Божје наследство‘ (1. Петрова 5:2, 3, NW). У току њиховог рада пуног љубави, могу се појавити питања у вези ствари код којих су могуће различите склоности. Можда је месни обичај да се стоји док се читају одломци током Студија Куле стражаре. Групне припреме за службу проповедања и многи други детаљи у вези саме службе могу се равнати према обичајима тог подручја. Ипак, да ли би било страшно ако би неко имао незнатно другачији начин? Надгледници пуни љубави желе да „све буде пристојно и по реду“, израз који је Павле употребио с обзиром на чудесне дарове. Али, контекст показује да је Павлова главна брига била „изграђивање скупштине“ (1. Коринћанима 14:12, 40, NW). Он није показао никакву склоност да доноси безбројна правила, као да је његов главни циљ био апсолутна једноликост или савршена ефикасност. Он је писао: „Господин [нам је дао власт] на вашу изградњу, а не на вашу пропаст“ (2. Коринћанима 10:8, Ст).

23. Који су неки начини на које можемо опонашати Павлов пример изграђивања других?

²³ Павле је несумњиво радио на изграђивању других позитивним и охрабрујућим говором. Уместо да се дружио само са малим кругом пријатеља, он је предузео додатне напоре да посети многу браћу и сестре, и духовно јаке и оне које је посебно требало изградити. И он је нагласио љубав — пре него правила — јер „љубав изграђује“ (1. Коринћанима 8:1, Ст).

Друштвене забаве — уживај користи, избегавај замке

„Једина радост коју човек може имати је да се наједе и напије, и да му душа ужива у задовољству усред рада његова“ (ПРОПОВЕДНИК 2:24).

1. На које начине Божје вођство помаже његовом народу с обзиром на забаву?

ЈЕХОВИНО вођство доноси његовим слугама многе користи. То можемо видети на подручју забаве. Његова упутства помажу хришћанима да избегавају крајности на оба краја спектра. Неки религионисти, који инсистирају на строгости у одевању и понашању, готово сва задовољства сматрају грешним. С друге стране, већина људи тежи за задовољствима чак и ако се она противе Јеховиним законима и начелима (Римљанима 1:24-27; 13:13, 14; Ефесцима 4:17-19).

2. Шта је пружило рани доказ о Божјем гледишту на забаву?

² Како је, међутим, с Божјим народом? Многи који почињу проучавати Библију изненађени су кад сазнају да је Бог у ствари створио људе са способношћу да се радују животу. Он је нашим прародитељима дао посао — али не депримирајуће мучење које обележава живот већине несавршених људи (Постање 1:28-30). Помисли на бројне корисне начине на које сви који живе у земаљском рају могу пронаћи задовољство. Замисли њихову радост у посматрању дивљих животиња које неће представљати опасност и разноликости домаћих животиња које могу бити део свакодневног живота! А какве ће само оброке имати од ’свакојаког дрвета лепог за гледање и доброг за јело‘ (Постање 2:9; Проповедник 2:24).

3-5. (а) Којој сврси треба служити забава? (б) Зашто можемо бити сигурни да Бог није одвраћао Израелце од уживања?

³ У ствари, те активности могу се сматрати забавом, а њихова сврха у Рају биће иста као и данас: да освеже и обнове нечију виталност за даљње продуктивне активности (рад). Кад забава испуњава ту сврху, она је корисна. Значи ли то да прави обожаваоци могу у свом животу направити места за забаву иако још увек не живе у Рају? Да. Insight on the Scriptures (Увид у Писма) каже следеће о забави међу Јеховиним древним народом:

⁴ „Забава и разонода Израелаца нису истакнуто приказане у библијском запису. Међутим, то показује да се на њих може гледати као на нешто и исправно и пожељно кад је у складу са религиозним начелима те нације. Основни облици рекреације били су свирање музичких инструмената, певање, плес, разговори, као и неке игре. Постављање загонетки и тешких питања веома се ценило (Су 14:12)“ (Том 1, страна 102).

⁵ Кад се Давид вратио с победом, јеврејске жене су користиле лауте и даире док су славиле (хебрејски sacháq; 1. Самуелова 18:6, 7). Хебрејска реч у основи значи „смех“, а неки преводи говоре о ’женама које се веселе‘ (Byington, Rotherham, The New English Bible). Док се преносио Ковчег, „Давид и сав дом Израелов удараху пред Господом уз разне инструменте од дрвета кедрова, у харфе, псалтире, бубње, даире, свирале и цимбале“. Микала, Давидова жена, имала је неуравнотежено гледиште, јер је приговорила Давиду што је учествовао у забавним активностима (2. Самуелова 6:5, 14-20). Бог је предсказао да ће повратнички изгнаници из Вавилона учествовати у сличним радосним активностима (Јеремија 30:18, 19; 31:4; упореди Псалам 126:2).

