14:21 — Пошто Израелци нису смели јести ’ништа што цркне’, зашто су могли дати придошлици или продати странцу?

Јехова је, као врховни законодавац, имао право да постави само Израелцима извесна ограничења. Они су му били „свети народ“. Други народи нису поштовали забрану јела угинуле животиње. Није била никаква неправда дати лешину из које није исцурела крв придошлици или продати је странцу, јер Израелци нису представљали погрешно, ствари и прималац или купац чинио је то добровољно. Можда треба још додати да су речи из 5. Мојсијеве 14:21 у складу са речима из 3. Мојсијеве 17:10, где се забрањује придошлици да једе крв. Придошлица који је био прозелит није смео да једе крв, али та забрана није важила за придошлицу који није био прозелит у потпуности. Таква особа је, могла да употреби лешину из које није исцурела крв и која је била нечиста за верног Израелца или прозелита.

• 17:5—7 — Зашто се захтевало да сведоци најпре дигну руку на особу осуђену на смрт?

Требало је да свако у Израелу буде ревностан за право обожавање и да се брине да организација остане чиста и да се не нанесе срамота Јеховином имену. Сведоци су морали да покажу ту ревност преузимајући вођство у извршавању осуде (Упореди са 4. Мојсијевом 25:6—9; 5. Мојсијева 13:6—11). Наравно, једно; је било сведочити против кога, а сасвим друго погубити га. То је требало навести сведока да брижљиво размисли када сведочи, и само би зла особа лажно сведочила иако је знала да ће бити прва која ће послати у смрт оптуженог човека или жену. Јеховини сведоци могу применити та начела тиме што ће бити ревносни за чистоћу у скупштини, али и брижљиви код изношења истинитих доказа. Свако од нас мора, на крају, да одговара пред врховним судијом, Јеховом (Матеј 12:36, 37).

• 22:5 — Је ли исправно да жена носи панталоне, с обзиром на ову забрану?

Очигледна сврха тог закона била је у томе да спречи злоупотребу секса и конфузију што се тиче полног идентитета. По изгледу и одећи, обично жели да изгледа мушкарац као мушкарац, а жена као жена. Ако би неки Израелац поступио супротно том унутрашњем осећају за прикладност, могло би то довести до хомосексуалности. Мада су и мушкарци и жене тада носили одећу попут одора, постојала је разлика између мушке и женске одоре. Тако и данас у неким пределима земље носе и мушкарци и жене панталоне, па ипак постоји разлика у стилу за сваки пол. Начело у овом ставку не забрањује хришћанским женама да носе понекад панталоне, као на пример, када раде око куће или на имању. И по локалним обичајима и потребама, панталоне могу да буду веома пожељан део гардеробе у веома хладним пределима. У Библији се саветује женама да се ’у веома уредној одећи, украшавају скромношћу и здравим разумом’ (1. Тимотеју 2:9, 10).

• 24:6 — Да ли би могло бити узимање у залог доњег или горњег жрвња као узимање у залог саме душе?

Тада се пекао хлеб обично сваког дана и често је требало млети жито у брашно. Дакле, свакодневни хлеб породице зависио је од горњег или доњег жрвња. Узети у залог један од њих значило би лишити породицу њеног свакодневног хлеба и свело би се на узимање „душе“ или „средстава за живот“ у залог.

Последњи говори, песма и благослов

• 32:39 — Како може бити да нема богова заједно са Јеховом када у Јовану 1:1 пише да је ’Реч била код Бога и била неки бог’?

Ови ставци говоре о потпуно различитим стварима. У 5. Мојсијевој 32:39 хоће да се каже да лажни богови не учествују са правим Богом, Јеховом, у његовим делима спасења. Они нису у стању да избаве своје обожаваоце из несреће, и такви богови нису учествовали никада са Јеховом у било чему што је он радио. Мада је „Реч“ неки бог или моћан, она се не противи Јехови и не понаша се као његов ривал, као што је то био случај са лажним боговима (5. Мојсијева 32:12, 37, 38).

• 33:1—29 — Зашто Симеон није споменут у овом благослову?

Симеон и Левије су заједнички учествовали у једном свирепом делу и премда су добили делове у Израелу, нису били као остала племена. Левијевци су добили 48 градова широм земље, док је Симеонов део био укључен унутар територије Јудине (1. Мојсијева 34:13—31; 49:5—7; Исус Навин 19:9; 21:41, 42). Дакле, када је Мојсије обратио пажњу Јуди, знао је добро да је Симеонов део спојен са Јудиним. Штавише, Симеоново племе је било под општим благословом: „Благо теби, Израелу! Ко је као ти, народ који ужива спасење у Јехови“? (5. Мојсијева 33:29).

Од трајне помоћи верним слугама

5. Мојсијева је од трајне користи Јеховиним слугама, и ми можемо извући из ње корисне поуке. На пример: за време упада у Ханан, Исус Навин је безусловно следио савет сада записан у овој књизи. Тако и ми треба спремно да прихватимо божанско вођство (5. Мојсијева 20:15—18; 21:23; Исус Навин 8:24—29). Исус Христ је цитирао из 5. Мојсијеве и при томе успешно одолевао сотони. Ми признајемо, као Исус, да човек живи од речи Јеховиних, да не смемо Бога да стављамо на пробу и да морамо само њему приносити

свету службу (Матеј 4:1—11; 5. Мојсијева 5:9; 6:13, 16; 8:3).

Ова књига означава Јехову као Бога који захтева искључиво предање (5. Мојсијева 4:24; 6:15). Такође изјављује: „Зато љуби Јехову, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом и свом снагом својом“ (5. Мојсијева 6:5, НС). У суштини, 5. Мојсијева нас подстиче да служимо верно Јехови. Зато, приносимо му свету службу са искреном радошћу.

Где можемо наћи јединство у овом подељеном свету?

„До јединства ћу их довести, као стадо у тор“ (Михеј 2:12, НС).

1, 2. Зашто не можемо очекивати о светских лидера да уједине људску породицу?

ЉУДСКА породица је била трагично подељена већ хиљаде година. Политичке, економске и социјалне разлике по делиле су човечанство на групе које су се међусобно сукобљавале и ратовале. Наш 20. век је доживео најгоре последице те поделе. На пример: само II светски рат је прогутао, по процени, 55 милиона живота и достигао врхунац у потпуном уништењу Хирошиме и Нагасакија бацањем атомских бомби.

² Последњих деценија изгубило је животе милиони људи у многим додатним сукобима. Нуклеарно оружје противничких политичких система доводи у опасност голи опстанак живота на Земљи. У енглеском The Guardian се запажа да су народи, велики и мали, ’енергично подупирали, материјално и душевно’, припреме за рат. Сигурно је онда да не можемо очекивати од светских лидера да уједине људску породицу.

Подаци о светској религији

3, 4. Шта нам историја говори о светској религији као потенцијалном чиниоцу за уједињење људи?

³ Али, да ли можемо да очекујемо од религија овог света да уједине народе? Да ли нам њихова прошлост улива веће поверење? Историја одговара одрично. У уводном чланку у Chicago Tribune било је изјављено: „Свака већа религија проповеда мир, братство и милост, па ипак, неке од најсвирепијих и најнетолерантнијих репресалија у историји биле су спроведене у име Божје“. Новинарски уредник Ц. Л. Салзбергер дао је сличну изјаву: „Колико год то било непријатно, зар се не би требало схватити да се религија — поред других узрока као што су империјализам, расизам и милитаризам — претворила у све већу опасност по људски живот“?

⁴ Да, историја је обојена крвљу проливеном у религиозно надахнутим сукобима или у