Да ли нам је потребна Библија?

ОКСАНА, млада Рускиња, била је усхићена кад је запазила Библију коју је нудио један продавац књига на улици у Москви. Њен пријатељ, Џон, који је дошао из земље у којој су Библије лако доступне, био је импресиониран Оксаниним одушевљењем. „Ја — атеиста — желео сам да јој купим Библију“, признаје он. Иако се Оксана у почетку противила, коначно је прихватила Џонов дар.

Многи, попут Оксане, имају неодољиву жељу да поседују Библију. То је посебно случај у земљама у којима се Библија годинама потискивала. На пример, објавитељи овог часописа напорно раде да одрже корак са потражњом за Библијама у републикама бившег Совјетског Савеза, као и другим деловима света. Многи људи у тим подручјима по први пут имају могућност да исправно истраже Библију — а велики број је привучен њеном снажном поруком.

Критичари и сумњичавци

На другој страни тог спектра, нарочито у северној Европи, Библија је препуштена скупљању прашине на полици за књиге. „Мртва историја!“ кажу неки, додајући: „Она је написана за неко друго доба. Она нема никакве везе са савременим човеком.“ Чак су и истакнути свештеници својим јавним изјавама нарушили углед Библије. У новинама из Јужноафричке Републике The Star, извештено је да је англикански надбискуп Дезмонд Туту (Desmond Tutu) рекао: „Неки делови Библије немају трајну вредност.“ Овакве изјаве су навеле неке да се питају колико озбиљно у ствари треба да узму Библију.

Потреба за вођством

Критичари и верници морају признати да су свету, више него икада, потребна практична решења. „Уколико човек брзо не научи како да контролише брзину промена у својим личним стварима као и у друштву као целини“, пише Алвин Тофлер (Alvin Toffler) у својој књизи Future Shock, „осуђени смо на масовни... неуспех.“ То упозорење дато је пре више од 20 година. Изгледа да се неуспех о коме је говорио Тофлер одиграва управо сада.

Док се ово столеће приближава крају, технолошки проналасци и људске филозофије нису успели да остваре светску стабилност. Недавне наде о новом светском поретку уступиле су место разочарењу, а живот многих редукован је на свакодневну борбу за преживљавање.

Статистике показују да је економска подела између богатих и сиромашних постала попут понора. Једна недавна студија указује да је 82,7 посто светског богатства концентрисано у рукама само 20 посто светске популације. Треба ли се зато чудити што су рат, глад, болест, немир и анархија врло раширени у многим земљама? Притисак да се изађе на крај с квалитетом живота који се погоршава проузрокује код људи велики емоционални стрес. Као резултат, распада се чак и најосновнија јединица друштва, породица.

Иако многи, попут Тофлера, сугеришу да је човек одговоран да „пронађе потпуно нове начине да се усидри“, докази показују да су људи неспособни да обезбеде властита решења.

Једина алтернатива

Библија, чије је записивање почело пре око 3 500 година, није се променила кроз векове. Њена начела остају непромењива. На пример, показује се да су речи из Јеремије 10:23 истините данас више него икада пре: „Пут човека није њему у власти, не може човек када ходи да управља корацима својим.“ Ако су људи немоћни да испланирају свој пут, ко то може да учини? Библија указује на једини прави Извор вођства: „Ја, [Јехова], Бог твој, учим те за твоје добро, и путем те водим којим имаш ићи“ (Исаија 48:17).

Кроз стране Библије, Јехова Бог нас поучава да помогнемо сами себи. Оне су пуне савета који нам показују пут којим треба да идемо. Њен савет је једнако битан данас као што је био онда кад је записан. Следећи чланак размотриће практичност Библије у нашем савременом добу. У различитим стварима, које се крећу од здравља до богатства, породичног живота и личног понашања, моћи ћеш да увидиш како је Библија заиста стена стабилности у несигурном песку данашњег света.

[Слика на 4. страни]

Библија је сидро стабилности у данашњем узбурканом свету