6. Како нам Хришћанска грчка писма помажу у нашем гледишту о забави?

⁶ И ми треба да настојимо да будемо уравнотежени у вези забаве. На пример, увиђамо ли да Исус није био аскета? Он је одвојио време за освежавајуће оброке, као што је ’велика гозба‘ коју је припремио Левије. А кад су га појединци који себе сматрају правичнима критиковали што једе и пије, Исус је одбацио њихова гледишта и путеве (Лука 5:29-31; 7:33-36). Присети се такође да је присуствовао једној свадби и да је доприносио свечаностима (Јован 2:1-10). Исусов полубрат Јуда спомиње да су хришћани имали ’гозбе љубави‘, очито оброке на којима су потребити појединци могли уживати у храни и пријатном, опуштеном дружењу (Јуда 12, NW).

Друштвена забава у своје време и на свом месту

7. Како Божја реч подстиче на равнотежу у вези забаве?

⁷ Проповедник 10:19 повољно говори о ’гозбама ради весеља и вину које развесели живот‘. То не звучи као да је забава безусловно погрешна или лоша, зар не? Ипак, иста књига каже: „Све своје време има... време плача и време смеха; време кад се кука и време кад се игра“ (Проповедник 3:1, 4). Да, иако не осуђује прикладну забаву, Библија нам пружа упозорења. Она укључују савет да друштвену забаву задржимо на њеном месту што се тиче времена и количине. Она нас такође упозорава на замке које се често јављају код великих друштвених забава (2. Тимотеју 3:4).

8, 9. Зашто време у коме живимо и наш задатак који нам је дао Бог треба да утичу на забаву?

⁸ Запазили смо да су Јевреји који су се враћали из Вавилона — који су имали да ураде доста тешког посла — учествовали у радосном опуштању. Ипак, Јеремија је раније рекао да ’неће седети у већу подсмевача нити се с њима веселити‘ (Јеремија 15:17). Он је био божански одређен да преноси поруку предстојеће казне, па зато за њега није било време да се весели.

⁹ Хришћани су данас одређени да објављују Божју поруку наде као и да оглашавају његове пресуде против Сатаниног злог система (Исаија 61:1-3; Дела апостола 17:30, 31). Зато треба бити очигледно да не смемо дозволити да забава заузме истакнуто место у нашем животу. Ту мисао можемо приказати малом количином соли или неког посебног зачина који поправља укус хране. Хоћеш ли ставити зачин у тако великој количини да чак надјача укус хране? Свакако да нећеш. У складу са Исусовим речима из Јована 4:34 и Матеја 6:33, наша основна брига — наша сама храна — треба да буде вршење Божје воље. Тако рекреација постаје као зачин. Она треба да освежи и поправи, не да исцрпи или савлада.

10. Зашто сви треба да преиспитамо време које трошимо на забаву?

¹⁰ Али, застани и размисли: Зар већина људи не каже да су време и пажња коју поклањају забави умерени? Кад би сматрали другачије, начинили би исправку. Зар то не намеће да би сви ми требали да застанемо и озбиљно, искрено, анализирамо које место забава заиста заузима у нашем животу? Није ли неприметно заузела доста значајно место? На пример, укључујемо ли аутоматски телевизор кад год се вратимо кући? Да ли смо створили навику да сваке седмице резервишемо велики део времена за забаву, као што је сваки петак или субота увече? Да ли бисмо били разочарани кад бисмо у то време остали код куће и не бисмо пошли на планирану рекреацију? Два додатна питања: Да ли у дану након неког скупа установимо како смо остали предуго или смо путовали тако далеко да смо исцрпљени, можда превише изморени да учествујемо у хришћанској служби или да добро обавимо свој посао код послодавца? Ако наша забава повремено, или често, има такав учинак, да ли је то заиста исправна и уравнотежена забава? (Упореди Пословице 26:17-19.)

11. Зашто је прикладно испитати природу наше забаве?

¹¹ Такође би било добро да преиспитамо и природу своје забаве. То што смо Божје слуге не јемчи да је наша забава умесна. Запази шта је апостол Петар писао помазаним хришћанима: „Доста што смо прошло време живота провели испуњујући вољу паганаца, ходећи у разврату, за жудњама, у пијанству, у прекомерном једењу и пијењу и у поганом идолопоклонству“ (1. Петрова 4:3). Он није претио прстом, да тако кажемо, оптужујући своју браћу за опонашање онога што су чинили они у свету. Ипак, за хришћане је пресудна будност (тада и сада) зато што неко може лако постати жртва штетне забаве (1. Петрова 1:2; 2:1; 4:7; 2. Петрова 2:13).

