Ти си драгоцен у Божјим очима!

„Љубим те љубављу вечном, зато милост своју теби чувам“ (ЈЕРЕМИЈА 31:3).

1. Како се Исусов став према обичним људима његових дана разликовао од става фарисеја?

ОНИ СУ то могли видети у његовим очима. Тај човек, Исус, није био ни налик њиховим религиозним вођама; он је бринуо. Он је осећао сажаљење према тим људима зато што су ’били клонули и сметени, као овце које немају пастира‘ (Матеј 9:36). Од њихових религиозних вођа се захтевало да буду пастири пуни љубави који представљају милосрдног Бога, пуног љубави. Уместо тога, они су с ниподаштавањем гледали на обичан народ као на пуку руљу — и то проклету!a (Јован 7:47-49; упореди Језекиља 34:4.) Јасно је да је такво искривљено небиблијско гледиште било далеко од Јеховиног гледишта на свој народ. Он је својој нацији, Израелу, рекао: „Љубим те љубављу вечном“ (Јеремија 31:3).

2. Како су Јовова три друга покушала да га увере да је безвредан у Божјим очима?

² Међутим, фарисеји сигурно нису били први који су покушали да увере Јеховине вољене овце да су безвредне. Осмотримо случај Јова. За Јехову је он био праведан и беспрекоран, али тројица „тешитеља“ су инсинуирала да је Јов био неморалан, зао отпадник који ће умрети а да не остави трага за собом. Они су тврдили да Бог неће ценити никакву праведност с Јовове стране, пошто Бог не верује чак ни својим анђелима и на сама небеса гледа као на нечиста! (Јов 1:8; 4:18; 15:15, 16; 18:17-19; 22:3).

3. Која средства Сотона користи данас у покушају да увери људе да су безвредни и недостојни љубави?

³ Данас, Сотона још увек користи то ’лукавство‘ покушавања да увери људе да су невољени и безвредни (Ефесцима 6:11). Истина, он често заводи људе апелујући на њихову таштину и понос (2. Коринћанима 11:3). Али он такође ужива у сламању самопоштовања оних који су рањиви. То је нарочито случај у овим критичним ’последњим данима‘. Многи данас одрастају у породицама где нема „природне наклоности“ (NW); многи морају свакодневно да се суочавају с онима који су бесни, себични и тврдоглави (2. Тимотеју 3:1-5). Године малтретирања, расизма, мржње или злостављања могу убедити такве особе да су оне безвредне и недостојне љубави. Један човек је писао: „Не осећам љубав ни према коме нити да сам вољен од икога. Мени је тешко да верујем да Бог уопште брине за мене.“

4, 5. (а) Зашто је идеја о личној безвредности у супротности с Библијом? (б) Која је једна опасна последица нашег веровања да никакав наш труд не вреди ништа?

⁴ Идеја о личној безвредности пробада у срце истину Божје речи, учење о откупнини (Јован 3:16). Ако је Бог био спреман да плати тако високу цену — драгоцени живот свог сопственог сина — да нам искупи прилику да живимо заувек, Он сигурно мора да нас воли; сигурно морамо имати неку вредност у Његовим очима!

⁵ Надаље, како би обесхрабрујуће било сматрати да ми не угађамо Богу, да никакав наш труд не вреди ништа! (Упореди Пословице 24:10.) У том негативном светлу, чак и добронамерно охрабрење, обликовано да нам помогне да унапредимо нашу службу Богу тамо где је могуће, може некима уместо тога звучати као осуда. Оно може изгледати да понавља наше сопствено унутрашње убеђење да ма шта ми чинили није довољно.

6. Шта је најбољи противотров за екстремно негативне мисли о нама самима?

⁶ Ако у себи осећаш таква негативна осећања, немој очајавати. Многи од нас су с времена на време неразумно груби према себи. А сети се, Божја реч је обликована „за поправљање“ и за ’рушење мудровања [’преокретање снажно укорењених ствари‘, NW]‘ (2. Тимотеју 3:16; 2. Коринћанима 10:4). Апостол Јован је писао: „По томе познаћемо да смо од истине, и пред њим ћемо срца своја умирити. Јер ако нас осуди срце наше, Бог је већи од срца нашега и зна све“ (1. Јованова 3:19, 20). Осмотримо, онда, три начина на која нас Библија поучава да смо драгоцени Јехови.

