погледу понашања? б) Шта је подбудило садашњи интерес за добро понашање и етикецију?

¹³ Пошто је лоше понашање толико проширено, данас се између осталог говори о неопходном враћању на исправно понашање. „У 60-им годинама је постојао револт против доброг понашања“, пише Мерџобел Стјуарт, позната по издањима на ову тему, „али новом револуцијом биће поново уведено. Људи увиђају важност тога и желе да знају друштвена правила“. Овај пробуђени интерес за добро друштвено владање се одражава у стално растућем броју издатих књига, брошура новинских чланака и телевизијских културно забавних емисија, у којима се дају савети за све могуће: почевиши од избора правилног прибора код једног свечаног оброка, па све до начина ословљавања, узимајући у обзир замршене и брзо променљиве међуљудске и породичне односе нашег времена.

¹⁴ Али зашто неки сматрају добро понашање врло вредним? „У данашњем друштву престижа добро понашање је ствар преживљавања“, објашњава Мерџабел Стјуарт. Другим речима: добро понашање се сматра као помоћ за савладавање нечега и за напредовање. Зато се учи кроз књиге и на курсевима шта све припада етикецији (фином понашању), да би на пример знали како се треба облачити да би имали успех, како се постиже добар утисак, и како се придобија признање у сали седнице.a Штета је да се људи само због неке користи добро понашају, такорећи као један глумац који за свој наступ ставља маску коју након тога опет скида. Зато не изненађује када се увек изнова чује о шокирајућем криминалу оних „у белим кошуљама“ што значи о онима који се сматрају „најпоштенији“ или су уважене личности у друштву.

15, 16. а) Шта каже један стручни аутор о „најбољем правилу понашања“? б) Како се 1. Коринћанима 13:4-7 заиста односи на хришћанско владање?

¹⁵ То је далеко од онога што би добро понашање уствари требало да буде. Еми Вандербилт, цењени стручни аутор пише у својој књизи New Complete Book of Etiquette (Нова комплетна књига етикеције): „Најбоља правила понашања се могу наћи у 13. поглављу 1. посланице Коринћанима у дивној научној расправи светог Павла о хришћанској љубави према ближњима. Ова правила немају ништа зеједничког са умећем облачења или са тиме како да се одржи форма понашања, него да у ставу према другима имамо осећај доброте и обзир“.

¹⁶ Еми Вандербилт је наравно указала на 1. Коринћанима 13:4-7, где Павле исцрпно описује различите фасете хришћанске љубави. Осмотримо неке тачке које је Павле споменуо и њихово дејство. Ко је на пример „стрпљив и љубазан“ тај ће сигурно имати са другима стрпљење и поштовање. Уместо „није непристојна“ могло би се рећи „пристојно се понаша“. А пристојност се дефинише са „учтивост, умереност, лепо понашање“. Зато стоји у Новом завету од Фридриха Фефлина (1957) на овом месту: „Она пази на пристојност“. Једва се може представити да би неко који показује такву љубав морао да буде сматран неотесаним или непристојним.

17. Шта одаје наше хришћанско владање?

¹⁷ Без сумње постоји директна веза између хришћанског понашања и хришћанске љубави. То није само средство за одређену сврху, или да се покаже споља док се не постигне властита корист. Из нашег понашања — односно поступања с другима, и у опште нашег држања — може се закључити колико нам је стало до других и колика је наша љубав према њима. Свеједно били ми млади или стари, треба да следимо библијски савет: „Нико да не гледа на своју корист, него сваки корист другога да тражи“ (1. Коринћанима 10:24, Ба). Хришћанско понашање које сведочи о хришћанској љубави је дакле ознака правих ученика Исуса Христа (Јован 13:35).

Понашајмо се увек пристојно

18. Зашто да будемо одлучни упркос свега што видимо око нас?

¹⁸ Исус је за нашу генерацију прорекао да „због многог безакоња охладнеће љубав многих“ (Матеј 24:12, Ба). Ово хлађење љубави се код многих јасно примећује по томе да су равнодушни и крајње себични. Уместо да будемо заведени да исто тако реагујемо, мислимо на Павлов савет: „Никоме не враћајте зла за зло, и тражите што је добро пред свим људима. Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свим људима“ (Римљанима 12:17, 18, Ба). Будимо одлучни да се увек добро понашамо, без обзира да ли ће други ценити наша настојања или не (Матеј 5:43-47).

