Говори с одважношћу
1 Током недавних година објавитељи у неким областима установљавају да је све теже и теже разговарати с људима код куће. Многи извештавају да на њиховом подручју више од 50 одсто људи није код куће када се врше посете од куће до куће. Као резултат, много проведеног времена је непродуктивно.
2 Годинама раније, многи људи су се налазили код куће недељом, на коју се уопште гледало као на дан одмора. Обичаји су се променили. Данас је за људе уобичајено да раде на световном послу, да се брину за потребе породице као што је куповина или да су укључени у рекреацију, због чега су такође одсутни од куће. Стога је сретање људи од куће до куће постало проблем чак и недељом.
3 Кад људи нису код куће, то очигледно значи да су негде другде. Пошто је наш циљ да причамо с људима, зашто не бисмо разговарали с онима које сусрећемо — на улици, на пијаци или на радном месту. То је био Павлов обичај, да прилази „онима с којима се среташе“, како би им дао сведочанство (Дела апостолска 17:17). Ово се показало као продуктиван облик сведочења тада, и то је продуктиван облик сведочења и у нашим данима.
4 Када идемо од куће до куће, обично видимо људе који случајно шетају или можда чекају неког. По лепом дану, они можда седе на клупи у парку или раде око кола или их перу. Један пријатан осмех и пријатељски поздрав могу бити што нам је потребно да бисмо започели разговор. Уколико живе у близини, могли бисмо чак споменути да је вероватно да их управо нисмо нашли код куће и сада нам је драго што имамо ту прилику да разговарамо с њима. Тиме што су преузели иницијативу да покажу мало више одважности, многи су се радовали наградоносним искуствима.
5 Одважност даје резултате. Један брат је испричао да он прилази људима који стоје, чекају аутобус, лежерно шетају или седе у колима. Са срдачним осмехом и ведрим гласом, он приступа као пријатељски настројен комшија који само жели да изврши посету. На овај начин он не само што је уручио много литературе, већ је такође започео неколико библијских студија.
6 Један други брат и његова жена ишли су од врата до врата када су наишли на једну жену која је ишла носећи велику торбу с намирницама. Заподенули су разговор, похваљујући је за њену марљивост у старању за потребе њене породице. „Али ко“, питали су, „може задовољити потребе човечанства?“ То је подстакло женин интерес. Један кратак разговор водио је до позива у њен дом, где је био започет библијски студиј.
7 Зато када следећи пут будеш сведочио од врата до врата, било недељом или неким другим даном у недељи, и установиш да људи нису код куће, зашто не би скупио мало више одважности и разговарао с људима које сусрећеш — на улици или другде? (1. Сол. 2:2). Можеш имати продуктивнију службу, и доживећеш већу радост у својој служби.