Буди будан с обзиром на замке

12. Коју врсту замке истиче Прва Петрова 4:3?

¹² С обзиром на коју врсту замке треба да будемо будни? Па, Петар је споменуо ’пијанство, прекомерно једење и пијење‘. Један немачки коментатор је објаснио да су се употребљене грчке речи „у првом реду односиле на заједничко пијење на гозби“. Један швајцарски професор је писао да су ти поступци у то време били уобичајени: „Опис се мора односити на организоване скупове или чак редовне групе у којима су вршене описане срамне активности.“

13. Како употреба алкохола на скуповима може бити замка? (Исаија 5:11, 12).

¹³ Алкохолна пића на великим друштвеним скуповима представљала су замку за многе. Библија не забрањује умерену употребу таквих пића. Као доказ тога, Исус је начинио вино на свадбеној гозби у Кани. Тамо сигурно није било опијања, јер би се Исус држао Божјег савета да избегава да буде међу тешким пијаницама (Пословице 23:20, 21). Али запази следећи детаљ: Управитељ гозбе је рекао да се на другим гозбама најпре послужује добро вино, „а кад се људи понапију, [онда се служи] слабије“ вино (Иван 2:10, Ст). Тако је било уобичајено да се Јевреји опијају на свадбама на којима је за све било доста вина.

14. На које се начине хришћански домаћин може суочавати са замком коју могу представљати алкохолна пића?

¹⁴ У складу с тиме, неки хришћански домаћини су одлучили да припреме вино, пиво и друга алкохолна пића само ако лично могу надгледати шта се послужује њиховим гостима или шта они узимају. Ако је група већа него што домаћин може директно надгледати, као што су споменуте јеврејске свадбе, алкохол у великој количини може бити опасна замка. Можда је присутна нека особа која се борила и савладала проблем опијања. Можеш разумети да је слободан, неконтролисан приступ алкохолу може искушати да се опије и свима поквари дружење. Један надгледник и отац из Немачке рекао је да његова породица извлачи корист из пријатног дружења на заједничким скуповима са суверницима. Ипак, додао је, могућност да дође до проблема очигледно је већа кад је пиво лако доступно.

15. Како се може постићи исправно вођење друштвених скупова?

¹⁵ Свадба у Кани имала је ’управитеља гозбе‘ (Јован 2:8, NW). То не значи да породица која позива групу људи на оброк или дружење треба да постави управитеља. Супруг ће бити одговоран за надгледање тог догађаја. Али, било да се група састоји само од две породице или је нешто већа, треба бити јасно да је неко одговоран за оно што се догађа. Многи родитељи то проверавају кад се њихов син или кћер позивају на друштвену забаву. Они ступају у везу с домаћином да питају ко ће надгледати цели скуп, укључујући то да буде присутан до краја. Хришћански родитељи су чак прилагодили свој распоред да буду присутни како би и старији и млађи могли уживати у међусобном дружењу.

16. Шта је прикладно узети у обзир код величине скупа?

¹⁶ Подружница Друштва Кула стражара из Канаде пише: „Неколицина старешина је разумела да савет о ограничењу величине друштвених скупова значи да велики скупови на свадбеним пријемима представљају кршење тог савета. Они су закључили да, ако смо саветовани да наша заједничка окупљања остану на малим групама које се могу надгледати, било би погрешно позивати 200 или 300 људи на свадбени пријем.“a Уместо пренаглашавања произвољне величине, првенствену пажњу треба поклонити исправном надгледању, без обзира на број присутних. Количина вина коју је осигурао Исус указује да је на свадби у Кани била присутна прилично велика група, али је очигледно била одговарајуће надгледана. Код других гозби у то време то није био случај; можда је њихова величина била чинилац који је водио до мањкавог надгледања. Већи скуп, већи изазов, јер је слабијима, онима који су склони изгредима, лакше да се докажу. На скуповима који се не надгледају они могу унапређивати сумњиве активности (1. Коринћанима 10:6-8).

17. Како се може показати хришћанска равнотежа кад се планира неки скуп?

