7. У ком погледу је Пасха била ,,сенка будућих добара“?

⁷ Тачно је да су се извесна обележја Пасхе у Египту, несумњиво, испунила у Исусу. Павле упоређује Исуса са пасхалним јагњетом и вели: „Христос је... принет на жртву“ (1. Коринћанима 5:7, др Чарнић). Свака кућа у Израелу попрскала је довратнике и горње греде над вратима крвљу пасхалног јагњета и тиме осигурала избављење својих првенаца. Слично је и ’скупштина првенаца који су пописани на небесима’ избављена или откупљена прскањем крви Христове (Јеврејима 12:23, 24; Ефесцима 1:3, 7). Штавише, није смела да се сломи ни једна кост пасхалном јагњету и то се исто испунило у Христу Исусу (2. Мојсијева 12:46; Псалам 34:20; Јован 19:36). Дакле, истина је када се каже да је Пасха у извесним погледима представљала једно од многих обележја Закона који „има сенку будућих добара“. Сва та обележја указивала су на Христа Исуса — „Божје јагње“ (Јован 1:29).

8—10. а) У ком се важном погледу на крв разликује Пасха од Спомен—славе? б) Коју још разлику истичу савези везани уз Спомен—славу? в) На који нас закључак то наводи?

⁸ Па ипак, Пасха није била строги узорак Господње вечери. Зашто не? Када је била Пасха успостављена у Египту, јело се месо печеног јагњета, али се није јела крв пасхалног јагњета. Напротив, међутим, када је Исус успоставио Спомен—славу на своју смрт, нарочито је упутио тада присутне да једу његово тело и пију његову крв, што је било предочено хлебом и вином (2. Мојсијева 12:7, 8; Матеј 26:27, 28). У том веома важном аспекту — крви — Пасха није била узорак Господње вечери.

⁹ Има још нешто што не смемо да превидимо. Исус је говорио са својим ученицима о два сродна савеза — „новом савезу“ и „савезу за краљевство“ (Лука 22:20, 28—30). Оба савеза су имала везе са тиме да ученици испуне услове да буду свештеници и краљеви са Христом Исусом. Али, у Израелу ни један обрезани странац није могао никад постати свештеник или краљ. У том погледу исто постоји разлика између празника Пасхе у Израелу и Вечере Господње.

¹⁰ Дакле, на који нас закључак то наводи? Чињеница да је обрезани странац у Израелу јео бесквасни хлеб, горко зеље и јагње на дан Пасхе, не даје права онима који припадају Господовим „другим овцама“ и који су присутни на Спомен—слави да узимају од хлеба и вина.

Важност посећивања Спомен—славе

11. Из којих важних разлога треба ,,друге овце“ да посећују Спомен—славу?

¹¹ Но, указује ли то да није важно за оне који припадају класи „других оваца“ да буду присутни на Спомен—слави? Свакако не! То је прилика за све Исусове следбенике сличне овцама да се сете Исуса на веома посебан начин. „Друге овце“ се подсећају том приликом да већ имају користи од тога тиме што верују у Христову проливену крв до те мере да Јехова сада гледа на њих као да су ’опрале своје хаљине и убелиле их у Јагњетовој крви’. Зато су кадри да приносе ’свету службу дан и ноћ у Божјем храму’ (Откривење 7:14, 15). Такође могу да се сете да морају и даље да ’траже Јехову, праведност и кроткост’ у нади да ће бити поштеђени „у дан гнева Јеховиног“ и затим се радовати да постигну људску савршеност. На крају ће их Јехова прогласити за праведне, што ће се догодити када буде Исус предао у руке Краљевство свом Оцу (Софонија 2:2, 3; НС; 1. Коринћанима 15:24; Откривење 20:5).

12. Које користи имамо ако слушамо предавање на Спомен—слави?

