„Као да једноставно не можемо да разговарамо!“

МАЈКЛ, адвокат, морао је да буде динамичан комуникатор. То је захтевао његов посао. Али, после 16 година брака, Мајкл је био присиљен да призна да кад дође кући својој жени, Адријани, изгледало је као да његове комуникацијске вештине нестају. „Приговарање, зановетање, мале инсинуације“, присећа се Мајкл, „Адријана и ја смо се увек свађали, и мислио сам да ће нас то једноставно уништити. Питао сам се да ли је то брак, непрестана баражна ватра незадовољства и изазивања. Ако је то требало да буде наша судбина у остатку нашег заједничког живота, желео сам да се решим тога — без шале. Једноставно се нисам могао суочити са 20, 30, 40 година таквог непрестаног изазивања и напетости.“

Таква осећања ни у ком случају нису јединствена за Мајкла и Адријану. Она су стварност за многе парове чији се односи смењују између борбе и обуставе ватре. Најједноставнији разговори провале у вербално ратовање. Они „чују“ ствари које нису изговорене. Они кажу ствари које нису мислили. Они нападају и оптужују, затим се повлаче у срдиту тишину. Они се не раздвајају, али нису ни „једно тијело“ (1. Мојсијева 2:24, Даничић-Караџић). Њихов однос је дошао до мртве тачке. Ако крену назад, то би значило раздвајање; ако крену напред, то би значило фронтални судар разлика. Да би избегли бол оба избора, ти парови се помире с тиме да остану на сигурној емоционалној дистанци једно од другог.

Такви парови треба да ’постану вештији‘ у свом браку (Пословице 1:5). Та вештина је доступна у Божјој речи, Библији. Павлово друго писмо Тимотеју потврђује да је Библија ’корисна за учење, за уверавање, за поправљање‘ (2. Тимотеју 3:16). То се показује истинитим у лечењу неуспеха у брачној комуникацији, као што ћемо видети.

Комуникација — више од разговора

ЗАМИСЛИ мноштво туриста који гледају сликовит пејзаж. Иако цела група посматра исту сцену, свака особа је види другачије. Зашто? Зато што сваки појединац има другачију тачку гледања. Не постоје две особе које стоје баш на истом месту. Надаље, не усредсређују се сви на исти део те сцене. За сваку особу је другачији аспект посебно интересантан.

Исти је случај и у браку. Чак и кад су узајамно веома толерантни, не постоје два партнера која деле потпуно исто гледиште о стварима. Муж и жена се разликују у факторима као што су емоционална нарав, искуства из детињства и утицај породице. Различита гледишта која су последица тога могу постати извор оштре препирке. Апостол Павле је искрено изјавио: „Они који се жене имаће бол и тугу“ (1. Коринћанима 7:28, The New English Bible).

Комуникација укључује напор да се те разлике споје у однос једног тела. То захтева стварање времена за разговор. (Види оквир на страни 7.) Али, укључено је много више.

Показати увид

Библијска пословица наводи: „Ко је мудар у срцу и уснама својим мудрост [„Срце мудрога проузрокује да уста покажу увид“, New World Translation] показује, а напредак његовога знања на уснама његовим се јавља“ (Пословице 16:23). Хебрејска реч која је овде преведена са ’проузрокује да покажу увид‘ у основи значи бити разборит, у мислима пажљиво одмеравати ствари. Према томе, жаришна тачка ефикасне комуникације јесте срце, а не уста. Добар комуникатор мора бити више од говорника; он мора да буде саосећајан слушалац (Јаков 1:19). Он мора разабрати осећања и проблеме који леже испод површине понашања брачног друга (Пословице 20:5).

Како? То се понекад може постићи посматрањем околности које окружују неки сукоб. Да ли је твој брачни друг под тешким емоционалним или психичким притиском? Да ли нека болест доприноси расположењу твог брачног партнера? „Каква је радост пронаћи праву реч за праву прилику!“ каже Библија (Пословице 15:23, Today’s English Version). И зато, ако узимаш у обзир околности, то ће ти помоћи да реагујеш у складу с тиме (Пословице 25:11).

Ипак, узрок сукоба је често укорењен у стварима изван садашњих околности.

Разумети прошлост

Искуства из детињства у великој мери обликују наше размишљање у одраслом добу. Пошто брачни другови долазе из различитих породица, противречна гледишта су неизбежна.

