апостол Јован написао: ”Онај ко сведочи ово каже. ’Да, долазим брзо.’ Амин! Дођи, Господе Исусе“ (Откривење 22:20, НС).

Несумњиво је да један хришћанин у оно време није неразумно мислио да крај може доћи у току његовог живота. И ако би несрећом или природним путем умро пре краја, живео би са оправданим осећањем хитности који су потакли Исус и надахнути Списи.

Све ово још више вреди за нас у овај касни сат у којем живимо. Да парафразирамо Павлове речи, не можемо оповрћи да је ’сада наше спасење ближе него у време кад су први хришћани пригрлили веру и чак од онда кад смо ми пригрлили веру. Ноћ је добро поодмакла, а дан је сигурно близу’.

Били смо у могућности да историјски, почевши од првог светског рата, видимо обиље материјалних доказа да живимо у завршном делу система ствари. Уместо да смо заокупљени тиме да нагађамо када ће доћи крај, требамо бити заокупљени проповедањем добре вести, чиме можемо спасти властити живот као и животе многих других (1. Тимотеју 4:16).

Имамо обиље разлога да очекујемо да ће проповедање бити завршено у наше време. Значи ли то пре него почне следећи месец, следећа година, деценија или век? Ниједан човек то не зна, јер је Исус рекао да ’ни анђели небески’ то не знају (Матеј 24:36). Осим тога, ми то ни не требамо знати док чинимо оно, на шта према Исусовој заповести требамо усмерити своју пажњу. Оно што је најважније је да се изврши Божја воља и његово дело и да ми у томе суделујемо у најпотпунијој могућој мери. Тако ћемо ’успети умаћи свему овоме што се треба збити, и одржати се пред Сином човечјим’ (Лука 21:36, НС).

Питања читалаца (2)

■ Зашто је Божји Закон налагао да Израелац мора узети за жену незаручену девицу с којом је имао полне односе и није се смео развести од ње?

У 2. Мојсијевој 22:16, 17 и 5. Мојсијевој 22:28, 29 налазимо тај закон, за који неки тврде да је безосећајан према женама. А уствари је тај закон потицао висока морална мерила за мушкарце и жене.

У 22. поглављу 5. Мојсијеве записани су разни закони за породицу. На пример, говори се о ситуацији кад човек више не воли своју жену и тврди да није била девица. Ту су и Божји закони у вези прељубништва и силовања. Затим читамо:

”Ако човјек наиђе на младу дјевицу која није заручена те је пограби и с њом легне, па буду ухваћени на дјелу, тада човјек који је с њом лежао нека дјевојчину оцу даде педесет сребрника. А будући да ју је оскврнуо, нека је узме за жену, да је не може пустити док је жив“ (5. Мојсијева 22:28, 29, Ст).

То је био случај присилног завођења и блуда. Ако би се неки безобзирни човек осетио слободним да има полне односе с девицом, она би у првом реду била на губитку. Осим могућности да добије незаконито дете, умањена је њена вредност као невесте, јер је многи Израелци не би желели оженити ако више не би била девица. Шта ће, дакле, спречити некога да себи узме слободу код неке девице? Божји ’свет и праведан и добар’ Закон (Римљанима 7:12).

У Мојсијевом закону постојала је припрема којом се допуштало да се човек из одређених разлога разведе од своје жене (5. Мојсијева 22:13-19; 24:1; Матеј 19:7, 8). Али, оно што читамо у 2. Мојсијевој 22:16, 17 и 5. Мојсијевој 22:28, 29 показује да је могућност развода укинута уколико је дошло до предбрачног блуда. То је, дакле, могло бити узроком да мушкарац (или девица) одоли искушењу да се упусти у блуд. Мушкарац није могао размишљати на следећи начин: ”Она је лепа и узбудљива, па ћу се ја лепо забавити с њом иако није онај тип који бих желео за жену.’ Уместо тога, закон је одвраћао од неморала тиме што је потенцијални преступник требао одмерити дугорочне последице блуда — обавезу да остане с другим партнером цео живот.

Закон је умањио и проблем незаконитости. Бог је заповедио: ”Ниједан незаконити син не сме доћи у Јеховину скупштину“ (5. Мојсијева 23:2, НС). Према томе, ако је човек требао оженити девицу коју је завео, из њиховог брака не би произашло незаконито потомство међу Израелцима.

Тачно је да хришћани живе у друштвеним условима који су другачији од услова у којима су живели древни Израелци. Ми не потпадамо под одредбе Мојсијевог закона, укључујући и то што је тај Закон захтевао од двоје људи који су се уплели у блуд, наиме да се ожене. Међутим, не можемо сматрати да је уплитање у предбрачни блуд безначајна ствар. Хришћани требају озбиљно размислити о дугорочним