19. Како се одражава наше понашање на сва подручја нашег живота?

¹⁹ Да, у хришћанском понашању одражава се наш истински интерес за друге. Као што наш говор одаје ко смо у ствари, тако наше понашање показује шта осећамо према другима и да ли маримо за њих (Матеј 12:34, 35). На сваком подручју нашег живота добро понашање би требало да заузме важно место. У ствари, треба да буде наш начин живота. Како можемо у томе да се побољшамо? Како можемо хришћанско понашање да усавршимо? То ће бити обрађено у следећем чланку.

’Понашајте се као што доликује доброј вести’

„Само понашајте се као што доликује еванђељу Христову“ (ФИЛИПЉАНИМА 1:27, Ба).

1. Који похвални коментар градоначелника је изазвао недавни догађај у Њујорку? (Римљанима 13:3).

„ВИШЕ од 1 000 Јеховиних сведока 29. септембра 1988. дошло је пред општинску зграду у Менхетну, известио је Њујорк тајмс. Дошли су да подупру захтев за добијање дозволе за градњу, о ком је требала да одлучи комисија за урбанизам. Захтев светске централе Јеховиних сведока за одобрење новог стамбеног објекта је додуше одбијен, али је градоначелник „похвалио Сведоке као ’крајње уредне’ и рекао, да им се ’стварно треба дивити’“.

2. У ком погледу се разликују Јеховини сведоци од других, и зашто?

² Шта нормално може да се очекује ако се скупи преко хиљаду људи, да јавно подрже неку неомиљену ствар? Гурање, псовке, да, чак нападања и насиља нису при томе ништа необично. Зашто је то код Сведока друкчије? Зато што су свесни да њихово понашање стално баца одговарајуће светло на њихову веру. Они познају библијски савет: „Владајте се лепо међу народима, да би за оно што вас клевећу као злочинце, због ваших добрих дела, чији су очевици, прославили Бога у дан његовог похођења“ (1. Петрова 2:12, НС).

Добро понашање слави Јехову

3. Од каквог је значаја наше понашање кад се ради о давању части Јехови?

³ Да прославимо Јехову Бога изврсним понашањем јасно припада нашој хришћанској одговорности (Матеј 5:16). Изврсно понашање обухвата наравно много шта, на пример поштење, марљивост и добар морал. Свакако, ове особине примећују обично само они који нас добро познају или са којима стално имамо посла, као на пример наши пријатељи, рођаци, колеге, учитељи или наш послодавац. Како је са већином оних са којима само површно долазимо у контакт? Код њих наше понашање игра посебну улогу. Као што вредан поклон укусно упакован изазива већу привлачност, тако и добро понашање које испољавамо може да изгледа привлачније. Какве год хришћанске особине да имамо или колико год да је наша намера вредна дивљења, нећемо постићи добре резултате ако имамо лоше манире. Дакле, како можемо нашим понашањем да прославимо Јехову?

4. На којим подручјима нашег живота треба да пазимо на наше понашање?

⁴ „Само понашајте се као што доликује еванђељу [доброј вести, НС]“, рекао је Павле (Филипљанима 1:27, Ба). То се наравно односи на нашу службу проповедања у јавности. Али наше владање и понашање на нашем месту обожавања, у суседству, на радном месту, у школи, да, на свим подручјима живота такође непосредно утиче на дејство наше службе. „Ми ничим не дајемо повода за спотицање, да се не би нашој служби приговорило“, писао је Павле (2. Коринћанима 6:3, НС). Како можемо да будемо сигурни да стварно пазимо на овај савет? Шта можемо да учинимо да би помогли једно другом — а посебно нашој омладини — да се стално хришћански понашамо?

У краљевској дворани

5. На шта треба да мислимо кад се налазимо у краљевској дворани?

⁵ Краљевска дворана је наше место обожавања. Ми се тамо налазимо због позива Јехове и његовог сина, Исуса Христа. У том смислу ми смо гости у Јеховином дому (Псалам 15:1; Матеј 18:20). Да ли си ти добар гост кад дођеш у краљевску дворану? То захтева како према домаћину тако и према другим гостима достојно поштовање и обзир. Шта то значи?

6. а) Шта недостаје ако се стално закашњава на састанке? б) Како може да се савлада тај проблем?