Један догађај забележен у Библији то приказује. Кад се ковчег савеза враћао у Јерусалим, Давид је јавно изразио своје одушевљење. Али, шта је било с његовом женом Микал? Библија наводи: „Микал, кћи Саулова, гледајући с прозора виде краља Давида како скаче и игра пред Господом, и подругну му се у срцу своме“ (2. Самуелова 6:14-16).

Микал је испољила безверни став свог неправедног оца, Саула. Библијски коментатори К. Ф. Кајл (C. F. Keil) и Ф. Делич (F. Delitzsch) указују да се зато у 16. стиху о Микал говори као о ’кћери Сауловој‘ уместо као о Давидовој жени. У сваком случају, расправа која је због тога настала међу њима јасно показује да Давид и Микал нису делили исто гледиште о том радосном догађају (2. Самуелова 6:20-23).

Тај пример показује да једва приметни утицаји из времена одгајања могу проузроковати да муж и жена сасвим различито гледају на ствари. То је случај чак и ако обоје уједињено служе Јехови. На пример, жена која као дете није примила довољну емоционалну подршку може показати неуобичајену потребу за одобравањем и охрабрењем. То може збунити њеног мужа. „Могао бих јој стотину пута рећи да је волим“, можда он узвикне, „а то ипак не би било довољно!“

У том случају, комуникација укључује да „сваки од вас уместо да гледа само своју корист, нека узме у обзир и туђу корист“ (Филипљанима 2:4). Да би комуницирао, муж мора своју жену видети из перспективе њене прошлости уместо своје властите прошлости. И, наравно, жена треба да буде наведена да чини то исто према свом мужу (1. Коринћанима 10:24).

Кад је неко злостављан у прошлости

Лични интерес је посебно пресудан кад је брачни друг био силован или сексуално злостављан као дете — што је данас, нажалост, растући проблем. На пример, жена може установити да у време сексуалне интимности не може одвојити садашњост од прошлости, свог брачног друга од злочинца, или сексуалне односе од сексуалног злостављања. То може бити фрустрирајуће, посебно ако муж ту деликатну ствар не посматра из перспективе своје жене (1. Петрова 3:8).

Иако не можеш поништити прошлост ни потпуно излечити њене последице, ти можеш учинити много тога да утешиш ојађеног брачног друга (Пословице 20:5). Како? „Ви мужеви треба да настојите да разумете жене с којима живите“, писао је Петар (1. Петрова 3:7, Phillips). Разумевање прошлости твог брачног друга виталан је део комуникације. Без саосећања с уживљавањем, твоје речи биће бескорисне.

Исус се ’сажалио‘ кад је наишао на оне који су боловали, иако никад лично није доживео њихове болести (Матеј 14:14). Слично томе, ти можда ниси лично доживео исто занемаривање или злостављање као што је то био случај с твојом женом, али уместо да потцењујеш њену бол, признај њену прошлост и дај јој своју подршку (Пословице 18:13). Павле је писао: „Дужни смо дакле ми који смо јачи да поднесемо слабости оних који су слаби, а не да себи угађамо“ (Римљанима 15:1).

У замци озлојеђености

Брак је попут неке непроцењиво вредне посуде. Кад је оштећена прељубом, долази до неизмерне штете (Пословице 6:32). Истина, ако недужни брачни друг одлучи да опрости, делови се могу залепити кроз помирење. Али, пукотине остају, а кад дође до свађе може постојати склоност да се погледа на те пукотине и да се прошлост употреби као оружје.

Озлојеђеност је нормална реакција на неверност брачног друга. Али, ако си опростио свом партнеру, чувај се тога да дуготрајно огорчење не упропасти добро које си постигао кроз чин опраштања. Било да љутња тихо кључа унутра или се немилосрдно ослобађа, продужена озлојеђеност штети обома брачним друговима. Зашто? Једна докторка указује: „Ако се осећаш повређеним од стране свог партнера, то је зато што ти је још увек стало до њега. Зато ако се повлачиш или тражиш освету, ти не само да повређујеш свог брачног друга већ уништаваш и себе. Ти надаље разараш однос за који желиш да буде здрав.“

Да, ако не утишаш своју љутњу, ти једноставно не можеш смирити размирице у свом браку. Према томе, онда кад емоције нису распирене, разговарај о својим осећањима са својим брачним другом. Објасни зашто се осећаш повређеним, шта ти је потребно да би се осећао охрабрено, и шта ћеш учинити да сачуваш однос. Никад немој користити прошлост само као оружје да заузмеш јачу позицију у свађи.

