Песма 180

Божја властита књига — благо

(Пословице 2:1)

1. Знај, има једна обухватна књига

Што носи људском роду радост, мир.

А дивне њене мисли дају снагу,

Доносе „мртвом“ живот, „слепом“ вид.

Та вредна књига, света Реч је Божја,

По пророцима давно писана,

Кроз људе што су љубили Јехову;

И духом светим је надахнута.

2. О стваралаштву Божјем она прича,

Кад поста свемир сав кроз Божју моћ,

Да прво беше савршен и човек,

И како, затим, рај је нестао,

О анђелу што власт оспори Богу,

Јеховину пориче врховност,

О изазову кривом за све патње,

Ал’ да Јехова стиже с победом.

3. Ми живимо у срећно време данас,

Кад Христово се роди Краљевство.

То дан је кад Јехова ослобађа

Све који с њим су сложни потпуно.

Из Божје књиге стижу срећне вести,

И вреди више него злата сва.

Јер даје наду изнад људске мисли,

Реч већа никад није писана.