⁶ Као прво, потребно је да дођемо на време. Признајемо то није увек лако. Неки треба да превале велики пут; други имају породицу и морају спремити децу. Њихова настојања да редовно стигну на хришћанске састанке су стварно вредна похвале. Ипак, може да се примети да неки по навици закашњавају на састанке. Шта такви могу да учине да би се у том погледу променили? У првом реду треба схватити да се уобичајено закашњавање не може увек приписати недостатку цењења за састанке. Додуше неки често долазе касно, али они се радују састанцима исто тако као и сви остали — чим стигну. Проблем настаје можда због лошег планирања или недовољног обзира према сухришћанима. Један од разлога зашто се опомињемо ’да не напуштамо наше састанке’ јесте да „пазимо једни на друге да се подстичемо на љубав и добра дела“ (Јеврејима 10:24, 25, НС). Тешко да смо у стању да то чинимо ако увек закашњавамо и при том још скрећемо пажњу других и сметамо. Да не би закаснили требали би да се трудимо као што искусни препоручују да стигнемо знатно раније него што је довољно за почетак састанка. Да ли и ти мораш у вези тога да се поправиш?

7. Објасни како се слаже пажљивост на састанцима са добрим понашањем?

⁷ Добро владање захтева да поклонимо пажњу особи са којом разговарамо (Приче Соломонове 4:1, 20). То такође важи за хришћанске састанаке на којима говоре Божје слуге, да би нам за нашу изградњу доделили духовни дар. Ми би заиста показали лоше понашање ако би за време састанка заспали, стално шапутали са нашим суседом, жвакали жвакаћу гуму или јели бонбоне, ако би се занимали другим градивом или се посветили другим стварима. Млади Елијув не само да је за време дугих говора Јова и његова три друга мирно седео, него ’их је и слушао са свом пажњом својом’ (Јов 32:11, 12, Ба). Добро хришћанско понашање налаже да се говорнику укаже потпуна пажња и његовој библијској вести достојно поштовање.

8. Како доказујемо да припадамо ученицима Исуса Христа?

⁸ Наше хришћанско понашање пре и после састанака укључује да будемо заинтересовани за присутне у краљевској дворани. Павле је објаснио да помазани чланови хришћанске скупштине ’нису више туђи ни страни, него су . . . људи од дома Божјега’ (Ефесцима 2:19, Ба). Како поступаш ти са Сведоцима који су с тобом, као са туђинима, странцима или укућанима? Љубазан поздрав, срдачно руковање, благи осмех — то су можда све мале ствари, али ипак оне сведоче да ми припадамо ученицима Исуса Христа. Ако се већ према странцима тако понашамо, зар тада не би требали „посебно [према] онима са којима смо у сродству по вери“ (Галатима 6:10, НС).

9. Како можемо да научимо децу да покажу интерес и за остале који нису њихови вршњаци?

⁹ Могу ли се деца поучити да имају такав интерес и за остале који нису њихови вршњаци? Можда неки одрасли мисле да се деца, пошто су на састанку слушала један или два сата, морају играти са својим малим пријатељима. Али краљевска дворана није место за игру (Проповедник 3:1, 17). Кад су у дечијем вртићу питали једног четири и по године старог дечака колико браће и сестара он има, одговорио је: „Има их тако много да их уопште не могу све избројати.“ Кад су га касније његови родитељи због тога питали, рекао је: „Не знам, колико имам браће и сестара. У краљевској дворани их је увек тако пуно.“ За њега су сви присутни његова браћа и сестре.

У нашој јавној служби проповедања

10. Које Исусово упутство може нама да помогне да се у служби проповедања ’понашамо онако као што доликује доброј вести’?

¹⁰ ’Понашати се онако као што доликује доброј вести’, односи се такође на јавну службу проповедања. Ми морамо увек да имамо на уму да носимо вест мира, и то се треба видети по нашем понашању (Ефесцима 6:15). Исусово упутство гласи: „Када улазите у кућу, поздравите укућане; и ако кућа буде заслужна, нека дође мир, који јој желите, на њу.“ Нашим срдачним и љубазним начином с поштовањем дајемо станару до знања да смо од срца заинтересовани за његово добро. Понекад се на вратима појави неко ко је нељубазан или жели чак да се свађа. Да ли би требали да се узнемиримо и да се исто тако понашамо? Осмотримо шта Исус даље каже: „Али ако га . . . [породична заједница] не заслужује, тада нека се ваш мир врати к вама“ (Матеј 10:12, 13 НС). На вратима треба увек да се понашамо као што доликује „служби помирења“ (2. Коринћанима 5:18).