Зависност штети комуникацији

Брак је подвргнут интензивном притиску кад неки брачни друг злоупотребљава алкохол или дроге. Брачни друг који није зависник може бити у ситуацији сличној ситуацији Абигаиле, како се извештава у Библији. Док је њен муж Набал био „потпуно пијан“, Абигаил је неуморно покушавала да преокрене последице његовог немудрог понашања (1. Самуелова 25:18-31, 36). Бракови у којима је један брачни партнер растрган зависношћу а други се напреже да промени понашање зависника често личи на домаћинство Набала и Абигаиле.a

Разумљиво је да се осећа велико олакшање кад зависник почиње с опоравком. Али, то је само почетак. Замисли велики ураган који хара неки мали град. Куће се руше, дрвеће се чупа из корења, телефонске линије падају на тло. Велика је радост кад олуја прође. Али, сада је потребно доста рада на поправљању. Исти је случај кад брачни друг почиње с опоравком. Срушени односи морају се реконструисати. Поново се морају успоставити поуздање и поштење. Треба поново изградити линије комуникације. За зависника који се опоравља, та постепена реконструкција је део ’нове личности‘ коју Библија захтева да хришћани гаје. Та нова личност мора да укључује ’силу која покреће ваш ум‘ (Ефешанима 4:22-24, NW).

Библијски студиј је омогућио Леонарду и Елејн да престану да злоупотребљавају дроге, али сила која покреће ум није деловала у потпуности.b Ускоро су на површину избиле друге зависности. „Двадесет година покушавали смо да примењујемо библијска начела и да имамо задовољавајући брак али нам то никад није полазило за руком“, каже Елејн. „Наше зависности биле су дубоко укорењене. Нисмо могли да их се ослободимо помоћу студија и молитве.“

Леонард и Елејн тражили су савете да разумеју узроке својих зависности. Од посебне помоћи био је правовремени материјал од ’верног и разборитог роба‘ у вези са злоупотребом деце, алкохолизмом и поштовањем према женамаc (Матеј 24:45-47, NW). „Добили смо помоћ да поправимо штету и обновимо свој однос“, каже Елејн.

Решавати проблеме

Ребека је осећала неподношљиву муку због жена̂ свог сина Есава. Бојећи се да ће њен други син, Јаков, следити Есавов пример, Ребека је дала одушка својој фрустрацији рекавши свом мужу, Исаку: „Омрзао ми је живот с ових Хетејских кћери. Ако Јаков изабере жену између Хетејских кћери ове замље, жену као што су оне, нашто ми живот?“ (Постање 27:46).

Запази да иако је Ребека говорила одлучно о својим осећањима, она није напала Исака лично. Она није рекла: „Ти си за све крив!“ или: „Треба да боље контролишеш ову ситуацију!“ Уместо тога, Ребека је употребила заменицу ’ја‘ да опише како је њу погодио тај проблем. Тај приступ пробудио је Исаково саосећање, а не његову жељу да сачува образ. Не осећајући се лично нападнутим, Исак је очигледно одмах одговорио на Ребекину молбу (Постање 28:1, 2).

Мужеви и жене могу да уче из Ребекиног примера. Кад се појави сукоб, нападните проблем уместо једно друго. Попут Ребеке, изразите своју фрустрацију са становишта како вас она погађа. „Фрустриран сам зато што...“ или: „Мислим да сам погрешно схваћена зато што...“ много је ефикасније од „Нервираш ме!“ или: „Ти ме никада не разумеш!“

Више од трајања

Брак првог људског пара, Адама и Еве, трајао је вековима, стварајући породицу са синовима и кћерима (Постање 5:3-5). Али, то не значи да је њихов брак био вредан опонашања. На почетку је дух независности и непоштовања према праведним законима Створитеља пореметио њихову везу једног тела.

Слично томе, неки брак данас може трајати, али му ипак можда недостају витални елементи комуникације. Можда се морају искоренити снажно утврђена размишљања и неприкладне карактеристике личности. (Упореди 2. Коринћанима 10:4, 5.) То је стални образовни процес. Али, труд се исплати. Јехова Бог је дубоко заинтересован за брачно уређење, пошто је он његов Створитељ (Малахија 2:14-16; Јеврејима 13:4). Према томе, ако ми учинимо свој део, можемо бити уверени да ће он признати наше напоре и пружити нам мудрост и снагу који су неопходни да се излечи сваки неуспех у брачној комуникацији. (Упореди Псалам 25:4, 5; 119:34.)