Песма 155
„Примајте једни друге“!
1. ’О, примајте сад једни друге’!
То показа Христ. Кад умре он за нашег брата, примајмо га ми!
Сад нека јаки, што су зрели, бодре слабе све.
Док праведности теже, нек’ у нади храбре се.
Кроз пророштва записана што даде Бог за нас,
Издржљивошћу нашом чврстом, нада може раст.
Стог’ немојмо угађат’ сами себи никад ми,
Већ добробити наше браће, предност дајмо сви!
2. Бог с купља људе који више неће водит рат,
Кад Син ће мир обновит’ Земљом, ближи се тај час!
Из народа, свих језика привлачи људе Он.
За Божји закон, љубав даје срцу њиховом.
Ми радо људе примамо, а Богу свом на част,
Свим врстама, без разлике, смо пријатељи сад.
И Божју следит’ срчаност, то предност је за нас,
Отворит’ срце, следит’ пример Сина његова.
3. Све народе позовимо Јехову славит’ сад.
Уз његов народ хваљењем да сложно дижу глас!
До краја проповедајмо на сваким вратима,
Ту добру вест о слави Божјој, свима ближњима!
То част је што поновити се неће никад, знај!
За неправедне то су задњи дани, њихов крај.
Сад браћу своју љубимо јер Бог наш веран је.
’О, примајте сад једни друге’ — каже Божја Реч.