Јехова нас цени

7. Како је Исус поучио све хришћане о њиховој вредности у Божјим очима?

⁷ Прво, Библија нас директно поучава да свако од нас има личну вредност у Божјим очима. Исус је рекао: „Не продаје ли се пет врабаца за два аса? И ни један од њих није заборављен пред Богом; а и власи на глави вашој све су избројене. Не бојте се дакле. Ви више вредите од много врабаца“ (Лука 12:6, 7). У тим данима, врабац је био најјефтинија од птица које су се продавале за храну, па ипак ни један од њих није прошао незапажено од његовог Створитеља. Тако је постављено темељно начело за један упечатљив контраст: Када се ради о људима — који су вреднији далеко, далеко више — Бог зна сваки детаљ. То је као да су саме власи на нашим главама појединачно избројене!

8. Зашто је реалистично мислити да би Јехова могао избројити власи на нашим главама?

⁸ Власи избројене? Ако мислиш да је овај аспект Исусове илустрације нереалистичан, осмотри следеће: Бог памти своје верне слуге тако потпуно да је у стању да их ускрсне — поново их стварајући у свакој појединости, укључујући њихов сложени генетски ко̂д и све њихове године меморије и искуства. Бројање наших власи (којих на просечној глави има око 100 000) био би једноставан подухват у поређењу с тим! (Лука 20:37, 38).

Шта Јехова види у нама?

9. (а) Које су неке особине које Јехова цени? (б) Зашто мислиш да су такве особине њему драгоцене?

⁹ Друго, Библија нас поучава шта Јехова цени у нама. Једноставно речено, он се радује нашим позитивним особинама и нашем труду. Краљ Давид је рекао свом сину Соломону: „Господ испитује свачије срце и прозире све намере и сваку мисао“ (1. Летописа 28:9). Док Бог испитује милијарде људских срца у овом насилном, мржњом испуњеном свету, како усхићен мора бити кад наиђе на срце које воли мир, истину и праведност! (Упореди Јована 1:47; 1. Петрова 3:4.) Шта се дешава кад Бог пронађе срце које се прелива љубављу према њему, које тражи да га упозна и да подели такво спознање с другима? У Малахији 3:16, Јехова нам каже да он слуша оне који говоре с другима о њему и чак има ’књигу за спомен‘ за све „који се Господа боје и који часте име његово [„који мисле о његовом имену“, NW]“. Такве особине су му драгоцене!

10, 11. (а) Како неки могу имати тенденцију да одбаце доказ да Јехова цени њихове добре особине? (б) Како пример Авијама показује да Јехова цени добре особине у свакој мери?

¹⁰ Међутим, срце које само себе осуђује, може се опирати таквом доказу о нашој вредности у Божјим очима. Оно може упорно шапутати: ’Али има тако много других који су примернији у тим особинама од мене. Како разочаран мора да је Јехова кад ме упореди с њима!‘ Јехова не упоређује, нити је крута особа која размишља по систему све или ништа (Галатима 6:4). Он с великом суптилношћу чита срца, и цени добре особине у свакој мери.

¹¹ На пример, кад је Јехова одредио да читава отпадничка династија краља Јеровоама треба да буде погубљена, елиминисана попут „балеге“ (NW), Он је наредио да само један од краљевих синова, Авијам, буде пристојно сахрањен. Зашто? „Јер се на њему... нађе нешто добра пред Господом, Богом Израиљевим“ (1. Краљевима 14:10, 13). Да ли је то значило да је Авијам био веран обожавалац Јехове? Не безусловно, пошто је и он умро, као и остатак његовог злог домаћинства (Поновљени закони 24:16). Ипак, Јехова је ценио то „нешто добра“ које је видео у Авијамовом срцу и деловао је у складу с тим. Метју Хенријев коментар читаве Библије (Matthew Henry’s Commentary on the Whole Bible) примећује: „Тамо где постоји макар нека добра ствар те врсте, она ће бити пронађена; Бог који је тражи, види је, макар она била врло мала, и задовољан је њоме.“ И не заборави да ако Бог нађе само малу меру неке добре особине у теби, он може учинити да она расте све док настојиш да му верно служиш.

12, 13. (а) Како Псалам 139:3 показује да Јехова цени наш труд? (б) У ком смислу се може рећи да Јехова просејава наше активности?