¹² Из још једног другог важног разлога треба томе да присуствују „друге овце“ — у предавању на Спомен—слави говори се о истинама које припадају ’дубинама Божјим’, ’чврстој храни која је за зреле’, а не сразмерене млеком ’основне науке’ (1. Коринћанима 2:10; Јеврејима 5:13—6:1). Такво библијско предавање продубиће цењење за љубав коју је Јехова испољио тиме што је успоставио такво дивно краљевско уређење за благослов људске породице. Такође је то прилика да гледамо још пажљивије на главног заступника и усавршитеља вере, Исуса. Никада не би требало да узмемо љубав коју је Исус испољио у нашу корист — а ни страдања кроз која је прошао — као нешто што се подразумева (Јеврејима 12:2, 3). Штавише, сви ми можемо да се сложимо да многе драгоцене мисли о којима је Исус разговарао са својим апостолима код успоставе Спомен—славе — мисли о јединству, љубави и слављењу Јеховиног имена — могу да се саопште „другим овцама“ као и малом стаду.

Показати љубазно занимање за све

13. Зашто је важно да се сваком од присутних понуде симболи?

¹³ Важно је да се сви присутни на Вечери Господњој подсете начина поступања који је Исус увео. Тиме што додајемо један другоме хлеб и вино буди се у нама још веће цењење за свете ствари о којима се управо говорило те вечери. Такође се тиме омогућује свакоме да покаже јавно коју наду има — небеску или земаљску. a Следећи овакав исправан поступак скупштина је у складу са оним што се ради те вечери у свим скупштинама широм земље (1. Коринћанима 14:40).

14. Како могу старешине показати љубазно занимање за помазаника који је болестан и не може да дође те вечери на Спомен—славу?

¹⁴ Претпоставимо да је један помазаник из скупштине болестан и не може да посети Спомен—славу. Шта онда? Треба да се учине сви напори да један од старешина однесе симболе том болесном хришћанину и, ако је згодно, изговори неколико прикладних реченица пре но што понуди болесника симболима и то онда закључи одговарајућом молитвом. Колико ће тиме бити охрабрен болесник! Таквим делима љубазног занимања промиче се у скупштини дух љубави (Види такође страну 31). (Псалам 133:1).

15. Опиши неке друге иачине на које се може показати поштовање према Вечери Господњој?

¹⁵ Појавила су се још нека занимљива питања у вези са самим начином одржавања Сломен—славе и врстом симбола који ће се употребити. Одговоре на та питања наћи ћете на страни 15 под насловом „Показати поштовање према Вечери Господњој“. Ваљало би да одговорне старешине брижљиво следе тамо наведене упуте.

Потреба за самоиспитивањем

16, 17. а) Које питање су неки поставили у вези са учешћем у Спомен—слави и ко може једино на то да одговори? б) Како Бог пружа уверљиви доказ онима који су рођени његовим духом?

¹⁶ Има неких које узнемиравају сумње да ли имају право да узимају симболе или не. Ово питање се понекад појављује недељама пре прославе Вечере Господње. Често таква питања постављају неки који су се недавно придружили Јеховиним сведоцима. Да ли су се и код тебе у мислима појавиле такве сумње? Како можеш да утврдиш који је исправан правац за тебе.

¹⁷ Павле је препоручио у вези са Вечером Господњом: „Човек нека испитује самога себе, и тако нека једе од хлеба и нека пије из чаше“ (1. Коринћанима 11:28, 29, др Чарнић). Јеси ли запазио да Павле каже да ти треба сам да се испиташ темељно и утврдиш да ли си за то или ниси. Наравно, није неисправно разговарати о тој озбиљној ствари са једним зрелим хришћанином, али ти сам мораш да одредиш свој лични однос са Јеховом и његовим Сином. Бог не оставља у недоумици ни једног од оних 144 000. Уверава нас се: „Сам дух сведочи с нашим духом да смо деца Божја“. Божји дух буди у срцу сваког члана Христовог тела убеђење да је један од духовних Божјих синова. Изабраник зна то и не тражи од других у скупштини да му то потврде (Римљанима 8:15, 16, НС).