¹⁷ Узорно надгледање заједничког скупа укључује његово планирање и припрему. То не захтева измишљање неке привлачне теме која би то окупљање учинила јединственим или незаборавним али чиме би се опонашале световне забаве, као што су костимиране забаве или маскенбали. Можеш ли замислити верне Израелце који у Обећаној земљи планирају забаву на којој ће сви бити одевени као пагани из Египта или друге земље? Да ли би они планирали чулно плесање или дивљу музику која је можда популарна међу паганима? Код планине Синај они су упали у замку музике и игре која је преовладавала у то време и која је била популарна у Египту. Знамо како су Бог и његов зрели слуга Мојсије гледали на ту забаву (Излазак 32:5, 6, 17-19). Дакле, домаћин или надгледник неког заједничког скупа треба узети у обзир хоће ли бити икаквог певања или плесања; а ако хоће, он треба осигурати да је у складу с хришћанским начелима (2. Коринћанима 6:3).

18, 19. Који увид можемо стећи из тога што је Исус био позван на свадбу, и како то можемо применити?

¹⁸ Коначно, сећамо се да „Исус и ученици његови беху позвани на свадбу“ (Јован 2:2). Истина, поједини хришћанин или породица може једноставно посетити друге због пријатног, изграђујућег дружења. Али што се тиче планираних заједничких догађаја, искуство показује да се проблеми могу спречити ако се унапред одреди ко ће бити присутан. Важност тога је нагласио један старешина из Тенесија, САД, који је одгојио синове и кћери који су у пуновременој служби. Пре него што би он или његова жена прихватили позив, или дали деци дозволу да буду присутни, он је ступио у везу с домаћином да се увери да ли су гости унапред одређени. Његова породица била је заштићена од замки које су снашле неке на скуповима отвореним за све, било за оброк, пикник или рекреацију, као што је нека игра лоптом.

¹⁹ Исус је одвраћао од позивања на окупљање само рођака, старих пријатеља или оних сличног узраста или економског стања (Лука 14:12-14; упореди Јоб 31:16-19; Дела апостола 20:7-9). Ако пажљиво изабереш кога ћеш позвати, лакше је укључити хришћане различите старости и околности (Римљанима 12:13; Јеврејима 13:2). Неколицина њих могу бити духовно слаби или нови који могу извући корист из дружења са зрелим хришћанима (Пословице 27:17).

Забава на свом месту

20, 21. Зашто забава може имати одговарајуће место у нашем животу?

²⁰ Одговарајуће је да као богобојазне особе будемо заинтересовани за своју забаву, да водимо рачуна да је она исправна и да смо уравнотежени у количини времена које користимо за њу (Ефесцима 2:1-4; 5:15-20). Надахнути писац Проповедника имао је следеће становиште: „Ја сам дакле хвалио радост; јер нема за човека задовољства под сунцем него да се наједе и напије и да се радује; то је оно што има да га прати поред труда његова, у данима живота под сунцем које му је Бог доделио“ (Проповедник 8:15). Таква уравнотежена задовољства могу освежити тело и помоћи да се ублаже проблеми и фрустрације уобичајене за данашњи систем.

²¹ Да то прикажемо: једна аустријска пионирка писала је старој пријатељици: „Недавно смо имали заиста диван излет. Око 50 нас је пошло на мало језеро близу Ферлака. Брат Б—— је водио колону својим комбијем, носећи три роштиља, столице на склапање, столове, чак и сто за стони тенис. Било нам је јако лепо. Једна сестра је имала хармонику, тако да је било доста песама Краљевства. Браћа, стара и млада, уживала су у дружењу.“ Имала је срдачне успомене на добро надгледавану рекреацију која је била без замки као што су опијање или распуштено понашање (Јаков 3:17, 18).

22. Док уживамо у заједничком скупу, које упозорење сви треба да задржимо на првом месту у својим мислима?

²² Павле нас је подстакао да будемо пажљиви како не бисмо подлегли жељама несавршеног тела, тако да чак ни не правимо планове који нас излажу искушењима (Римљанима 13:11-14). То укључује планове у вези заједничког дружења. Кад на том подручју примењујемо његов савет, моћи ћемо избегавати ситуације које су неке довеле до духовног бродолома (Лука 21:34-36; 1. Тимотеју 1:19). Уместо тога, мудро ћемо изабрати здраву рекреацију која ће нам помоћи да одржимо свој однос с Богом. Тако ћемо извући корист из заједничког дружења које се може сматрати једним од Божјих добрих дарова (Проповедник 5:18).

[Фуснота]

Шта смо сазнали?

◻ Који уравнотежен став налазимо у Библији у вези уживања у друштвеној забави?

◻ Зашто треба узети у обзир аспект времена и природе забаве?

◻ Које су неке ствари које хришћански домаћин може учинити како би пазио на замке?

◻ Ако је исправна и уравнотежена, шта забава може постићи за хришћане?

[Слика на 18. страни]

Домаћин или управитељ скупа одговоран је да осигура да гости не упадну у замке