¹² Јехова цени наш труд на сличан начин. У Псалму 139:1-3, читамо: „Окушао си ме и знаш ме, Господе. Знаш кад седим и када устајем, ти знаш мисли моје из далека. Када ходим и кад се одмарам ти ме гледаш и ти видиш све путеве моје [„ти си постао добро упознат са свим мојим путевима“, NW].“ Тако је Јехова свестан свих наших активности. Али он је далеко више него само свестан. У хебрејском фраза „ти си постао добро упознат са свим мојим путевима“ може такође носити значење „ти чуваш све путеве моје“ или „ти цениш све путеве моје“. (Упореди Матеја 6:19, 20.) Међутим, како би Јехова могао ценити наше путеве кад смо ми тако несавршени и грешни?

¹³ Занимљиво је да када је Давид писао да је Јехова ’гледао [’мерио‘, NW]‘ периоде када он хода и кад се одмара, према неким изучаваоцима, хебрејски израз буквално је значио „просејати“ или „вејати“. Једно дело с објашњењима је приметило: „То значи... провејати сву плеву, и оставити сва зрна — сачувати све што је вредно. Тако то овде значи да га је Бог, фигуративно говорећи, просејао... Он је растерао све што је било плева, или све што је било безвредно, и видео је да је оно што је остало било истинско и вредно.“ Срце које је самоосуђивачко може просејавати наша дела на супротан начин, немилосрдно нас грдећи због прошлих преступа и одбацујући наша достигнућа као безвредна. Али Јехова заборавља наше грехе ако се искрено кајемо и снажно се боримо да не понављамо наше грешке (Псалам 103:10-14; Дела апостолска 3:19). Он просејава и памти наша добра дела. У ствари, он их памти заувек све док му остајемо верни. На заборављање тога он би гледао као на неправду, а он није никад неправедан! (Јеврејима 6:10).

14. Шта показује да Јехова цени нашу активност у хришћанској служби?

¹⁴ Која су нека од добрих дела која Бог цени? Практично све што чинимо у опонашању његовог Сина, Исуса Христа (1. Петрова 2:21). Стога је сигурно једно веома важно дело ширење добре вести о Божјем Краљевству. У Римљанима 10:15, читамо: „Красне ли су ноге оних који мира глас доносе.“ Док можда иначе не мислимо о нашим обичним ногама као „красним“, реч коју је Павле овде употребио била је иста она која је употребљена у верзији Грчке Септуагинте да опише Ревеку, Рахиљу и Јосифа — од којих су све троје били запажени по својој лепоти (Постање 26:7; 29:17; 39:6). Тако је наше ангажовање у тој служби нашем Богу, Јехови, веома дивно и драгоцено у његовим очима (Матеј 24:14; 28:19, 20).

15, 16. Зашто Јехова цени нашу устрајност, и како речи краља Давида из Псалма 56:9 подвлаче ту чињеницу?

¹⁵ Једна друга особина коју Бог цени јесте наша устрајност (Матеј 24:13). Запамти, Сотона жели да ти окренеш леђа Јехови. Сваки дан који останеш лојалан Јехови јесте још један дан у коме си помогао у пружању одговора на Сотонина ругања (Пословице 27:11). Понекад устрајност није лака ствар. Здравствени проблеми, финансијске невоље, емоционалне бриге, и друге препреке могу сваки дан претворити у искушење. Устрајност упркос таквим кушњама Јехови је посебно драгоцена. Због тога је краљ Давид молио Јехову да сачува његове сузе у фигуративном ’тулуму [„суду“, ДК]‘, молећи с поверењем: „Нису ли и оне у књизи твојој?“ (Псалам 56:9). Да, Јехова чува и памти све сузе и патње које подносимо у чувању наше лојалности њему. Оне су такође драгоцене у његовим очима.

¹⁶ С обзиром на наше боље особине и наш труд, како је јасно да Јехова налази много тога што цени у сваком од нас! Ма како нас Сотонин свет третирао, Јехова на нас гледа као на драгоцене и као на део ’блага свих народа‘ (Агеј 2:7).

Шта Јехова чини да покаже своју љубав

17. Зашто Христова откупна жртва треба да нас увери да нас Јехова и Исус воле као појединце?

