Поглавље 87

Осигурати се за будућност примењеном мудрошћу

ИСУС је управо завршио причу о расипничком сину коју је испричао великом мноштву које укључује његове ученике, непоштене порезнике и друге познате грешнике, као и књижевнике и фарисеје. Сада се он обраћа својим ученицима и наводи поређење о богатом човеку који је примио неповољан извештај о свом управитељу куће, или послужитељу.

Према Исусовом причању, богати човек позива свог послужитеља и говори му да ће га отпустити. ”Шта да радим, јер ће ми господар одузети управитељство?“ пита се послужитељ. ”Нисам довољно јак за копање, срамим се да просјачим. А! Знам шта ћу учинити тако да ме, кад будем отеран с управитељства, људи приме у своје домове.“

Какав план има послужитељ? Он позива оне који су задужени код његовог господара. ”Колико дугујеш?“ пита он.

Први одговара: ’2 200 литара маслиновог уља.‘

’Узми назад свој писани уговор и седи и брзо напиши 1 100‘, каже му он.

Затим пита другог: ’А ти, колико ти дугујеш?‘

Он каже: ’22 000 литара пшенице‘.

’Узми назад свој писани уговор и пиши 18 000.‘

Послужитељ је у границама својих права кад смањује рачун дуговања свом господару, будући да он још увек управља финансијским пословима свог господара. Смањењем износа он се спријатељио са онима који могу да му врате услугу кад он изгуби свој посао.

Кад господар чује шта се догодило, он је задивљен. Уствари, он је ”похвалио управитеља, иако неправедног, јер је поступио с примењеном мудрошћу.“ Заиста, додаје Исус: ”Јер су синови овог система ствари мудрији на примењени начин према властитом нараштају него што су синови светла.“

Затим, извлачећи поуку за своје ученике, Исус охрабрује: ”Учините себи пријатеље помоћу неправедног богатства да би вас, кад оно затаји, примили у вечна боравишта.“

Исус не похваљује послужитеља за његову неправедност, већ за његову далековидност, примењену мудрост. ”Синови овог система ствари“ често оштроумно користе свој новац или положај да се спријатеље са онима који им могу вратити услуге. Зато и Божје слуге, ”синови светла“, такође треба на мудар начин да користе своја материјална средства, своје ’неправедно богатство‘, да би имали користи од тога.

Али, како каже Исус, они помоћу тог богатства треба да се спријатеље са онима који их могу примити у ”вечна боравишта“. За чланове малог стада, та места су на небу; за ”друге овце“ она су на рајској Земљи. Пошто само Јехова Бог и његов Син могу примити особе на таква места, требало би да будемо марљиви да гајимо пријатељство са њима коришћењем ”неправедног богатства“ које имамо у подупирању интереса Краљевства. Тада ће нам, кад материјална богатства затаје или нестану, што ће се сигурно догодити, бити осигурана вечна будућност.

Исус наставља да говори да ће особе које су верне у бризи и за те материјалне, или најмање, ствари такође бити верне у бризи за ствари од веће важности. ”Зато“, наставља он, ”ако се у вези са неправедним богатством нисте показали верни, ко ће вам поверити право [то јест, духовне, или интересе Краљевства]? И ако се нисте показали верни у вези с оним што је туђе [интересима Краљевства са којима је Бог задужио своје слуге], ко ће вам дати што је за вас [награду живота у вечним пребивалиштима]?“

Ми једноставно не можемо да будемо праве слуге Божје и у исто време да будемо робови неправедним богатствима, материјалним богатствима, као што Исус закључује: ”Ниједан слуга у кући не може бити роб двојице господара; јер или ће једнога мрзети а другога волети, или ће прионути уз једнога а другога презрети. Не можете бити робови Бога и богатства.“ Лука 15:1, 2; 16:1-13; Јован 10:16.

▪ Како се управитељ из Исусовог поређења спријатељио са онима који му могу после помоћи?

▪ Шта је ’неправедно богатство‘, и како помоћу њега можемо стећи пријатеље?

▪ Ко нас може примити у ”вечна боравишта“, и која су то места?