18. Које су историјске чињенице о „другим овцама“ занимљиве за нас?

¹⁸ Савремена историја Јеховиних сведока показује да је од 1931. почела да се поклања већа пажња „другим овцама“ у поруци о Краљевству. 31. маја 1935, у предавању „Велико мноштво“b јасно је било идентификовано са „другим овцама“ „велико мноштво“ које је Јован видео у визији. Шта је наговестило ово ново истицање? Сигурно то да се сакупљање „малог стада“ примиче крају и да је дошло време за Исуса да, преко управе „верног и разборитог роба“, обрати пажњу сакупљању „других оваца“ (Матеј 24:45—47).

19. Које лично испитивање би било препоручљиво за оне који претендују да су помазаници?

¹⁹ Имајући на уму претходне мисли, препоручујемо свакоме ко се недавно придружио Јеховиним сведоцима и можда претендује да припада помазаној класи: пажљиво испитај свој однос према Јехови. Питај се: да не тврдим случајно да сада имам небеску наду зато што сам раније веровао у црквену науку да сви чланови цркве одлазе на небо? Да није моја нада било како везана за неку себичну жељу или претерана осећања? Павле је рекао: ’Богу није могуће да лаже’ (Јеврејима 6:18). Нити може да лаже свети дух који усваја такве особе. Отуда онога који је заиста рођен Божјим духом не узнемиравају непрестано сумње, него је кадар да посведочи с добром савести да припада Божјим синовима.

Прослава 1985.

20. Од колике је важности Спомен—слава Јеховиним сведоцима?

²⁰ Вечера Господња је, без сумње, за све хришћане највећа прослава у години. Ни један други догађај није такав — у погледу важности, сврхе или поступка — као ова прослава. Дакле, како се Земља окреће око своје осе проузрокујући тиме да сунце постепено залази на хоризонту око Земље састаће се, у послушности према Господовој заповести, свака скупштина Јеховиних сведока — и велика и мала — као и свака изолована група.

21. Какав став и које очекивање треба да подстакне у срцу Божијег народа Спомен—слава 1985?

²¹ Зато се сви ученици слични овцама више него радују што имају у изгледу да заједно присуствују још једној прослави Спомен—славе. Нека овогодишњи догађај буде време изграђујућег охрабрења за све Јеховине сведоке. Нека им улије исти дух поуздања који је имао њихов узор, Исус Христ и рекао: „Будите храбри! Ја сам победио свет“ (Јован 16:33, НС).

„Требало би да сте учитељи“

’Роб Господњи мора бити способан да поучи’ (2. ТИМОТЕЈУ 2:24, НС).

1, 2. У ком би изванредном погледу требало да хришћани подражавају Исуса?

ЈЕДНОГ пролећног дана 31. године н. е.одржао је Исус под ведрим небом један говор великом мноштву. Различити људи дошли су да чују великог учитеља. Говорио је без микрофона, користећи се природном акустиком једног обронка да би га људи могли чути. Оно што је рекао било је зачуђујуће. Његови слушаоци су се после тога говора сложили да никада нису чули тако нешто. У извештају пише: „Мноштво је било запањено његовим начином поучавања“ (Матеј 7:28, НС). Том и у многим другим приликама је Исус доказао да је мајсторски учитељ.

² Осим тога, рекао је својим следбеницима да ће и они постати учитељи: „Зато идите и начините ученицима људе из свих народа,... учећи их да све држе што сам вам заповедио“ (Матеј 28:19, 20, НС). Такође је нагласио и апостол Павле да хришћани имају одговорност да поучавају. „Требало би, наиме, да сте по времену учитељи“, писао је јеврејским хришћанима (Јеврејима 5:12, др Чарнић). Рекао је и Тимотеју: „Јер роб Господњи не треба да се упушта у такве борбе, него треба да буде благ према свима, способан да поучи“ (2. Тимотеју 2:24, НС).