¹⁷ Треће, Јехова чини много тога да покаже своју љубав према нама. Христова откупна жртва је сигурно најмоћнији одговор на сотонску лаж да смо безвредни и недостојни љубави. Никада не треба да заборавимо да су паћеничка смрт коју је Исус претрпео на мученичком стубу и чак већа патња коју је Јехова поднео посматрајући смрт свог вољеног сина били докази њихове љубави према нама. Штавише, та љубав се примењује на нас лично. Апостол Павле је тако гладао на то, јер је писао: ’Син Божји ме је љубио и себе за мене предао‘ (Галатима 2:20).

18. У ком смислу нас Јехова привлачи Христу?

¹⁸ Јехова показује своју љубав према нама тиме што нам помаже да као појединци употребимо користи Христове жртве. Исус је у Јовану 6:44 рекао: „Нико не може доћи к мени, ако га не привуче Отац који ме посла.“ Помоћу дела проповедања, које допире до нас као појединаца, и помоћу његовог светог духа, који Јехова користи да нам помогне да схватимо и применимо духовне истине упркос нашим ограничењима и несавршеностима, Јехова нас лично привлачи свом Сину и нади у вечни живот. Јехова стога може рећи за нас као што је рекао за Израел: „Љубим те љубављу вечном, зато милост своју теби чувам [„Због тога сам те привукао љубазном доброхотношћу“, NW]“ (Јеремија 31:3).

19. Зашто предност молитве треба да нас увери у Јеховину личну љубав према нама?

¹⁹ Међутим, можда је предност молитве оно кроз шта доживљавамо Јеховину љубав на најинтимнији начин. Он позива сваког од нас да му се ’молимо непрестано‘ (1. Солуњанима 5:17). Он слуша! Он се чак назива ’слушачем молитве‘ (Псалам 65:2, NW). Он није поверио ту службу ни једној другој особи, чак ни свом Сину. Помисли само: Створитељ свемира те подстиче да му се приближиш у молитви, са слободом говора. Твоје усрдне молбе могу чак подстаћи Јехову да учини оно што иначе можда не би учинио (Јеврејима 4:16; Јаков 5:16; види Исаију 38:1-16).

20. Зашто Божја љубав према нама није изговор за самоважност или егоизам с наше стране?

²⁰ Ни један уравнотежени хришћанин неће узети такав доказ Божје љубави и цењења као изговор да на себе гледа као на важнијег него што стварно јесте. Павле је писао: „По милости која је мени дата, кажем свакоме од вас: Немојте имати превелико мишљење о себи, него имајте смерне мисли, по мери вере коју је коме Бог уделио“ (Римљанима 12:3). Тако док уживамо у топлини љубави нашег небеског Оца, будимо здравих мисли и имајмо на уму то да је Божја љубазна доброхотност незаслужена (Упореди Луку 17:10).

21. Којој сотонској лажи се морамо непрестано опирати, и о којој божанској истини морамо увек размишљати?

²¹ Нека свако од нас учини све што је у његовој моћи да се одупре свим идејама које Сотона унапређује у овом старом свету који умире. То укључује одбацивање помисли да смо безвредни или невољени. Ако те је живот у овом систему поучио да на себе гледаш као на препреку толико страшну да је чак ни Божја огромна љубав не може превазићи, или да су твоја добра дела и сувише безначајна да би их приметиле чак и његове очи које све виде, или твоји греси толико велики да их не може прекрити чак ни смрт његовог драгоценог Сина, ти си поучен лажи. Одбаци такве лажи са свим гнушањем које оне заслужују! Држимо увек на уму надахнуте речи апостола Павла из Римљанима 8:38, 39: „Јер сигурно знамо да ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашње ни будуће ствари, ни било што високо ни дубоко, ни друго какво створење, не може нас раздвојити од љубави Божје, која се појави у Исусу Христу, Господу нашему.“

[Фуснота]

Шта мислиш?

◻ Зашто Сотона покушава да нас увери да смо безвредни и невољени?

◻ Како је Исус поучавао да Јехова цени сваког од нас?

◻ Како знамо да Јехова сматра вредним наше добре особине?

◻ Како можемо бити сигурни да Јехова високо цени наш труд?

◻ Како Јехова показује своју љубав према нама као појединцима?

[Слика на 13. страни]

Јехова запажа и памти све оне који мисле на његово име