Песма 120
Будимо постојани као Рута
1. Храбрила је Руту Наоми,
Да се треба од ње растати.
Ни је хтела Рута Моапка,
Јер је за Наоми чезнула.
2. ’Нећу те напустит’ никада!
Тамо где си ти, ја бићу сва.
Где ти легнеш, ја ћу лежати,
Дај да умрем тамо где и ти!’
3. ’Народ твој нек’ буде народ мој,
Бог твој нека вечно Бог је мој.
Нека Бог наш зло придода ми,
Ако ме што с тобом раздвоји.’
4. Вера је и љубав Рутина,
Узвишени пример за све нас.
Постојаност ми покажимо,
Честити и верни Богу свом.