11. Како се наш начин облачења и наша лична појава одражава на нашу улогу Божјих слугу?

¹¹ И на другим подручјима наше понашање одаје доста о нама. На пример, да ли наша лична појава одговара улози слуге Божје речи? Како је са нашом опремом — ташном за књиге, Библијом и библијском литературом? Један новинар пословним људима даје овај савет: „Одевајте се за посао, а не за забаву, за бесциљно састајање или спортску свечаност.“ Зашто? Зато што су одећа и лична појава „друштвени стенограм, који људима у околини даје објашњење ко је и шта је он и где га треба уврстити“. Према томе, кад смо на нашем службеном „послу“, наша одећа и спољашњост не треба да буде аљкава и неуредна, нити упадљива а ни екстравагантна, него увек ’достојна добре вести’. (Упореди 1. Тимотеју 2:9, 10.)

12. Како можемо тим што пазимо на права и својину станара да докажемо наше добро понашање?

¹² Иако треба да будемо ’увек спремни да бранимо’ добру вест, добро хришћанско владање захтева да то чинимо „с благошћу и дубоким поштовањем“ (1. Петрова 3:15). Ту спада поштовање према правима и власништву станара. Планирамо ли нашу делатност тако да свратимо у разумно време? Пазимо ли да не сметамо код неке хитне делатности или посла? Да ли обилно употребљавамо изразе као што су „да ли могу?“, „молим!“ и „хвала!“? Да ли настојимо да станара увучемо у разговор, или доминирамо из самог страха, зато што не можемо да кажемо све што смо припремили?

13. Наведи пример да добро понашање у служби проповедања често води до добрих резултата.

¹³ Добро понашање уједињено са искреним личним интересом често отвара могућности за добро сведочанство. Зато добро васпитана деца често изазивају пажњу и интерес код станара, који можда не слушају одрасле. Једна тринаестогодишња девојчица из Мексика срела је девојку која је хтела да проучава Библију. Међутим, девојка је рекла да ће то да учини а да њен отац не зна о томе. Али млада објавитељица је имала осећај да у овом случају из поштовања према оцу треба она да замоли за његово одобрење. Зато се понудила да разговара са оцем, и објаснила му је да је то што би њих две проучавале веома важно. Пошто је видео колико је млада сестра била озбиљна и што је ценио да се она директно њему обратила, рекао је: „Ако је то што би ви училе толико важно, тада нека проучава читава моја породица.“ То је довело до тога да је ова тринаестогодишњакиња започела студиј са читавом породицом, којој припада ожењен син са својом женом и друга одрасла деца.

Добро понашање почиње код куће

14. Где почиње добро понашање, и шта игра важну улогу?

¹⁴ Добро понашање младих Сведока говори често о добром васпитању, које су очигледно добили код куће. Да, у нашем понашању одражава се наш начин живљења. Зато се добром понашању код куће треба придавати велики значај, супротно ономе што неки мисле. У вези овога је као и на другим подручјима породичног живота родитељски пример од највеће важности (2. Тимотеју 1:5). Тим ако се деци каже: „Чини оно што кажем, а не оно што ја чиним“, она се наравно неће научити понашању. Безбројне појединости доброг понашања се уче не само усменим поучавањем, него посматрањем и опонашањем. „Родитељи нису само елементарни учитељи, него и примери, јер наша деца уче тако што опонашају наш начин поступања“, приметила је Беверли Феломан, аутор једног чланка о успешној деци. Какво понашање виде твоја деца код тебе?

15. Како могу родитељи да помогну својој деци да развију добро понашање које ће им бити од доживотне вредности?

¹⁵ „Ви, очеви, не раздражујте своју децу“, гласи библијски савет (Ефесцима 6:4, НС). То раздражује и обесхрабрује децу ако се од њих захтева да буду љубазна и обзирна, а она виде да се њихови родитељи свађају, оговарају, неотесано понашају или брзо разљуте. Можемо ли им замерити ако се она исто тако понашају? С друге стране у Писму даље пише: „Него их и даље одгајајте у стези и Јеховиним усмеравањем мишљења.“ И томе припадају основна правила доброг понашања — на пример, поздравити се, замолити за нешто, захвалити се или се извинити, друге поштовати и са њима поделити (3. Мојсијева 19:32; Римљанима 16:3-7). Ове код куће стечене мудрости понашања биће од доживотне вредности (Приче Соломонове 22:6).

16. Која су напрезања потребна, и какав ће бити резултат?

¹⁶ Према томе, родитељи и деца треба свакодневно да практикују добро понашање, да им буде рутинска навика, а не да за то чекају посебну прилику. У погледу грешака које деца неизбежно чине, родитељи треба да буду стрпљиви и попустљиви. Дајте им до знања колико вам значи њихово добро понашање, и не чекајте са похвалом, ако су напредовали. То наравно не иде без напрезања. Али зар у Писму не пише да божанска темељна начела треба деци да се усаде, „кад седиш у кући, кад идеш путем, кад лежеш и кад устајеш“? (5. Мојсијева 6:7, НС). То у породици ствара срдачну и угодну атмосферу, која помаже при одгајању деце, тако да од њих коначно постану одрасле особе које су спремне да помогну, искрене и васпитане. Тада ће родитељима и створитељу Јехови Богу, приредити хвалу и част.

Васпитани људи

17. Шта се може приметити у краљевским дворанама Јеховиних сведока?

¹⁷ „Више од 1 000 Јеховиних сведока“, који су се оног септембарског послеподнева састали у Њујорку пред општинском зградом, показали су само у малом обиму како се Јеховини сведоци уобичајено понашају. Један човек који је на другом месту по први пут присуствовао на састанку у краљевској дворани је после тога рекао: „Ја сам у једном једином дану упознао више пријатних људи, који су ми били потпуно страни, него за сво време у цркви у којој сам одрастао.“ Резултат? „Било је очигледно да сам пронашао истину“, изјавио је. Овај човек је променио начин свога живљења и седам месеци касније предао се Јехови и крстио. (Упореди 1. Коринћанима 14:25.)

18. Како пристојно понашање Јеховиних сведока делује на посматраче са стране?

¹⁸ Јеховини сведоци су већ више пута за њихово примерно понашање похваљени на њиховим државним и међународним конгресима. Поводом једног конгреса у Јапану, недавно је један водич за странце рекао: „Приликом изласка из аутобуса сваки ми се захвалио, без изузетака, деца такође. То ме је веома обрадовало.“ На станици у близини једног другог конгреса неки чиновник се једном Сведоку овако изјаснио: „Приликом претходног сусрета од 12 000 људи у сали дворца Осаке био је хаос.“ Даље је рекао: „Код вас стварно влада ред, и то нас радује. Молим вас, пренесите наше поздраве одговорнима — било ко да су.“

19. На шта би свако од нас требао да буде одлучан у вези понашања?

¹⁹ Шта показују такве изјаве? Да се Јеховини сведоци у целини ’понашају онако као што доликује доброј вести’. Како је са нама као појединцима? Као деца која гледају у љубазног оца ми треба да подигнемо очи ка Јехови, нашем небеском оцу, да будемо поучени чак у непристојном свету да будемо пристојан народ (5. Мојсијева 8:5; Приче Соломонове 3:11, 12).

Да ли се још сећаш?

◼ Зашто су добри манири неопходни за изврсно понашање?

◼ Који су добри облици понашања умесни за наше место обожавања?

◼ Како добро понашање може да се покаже у служби проповедања?

◼ Како родитељи могу да помогну својој деци да развију добро понашање?

◼ Који високи ниво понашања требамо настојати да одржимо?

Ко је све створио?

Да ли си се икада питао, када си видео неку дивну зграду, ко ју је изградио? Да ли би поверовао неком када би ти рекао да ту зграду нико није саградио, већ да је сама од себе настала? Наравно да не би! Као што каже библијски писац: „Сваку је кућу неко саградио.“ Свако то зна. Зар не можемо да прихватимо логичан закључак тог библијског писца: „А онај који је све начинио јесте Бог“? (Јеврејима 3:4).

Ово је само одломак једне од многих библијских тема које обрађује књига Ти можеш заувек да живиш у рају на Земљи.

Ова књига 12x16cm има 256 страница са преко 150 илустрација од којих је већина у лепим бојама. За нешто више од годину дана одштампано је преко 14 милиона примерака ове нове књиге на 55 језика. Ако набавите за себе један примерак, схватићете зашто је тако омиљена. Можете наручити одмах.